IMAO SAM SEKS NA TITOVOM GROBU: Šokantna ispovest Beograđanina! (FOTO)

Od malena sam radoznao i nema izazova koji ne bih smeo da uradim. Kresnuti se s lepom devojkom na gotivnoj lokaciji? Zvuči kao fenomenalna ideja! Nisam egzibicionista. Nije čar u tome da vas neko gleda, već u neizvesnosti pitanja: šta ako bi neko mogao da dođe? Seks na otvorenom nije samo avantura, često je i posledica činjenice da u trenutku nemaš gajbu. Devojku sam pokupio kolima u gradu, pa smo tražili najlepše mesto za ljubljenje. Prolazili smo pored stadiona Partizana, nestalo je benzina, pa sam morao da parkiram kod Muzeja istorije Jugoslavije. Svidelo mi se što u park može da se uđe kolima, spusti stazom i stane pored fontane. Verovatno nigde u Beogradu ne postoji tako nešto, a da nije krcato ljudima. Jedino društvo su uspavani čuvari i šetači pasa. Uglavnom, nigde nikog! Odmah smo shvatili da je to mesto za nas. Počelo je na zadnjem sedištu. Naslonio sam se na prozor, a ona na mene, u krilo. Ljubio sam je po obrazu, vratu i ušima, dok sam joj mazio kožu ispod garderobe. ​Prozori kola već su bili zamagljeni, kada nam je neko pokucao na prozor. Bio je to čuvar muzeja, koji je mislio da se drogiramo. Počeo je da se dere, iako je verovatno njemu bilo neprijatnije nego nama. Mi smo se smejali. Rekao nam je da odemo i mi smo rekli: važi. Međutim, već smo bili mnogo naloženi i nije moglo tako da se završi. Proradio je inat! Napustili smo kola, zašli u mrak šume, preskočili živu ogradu i uputili se ka Kući cveća. Nismo prešli ni sto metara, čežnja je proradila i više nije bilo stajanja. Naslonio sam je na zid prve zgrade, zadigao haljinu i podigao na sebe. Seks je bio fenomenalan! Iako nam je bila frka da bi mogli da nas uhvate i kazne, to je samo dovelo do toga da se još više naložimo. Digla je levu nogu na moje rame, koje je posle grebala i grizla, pa sam morao da je okrenem otpozadi. Obrazom je uhvatila reljef zida na koji sam je naslonio, pa sam je preneo do dela koji je zastakljen. Unutra smo videli siluetu čoveka koji kreće ka nama, ali bilo je prekasno. Svršili smo. Ono što smo bežeći shvatili je da smo se kresnuli na zgradi koja je zapravo Titov mauzolej. Uvek me je malo nerviralo kada ćale krene da mi govori: "Dok je bio Tito, mogli smo to i to..." Samo bih mu poručio: "Znaš, ćale, može i danas". (Espreso.co.rs)