DEPONIJU U VINČI IZGLEDA OPET PALE, OSEĆA SE NESNOSAN SMRAD, ASTMATIČARI SE GUŠE! Zašto, pobogu, niko ne reaguje?

Nije prošlo ni osam meseci od sličnog incidenta kad se pola Beograda gušilo zbog paljenja deponije u Vinči, tek, juče i danas u Višnjičkoj banji i na Karaburmi stanari opet imaju primedbe na nesnosan smrad koji se oseća u vazduhu.

Našoj redakciji javilo se nekoliko zabrinutih i uznemirenih Beograđana koji osećaju zdravstvene probleme zbog problema identičnih onim iz februara ove godine, kad je gorela deponija u Vinči, a narod se borio za dah ili zapušivao nos.

Uz vesti o tome da je Beograd volšebno, za svega nekoliko dana postao jedan od najzagađenijih gradova na svetu, o čemu je Espreso.co.rs pisao OVDE, stiže i neprijatan miris i propratne tegobe koje osećaju najviše astmatičari.

Vinča nije jedini uzrok zagađenja, ali je jedno od gorućih pitanja oko kojeg se ništa konkretno ne preduzima već godinama.

Evo samo jedne od žalbi ljudi koji su nam se javili:

Od sinoć u Višnjičkoj banji i na Karaburmi ne može da se diše. Prozori su zatvoreni. Smrdi na katran. Ljudi i deca koja imaju astmu su u velikom problemu", kaže izvor čije je ime poznato redakciji.

Tim povodom, kontaktirali smo JKP Gradska čistoća - deponija Vinča kako bismo saznali da li je deponija ponovo paljena i ako jeste iz kojih razloga.

Ipak, na naša pitanja nismo dobili odgovor.

Kako su nam sugrađani rekli, oni su se obraćali za pomoć i Gradskom zavodu za javno zdravlje upravo zbog tih hemijskih čestica koje su u vazduhu, a smetaju asmatičnim pacijentima.

Prijavili smo problem Gradskom zavodu za javno zdravlje za te hemijske akcidente i rekli su nam da nismo jedini koji smo zvali zbog toga".

Ipak, reakcije nema. Na pitanje Espresa zašto, u ovom Zavoda kažu da nisu dobili konkretnu prijavu, te da ekipe nemaju nalog da izađu na teren.

Pravo rešenje za ovu deponiju, kako kažu stručnjaci, jeste sanacija, jer je u pitanju jedna od najproblematičnijih tačaka u Evropi. Nadležni se nadaju da će metode zatrpavanja otpada zemljom uroditi plodom kao i posipanjem rastvora od smeđih algi.

S druge strane, jezivo zvuči činjenica da se otpad u Vinči bez selekcije deponuje već 40 godina, iako je prvobitan plan bio da se ona zatvori kako bi se izvršila sanacija terena i izvukao deponijski gas.

Verovali ili ne, sav otpad koji Beograđani izbace na deponiju sliva se od 1977. godine.

Još u to vreme je postojala i deponija u Batajnici, ali je vremenom ona zatvorena i Vinča je ostala jedina za ceo grad. Takođe, kako se grad širio povećavala se i količina mešanog otpada.

Deponija u Vinči se nalazi na više desetina hektara, a na pojedinim lokacijama otpad je dubine i do 80 metara. Vremenom su se stvorili metanski čepovi koji su veoma rizični i opasni po zdravlje ljudi. Inače, to je kao neka vrsta ekološke bombe koja je podložna zapaljenju, i možda da izazove katastrofu.

Osim toga, na deponiji ima svega i svačega - od plastike preko različitih metala koji su potencijalno veoma opasni zagađivači po ljude i okolinu, kao i lekovi isteklog roka i baterije.

U otpadu na deponiji radnici Gradske čistoće pronalazili su različite predmete, zlato, novac i mnoge druge vredne stvari.

Prve konsultacije za sanaciju deponije održane su još pre dve godine, a na njima je učestvovalo više od sto kompanija iz celog sveta.

Bonus video