U PUNOM AUTOBUSU DEVOJKA JE IZGOVORILA REČ STAJALIŠTE: Dobila je takvu količinu psovki i uvreda od koje bi se svako postideo
Foto: Filip Plavčić, Dado Đilas, Profimedia, Ilustracija

u šta se to pretvaramo?

U PUNOM AUTOBUSU DEVOJKA JE IZGOVORILA REČ STAJALIŠTE: Dobila je takvu količinu psovki i uvreda od koje bi se svako postideo

Ljudi, isključite televizore. Ne slušajte političare. Nemojte da mrzite, iako vas teraju na to

Objavljeno: 15:39h
Saša M. Stajić
  • 231

Beogradski busevi odavno se, ne sasvim bez razloga, zovu i Palmotićeva 2. Ta količina nervoze, agresivnosti, bezobrazluka i čega sve ne, uglavnom iz foldera: nepristojno, potpuno nepotrebno zagađuje ionako nepodnošljivo zagađen životni prostor u kome smo prinuđeni da boravimo.

Scena iz jutrošnjeg prevoza preti da obori sve rekorde u količini primitivizma i da lestvicu bezobrazluka i šizofrenije podigne toliko visoko da će biti gotovo nemoguće nadmašiti je.

foto: Petar Lazović

Četrestrojka, jutarnji špic, bus skoro pun. Približavam se vratima, kako bih izašao na sledećoj stanici kod MUP-a u 29. novembra i otpešačio do posla, kad čujem iza sebe škrgutanje zubima.

Isprva ne razaznajem šta to dopire do mojih ušiju. Ton se pojačava, toliko da sam prinuđen da se okrenem i snimim ko se to i zašto buni.

Uočavam starijeg gospodina, rekao bih dobrano u svojim sedamdesetim. Psovke sad već postaju skroz razgovetne.

- Majku vam bre jebem ustašku! - kreće paljba.

foto: Stock/Thinkstock

Što ustaše, kakve ustaše, okrećem se još malo oko sebe, kako bih uočio ko je to dedici stao na žulj.

Sekund kasnije, kašće mi se samo.

- Kakvo bre stajalište, ustaše jedne pogane! Krvavu vam majku, pas vam jebo sve po spisku! - nastavlje da sikće matori.

Nova stanica je blizu, a odgovor nadohvat ruke. Dedi je zasmetao ženski glas iz aparata koji nas upozorava na sledeću stanicu. Tj. stajalište. Sporna je, dakle, ta reč: stajalište. Kakvo crno ustaško stajalište kad Srbi imaju divnu našu reč: stanica.

Na stranu sad što je i stajalište srpska reč, ali ko će se objašnjavati s dedom.

Dok u čudu pokušavam da dokučim motive bilo koga da se svađa s govornim aparatom u gradskom prevozu, deka, inače pristojno obučen čovek, decu da mu poveriš da vam pričuva u parku, nastavlja svoju paljbu.

Sve je po spisku, Jasenovac se poteže kao argument, srbosjek, zlodela, zločini... Rečju, sve hrvatsko.

foto: Dado Đilas

Izlazim iz busa i u fejd aut šaljem zajapurenog matorog koji ne prestaje da psuje. Tiho, sebi u bradu, ali dovoljno jasno da ga drugi čuju. Poslao je poruku, ali mu iz nekog razloga nije bilo dovoljno da to učini jednom ili dva puta, već nastavlja besnu mantru. Ko zna još koliko je on psovao sve hrvatsko (pardon, ustaško) nedužnoj devojci (glasu) iz Bus plus aparata.

Na ulici sam, pokušavam da se opasuljim i smestim ono čemu sam upravo svedočio u kakav-takav koordinatni sistem smisla i logike.

Evo prvih par rezona: deda ima neku muku. Ko zna šta mu se u životu desilo. Dosta često u prevozu kojim se svaki dan vozim (43 Kotež forever) čujem glasove ljudi očigledno prognanih iz nekad Srpske Krajine, dela Hrvatske naslonjenog geografski na Dalmaciju.

Pre par dana dvojica tipova tu negde u mojim godinama nostalgično su se prisećali nekog slatkiša koga su obožavali tamo u rodnom kraju. Ni traga psovkama, samo čista emocija prema slatkišu.

Ovog dedicu, našeg današnjeg junaka, nešto drugo je izulo. Neka muka neprežaljena ili možda nešto drugo.

Na primer, politički diskurs, tako pojačan u poslednje vreme, u kome se Srbi i Hrvati opet dele na četnike i ustaše, prebrojavaju im se krvna zrnca, kopa po ranama koje nikad neće zarasti.

Svi ti šešelji, vulini, dačići i ostala bulumenta teške nacionalističke artiljerije budi u ljudima ono najgore: svađa ih s bratom i komšijom, uprkos svemu.

Jer, mi i Hrvati smo upravo to: isti narod s dve vere, istog jezika, istih sklonosti, maltene istog mentalnog sklopa. Nema nam na planeti bližih do Hrvata (ok, i Crnogoraca, Makedonaca i Bosanaca).

Ali, naši i njihovi vrli političari, svi odreda nelustrirani kad je lustraciji bilo vreme, danas drže javni čas primitivizma i nevaspitanja, beskonačno zagađujući javni prostor toliko da ga ni svi Novaci Đokovići (majka Hrvatica, tata Srbin poreklom s Kosova) neće vratiti u normalu svojim divnim primerima nacionalističke neostrašćenosti.

Pogledajte još jednom ovaj video.

Isključite TV.

Ne čitajte odvratnu štampu koja vam truje umove i srca.

Ne verujte zadriglim političarima koji vas svađaju jer ne umeju drugačije, a i donosi im poene.

Ne mrzite. Ostavite sve te Jasenovce za sobom.

Dosta je bilo.

Bonus video:

Vesna Pusić o odnosima Srba i Hrvata


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media