IDEMO U SUSRET PROBLEMIMA I REŠAVAMO IH! Sekretar Beograda za ESPRESO o KLJUČNIM I BOLNIM TEMAMA građana (VIDEO)

Gradski sekretar Grada Beograda Darko Glavaš u intervjuu za Espreso govori o svim aktuelnim problemima prestonice, o komunikaciji gradskih vlasti sa građanima, radovima u glavnom gradu Srbije, kao i akciji koju je pokrenuo naš portal.

Kada smo kod aktuelnih tema u Beogradu, nepisano je pravilo da građani gledaju u probleme, prema vašem mišljenju koja su to tri najveća?

- Građani gledaju u probleme, a sa druge strane Gradska uprava je tu da im pomogne da ih oni prevaziđu. Građani žele da ih neko čuje, a problemi se razlikuju od doba godine i meseca. Trenutni problemi su deponije, buka sa nekih mesta i naravno uvek aktuelna tema - udarne rupe na teritoriji Grada Beograda.

Šta se konkterno radi po tim pitanjima?

- Konkretno, sekretarijat koji ja vodim veoma lepo sarađuje sa celim komunalnim sistemom Grada Beograda i sa ostalim upravama. Tako da, kada je urbana buka i kada je buka sa objekata koji su uz reku i koji su više posećeniji u ovim mesecima tu se radi u koordinaciji, pre svega sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove i sa Komunalnom milicijom Grada Beograda. Ono što je najvažnije je to, da operateri komunalne policije sede sa nama u beogradskom podzemnom centru tako da se na prijave sugrađana reaguje odmah. što se tiče deponija to su akcije koje se rade u periodu od marta pa do oktobra meseca, ali ovo je momenat kada je najveći broj tih deponija najlakše uraditi što zbog manjeg broja vozila na ulicama i zbog nešto smanjenog tog prvog obima investicionih radova na individualnim objektima koji najviše generišu same deponije. Što se tiče udarnih rupa tu je odlična saradnja sa "Beograd putem", "Putevima Beograda" i sa Sekretarijatom za saobraćaj. Sada i jeste prilika, kao što je to i najavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić da se uradi maksimum na krpljenju udarnih rupa na celoj teritoriji Beograda, baš zbog smanjenog inteziteta saobraćaja i ljudi koji su na odmorima.

Kada smo kod krpljenja rupa, Espreso je u saradnji sa gradskim vlastima pokrenuo akciju "Prijavi rupu", cilj nam je da zajedno stvorimo uslove za lepši i bezbedniji grad. Možete li nam nešto više reći o metodi kojom se krpe rupe?

- Ja bih pre svega pozvao i druge firme da se ovako odgovorno ponašaju kao što je to uradio Espreso.co.rs i pokazao kako se odnosi prema svom gradu. To znači da se ide u susret problemima i da se pomogne da se ti problemi rešavaju. Neka stara tehnologija je podrazumevala da kada se rade udarne rupe da se ide od opsecanja sa čekićem i težom mehanizacijom. Onda proces nalivanja asfalta, zatim valjanje asfalta i to je podrazumevalo da se jedna rupa radi od 25 do 40 minuta zavisno od mesta gde se rupa nalazi. Sve to je podrazumevalo duže zadržavanje saobraćaja jer se to krpljenje radi pod saobraćajem ili u noćnim satima povećanu buku. S novom tehnologijom taj proces je smanjen 4 do 5 puta, tako da ekipe praktično dođu, uradi se to mikroojačanje rupe, naliva se asfalt i već je spremna podloga posle 5 minuta bude korišćena za saobraćaj. To ranije nije bio slučaj. Na ovaj način ekipa koja je ranije dnevno radila 20 - 30 rupa sada može da ih uradi na stotine. Kada na sve to dodamo i veći broj ekipa koje će se koristiti i baviti sanacijom udarnih rupa na ovaj način dolazimo do toga da mi možemo da uradimo na nedeljnom nivou onoliko koliko je nekad bilo potrebno za mesec, mesec i po dana.

Da razbijemo tabue po društvenim mrežama i priče da ta brža tehnologija neće biti dovoljno dobra i da će sve biti po onoj narodnoj "drži bure vodu dok majstori odu", da li će to biti tako?

- Rupe se uvek pojavljuju, to nije jedinstveno za Grad Beograd, to se dešava svuda u svetu. Potrebno je nekada pogledati kako izgledaju saobraćajnice u Evropi i drugim zemljama sveta. Ono što je dokazano to je da je trajnost ovako zakrpljene rupe do godinu dana. To sve zavisi od obima saobraćaja i broja teških vozila koje tuda prolazi. Krpljenje udarnih rupa jeste privremena aktivnost dok sama ulica ne dođe na red za kompletnu sanaciju. Sanacija kada se uradi, znači kompletno skidanje habajućeg sloja i kada se menja i noseći sloj to tada podrazumeva da se ima garancija za izvedene radove koji će trajati od 2 do 5 godina. Udarne rupe koje su rađene metodom opsecanja takođe imaju trajnost do godinu dana. Imajući u vidu da je potrebno više vremena od momenta popravljanja takve rupe do uspostavljanja normalnog saobraćaja dešavalo se da rupe koje su većeg obima brže i propadaju, ali ponavljam to i jeste privremeno rešenje koje se radi do kompletne sanacije.

Kada smo kod komunikacije Grada i građana pokrenut je "Beokom servis", koliko je do sada podneto prijava i koliko ste ih uspešno rešili?

