Pili smo najskuplju kafu u BG-u, a njen čarobni sastojak je izmet! Evo kako smo se proveli! (FOTO) (VIDEO)

Ljubitelji kafe, koji hoće da osete vrhunski hedonizam spremni su da za poznatu kafu "Kopi Luwak" debelo plate. Pitali smo se zašto, pa smo morali da je okusimo!

Da mi je neko rekao da ću jesti, tj "piti" go.na, ne bih mu verovala.

Dobro, ne bukvalno, ali - delimično jeste tako.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Poznavaoci kafe, koji hoće da osete vrhunski hedonizam spremni su da plate - Boga oca. Za šoljicu poznate kafe "Kopi Luwak" spremni su da daju pravo malo bogatstvo. Dali bi sve, samo da na trenutak osete zadovoljenje u totalno drugačijem obliku.

Da zadovolje svoja čula. Da se miris uvuče u nozdrve, i da se ureže u sećanje. da ukus kafe traje, i da se pamti. O ovoj kafi pričaju svi hedonisti.

Njen glavni sastojak, na neki način jeste - izmet, i to životinjski.

I šta nam je drugo preostalo nego da zapucamo u kafić na Dorćolu, koji je jedino mesto u gradu na kom možete piti ovu kafu? Da probamo. Da dotaknemo vrhunac ukusa kroz samo jednu šoljicu kafe.

Atmosfera je opuštena, a meni je, na prvi pogled, potpuno običan. Ipak, u potrazi za kafom naleteli smo na ime poznate kafe. Cena - 960 dinara. I nije baš pravo bogatstvo, ali je svakako skuplje od obične kafe. Ipak - ova je po svemu neobična. Vredi li?

Ako ništa drugo, vredno je novo iskustvo, a da li će nam se dopasti, ostalo nam je da se probamo, i tako saznamo.

Evo kako smo se proveli:

U kafiću nam objašnjavaju kako se proizvodi, ali i po čemu je specifična ova

čuvena, retka i skupa kafa.

Ona se dobija kad zrna indonežanske kafe prođu kroz sistem za varenje male lokalne životinje Civet. U pitanju je divlja životinja nalik na mačku, sa izrazito buljavim očima, izduženom njuškom i izuzetno oštrim kandžama i zubima.

Ukus kafe nije uvek isti. Ipak, razlika je u nijansama. Mnogo zavisi od toga da li životinja bila u zatočeništvu, ili je šetala na slobodi.

Uh - probati ili ne?

Bilo je slatko, trajalo je kratko! Jeli smo burek sa Eurokremom i Plazmom! (FOTO) (VIDEO)

Kada slušate priču o nastanku kafe, svašta vam se vrti u glavi. Pomalo gadno, previše ekstremno. Posebno za nekog ko pije nes sa celom čašom mleka i dve kašičice šećera.

Filip je hrabriji. Samo samo mu rekla: "Ajde prvo ti!" Uzeo je šoljicu sa prelepo dekorisanog poslužavnika i krenuo da je prinosi ustima. Čekam. Strpljivo. Da vidim kako će da reaguje, i da eventualno - od svoje kafe odustanem.

I probao je. Nije zgrožen. Mljacka minut, a meni deluje kao večnost. Kaže:

- E, zanimljiva je. Nekako je kiselkasta!

Hm...malo mi je lakše. Skupocenu kafu ipak odlučujem da probam. I da. Baš kao što je rekao.

Blago kiselkasta. Jaka. Po jačini nešto između turske i epresa. Ali baš baš jaka. Tek tada mi je jasno zašto se servira šoljici do pola punoj. Kafa je toliko istančano jaka da je nekoliko gutljaja za jedno kafenisanje od sat vremena - sasvim dovoljno.

Ukus kafe vam se dugo zadržava u ustima. Nema onog oporog ukusa na jeziku. Prija čulima. Kako svoji mirisom koji se zadržava u nozdrvama, tako i ukusu.

Drugi gutljaj nam je već lakše "klizio". U kafi, prema kojoj smo najpre bili skeptični, na kraju - uživali.

Degustirali smo je malo, po malo. Baš onako kako treba. I da, ispoštovali smo zlatno pravilo kuće :)

U kafu, po pravilu, ne bi trebalo dodavati mleko, a ako je moguće ni šećer, kako bi se osetila njena prava aroma.

Tako da - iako ste možda bili skeptici, ovo je iskustvo koje morate doživeti.

Bili smo i mi. Ipak, posle najskuplje, ali i najkvalitetnije kafe u gradu, ta skeptičnost je nestala.

Ostali su samo miris kafe, prelep ukus u ustima i novo iskustvo.

Pa - ko voli, nek izvoli.