BACILI SU U SENKU I ZEMUNCE: Sve tajne najmoćnijeg klana u Srbiji, surčinskog klana! (VIDEO) (FOTO)

Surčinski klan počeo je da se pojavljuje na mapi beogradskog podzemlja polovinom devedesetih, jedne od najburnije decenije u našoj zemlji.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Kažu da pojavio u trenu kada je dorćolski i zemunski klan "krvario", pa da su Surčinci isplivali, preuzimajući primat na BG tržištu droge i kradenih automobila.

Navodno je prvi tekst, kako tvrdi nedeljnik Vreme, o ovom klanu napisao novinar Milovan Brkić, ali se nije dobro "proveo". Nakon teksta, u maju 1995 godine, došla su dva lica sa službenim legitimacijama, odveli ga u sedište bande u tržnom centru Kotobanja i više sati ga tukli i ponižavali u automehaničarskoj radnji.

To je potvrdilo tezu da su Surčinci imali veze u svim sferama vlasti i društva, naročito policije. Brkić je tada označio dva imena kao glavna u ovom klanu: Zoran Šijan, prvak Jugoslavije u kik boksu, kao vođa, i njegova desna ruka - Ljubiša Buha Čume.

Ipak, kako je Šijan jednom prilikom objasnio, uvek mu je smetala etiketa "mafije", "klana".

Za Svedok, iz 1998. godine, govorio je ovako:

- Meni i mojim prijateljima smeta kada nas nazivaju nekakvim gangom ili mafijom iz Surčina. Mi zaista nismo mafija, niti smo to ikad bili. Znamo se od rođenja, naše druženje je počelo od malih nogu, traje i danas, i trajaće... Uvek smo protiv svega onoga što se dešava u Beogradu, kada su u pitanju međusobni obračuni ili pucnjave. Mi se time nikada nismo bavili - kazao je on.

- Moji prijatelji iz Surčina, trude se, uostalom kao i ja, da nešto stvore, da sebi i svojima omoguće što bolji život, Zoran Šijan, odgovarajući na pitanje o surčinskom klanu. - Svi oni imaju firme, obimne poslove i partnere. Neki moji prijatelji rade sa inostranstvom, gde je, naravno, mogućnost zarade veća. Da li to treba odmah, bez argumenata, podvesti pod kriminal?

Najpoznatiji Surčinac izrešetan je 1999. godine ispred jednog kluba, a nikad zvanično nije otkriveno ko je bio iza obarača.

Gradska priča je da je, zbog svoje izuzetne fizičke konstitucije i snage, bivši vicešampion Evrope u kik-boksu, iako je u njega ispaljeno više metaka dok je bio u automobilu, nastavio da vozi sve do raskrsnice Svetozara Markovića i Nemanjine, gde su ga napadači sustigli i dovršili svoj "zadatak".

Na čelo klana došao je Čume.

I u godinama nakon Šijanove smrti, ovaj klan je bio jak.

Jedan članak iz Novosti, iz 2002. godine navodi:

- Surčinski klan u ovom trenutku predstavlja najjaču mafijašku organizaciju kod nas, a što se tiče šverca heroina i kokaina neprikosnoveni su i u velikom delu Evrope. U ovom momentu ekipu iz ovog zemunskog naselja čini pet stalnih članova, od kojih su dvojica "prvi među jednakima" i imaju lidersku ulogu.

Takođe, navodi se da su Surčinci, sa glavnom ekipom iz Zemuna (koja je istovremeno i najbrojnija) učestvovali u mnogim oružanim obračunima i likvidacijama u srpskom podzemlju. Tvrdi se da su najžešće sukobe imali sa Miljakovačkim klanom i njegovim vođom Zoranom Uskokovićem Skoletom, u kome je na obe strane bilo više mrtvih i ranjenih.

Neka operativna saznanja govore i da klan iz Surčina, zajedno sa gore pomenutim Zemuncima i jednim "solistom" , predstavlja najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope - stoji u istom članku.

Ipak, samo godinu dana kasnije, nedeljnik Vreme je objavio da se u Surčinu lakše diše, jer su "bosovi" ovog klana, ili mrtvi, ili u bekstvu, ili u zatvoru, ali da se neka imena i dalje izgovaraju tiho.

(Espreso.co.rs)