- Beogradsi pozivni centar radi već godinama, a ono što mogu da kažem pouzdano je to da je pre 5 godina kada je na jednom od sastanaka tada aktuelni gradonačelnki Siniša Mali, sa gospodinom Vesićem rekao da je neophodno da se unapredi nivo komunikacije Gradske uprave i građana. Od tog momenta ta komunikacija koja je bila do tada u nekom obimu od 30.000 zahteva na godišnjem nivou raste do sadašnjeg nivoa oko 150.000 telefonskih komunikacija sa građanima na godišnjem nivou i negde oko 40.000 elektronskih komunikacija. To je bila jedna oblast na kojoj se nije toliko negovala nekada, a asada radimo intezivno na jačanju elektronskih komunikacija i na stvaranju uslova da građani svoje probleme prijave bez bilo kakve papirološke procedure, putem samo nekoliko klikova. Radimo na tome da taj obim ove godine pređe na preko 50.000 elektronskih komunikacija sa našim sugrađanima.

U procentima koliko se reši problema?

- Nije moguće uvek rešiti sve probleme. Građani nam se javljaju i sa problemima koji se tiču imovinsko-pravnih odnosa. Što se tiče samih komunalnih problema obim rešenih prelazi 90 procenata.

Glavna tema ovog leta su rekonstrukcija Trga, ulica 27. marta i Karađorđeve, stvore se gužve, građani nekada budu ljuti, koliko ste zadovoljni dinamikom i šta će nam te rekonstrukcije doneti?

- Evo već možemo da vidimo kako izgleda sam Trg Republike. Ja bih se vratio nekoliko godina unazad. Kada smo ušli u sam deo pešačke zone bila je potpuno neuređena dostava, jedan broj ugostiteljskih objekata bio je zatvoren, polako smo krenuli s ulicom Vuka Karadžića, uredili smo plato kod Crvenog pevca, uređena je Zmaj Jovina ulica, Obilićev venac, Kosančićev venac, sada se radi Topličin venac i park Vojvode Vuka. Broj prodavnica koji je otvoren u toj zoni, zadovoljstvo naših sugrađana u toj zoni, rast cena kvadrata to su sve benefiti. Da li te aktivnosti utiču na njihov život u određenom periodu? Da, utiču dok se izvode radovi, kada su radovi bili do 100 dana. Ipak zadovoljstvo koji oni ubiru nakon toga je višestruko. Porast ponude u tim delovima grada je dva do tri puta veći. Zadovoljstvo ugostitelja, zadovoljstvo vlasnika prodavnica je višestruko veće od onoga što je trebalo istrpeti da se radovi dese. Trg Republike, otvaranje je 1. septembra.

Nema pomeranja rokova?

- Nema. Nema probijanja rokova što je najvažnije. Dinamika se prati svakodnevno, građani su tu da sa nama gledaju svaki dan kako odmiču radovi. Vi dobijate jedan moderan trg gde je velika površina data sugrađanima na korišćenje za okupljanje ili za održavanje najvećih gradskih događaja. To je prethodno pratila sanacija Muzeja, a ako se polako spuštamo ka ulici 27. marta vidimo kako odmiču radovi. Ovde se ne radi samo ulica, rade se pre svega kompletne instalacije, od hidro, elektro, kanalizacije, sve se sređuje, kompletno se menja noseći sloj, rade se trotoari, parkinzi i od ulice koja je bila devastirana u prethodnim decenijama dobijamo jednu novu i modernu ulicu, jedan novi i moderni bulevar. To i jeste jedini način kako se trebaju izvoditi radovi, a to je izvesti sve neophodne aktivnosti kako se ta ulica u narednim godinama ne bi više otvaralo. Zbog toga se radi sve, rekonstrukcija traje malo duže ali se sve menja.

Koji su rokovi za završetak radova?

- Rokovi se svi poštuju. 220 dana je rok za završetak radova od ulaska do svečanog otvaranja. Ako pričamo o Karađorđevoj ulici izašlo se iz najprljavijih radova, već se vidi novi završni sloj kako će izgledati, postavljaju se šine, posle toga idu radovi na elektro instalacijama i na uređenju zelenih površina. Karađorđeva ulica bila je nekada lična karta Beograda, to je bilo mesto kojim se prestonica ponosila i predstavljao svetu, a došli smo do toga da je ta ulica bila decenijama mesto koje niko nije hteo da poseti, pravo ruglo. Sada se urađuje Beton hala, pojas koji vodi ka Kalemegdanu, radi se pasarela koja će spojiti obalu i tvrđavu i bulevar koji nas vodi u deo grada koji je preživeo najveću transformaciju a to je deo Beograd na vodi.

Beograd iz dana u dan pokazuje da je živ grad i da ima puno događaja, kada to uporedimo sa brojem dana u godini do koje cifre dolazimo?

- To je izuzetno intersenatno. Grad Beograd ima više od 1.500 dana događaja u toku jedne godine, u to ne ubrajamo sportske priredbe, u to ne ubrajamo događaje koji se dešavaju u zatvorenom, već samo na otvorenom. Grad Beograd je poznat po tome koliko turisti vole da prisustvuju našim događajima, a mi nosimo i tituli najbezbednijeg grada kada su u pitanju organizacije masovnih događaja, baš zbog mera koje se detaljno planiraju sa MUP i ostalim službama. Leto i jeste vreme kada nas očekuju niz festivala, evo kreću pripreme na Ušću gde će se dogoditi četiri vezana koncertna događaja, sve će to pratiti i nekoliko sportskih događaja na samom tom prostoru. Kada na to dodamo događaju na prostoru Ade Ciganlije kao najlepše plaže, beogradsko more dužine 7 kilometara gde svako može da nađe neku zanimljivost dolazimo do cifre od 1.500 događaja koji su u najvećoj meri besplatni.

Šta je još rekao gradski sekretar pogledajte u videu:

Bonus video: