Ada Ciganlija je puna meduza, a evo šta to govori o kvalitetu vode: Stručnjak objasnio da nema razloga za paniku

Beograđane koji su prethodnih dana potražili osveženje na Adi Ciganliji iznenadile su sitne providne meduze u plićaku Savskog jezera. Fotografije neobičnih stanovnika "beogradskog mora" brzo su se proširile društvenim mrežama, ali stručnjaci poručuju da razloga za zabrinutost nema. Slatkovodne meduze u Savskom jezeru prisutne su decenijama, potpuno su bezopasne za ljude i ne predstavljaju pokazatelj zagađenja vode.

Naprotiv, prema rečima profesora dr Aleksandra Hegediša, Beograđani imaju privilegiju da se kupaju u jednom od najkvalitetnijih gradskih kupališta.

Slatkovodne meduze nisu novost na Adi

Iako su mnogi kupači tek sada primetili sitne meduze u plićaku Savskog jezera, njihovo prisustvo nije nikakva novina. Profesor dr Aleksandar Hegediš za Blic TV objašnjava da su ove životinje u Evropu stigle još početkom prošlog veka iz svog prirodnog staništa u Srednjoj i Istočnoj Aziji, a zatim su se postepeno širile različitim vodenim sistemima.

Kako navodi, u Srbiji su prvi put zabeležene šezdesetih godina prošlog veka, dok su u Savskom jezeru prisutne već više od tri decenije.

- Sve je počelo početkom prošlog veka kada su iz njihovog prirodnog areala, prirodnih područja gde one žive, a to je Srednja i Istočna Azija, na različite načine stigle do Evrope. Mislim da je 1908. godine prva slatkovodna meduza zabeležena u Evropi i od tada su se lagano širile, a pošto se jednostavno prenose na ribolovačkom alatu, na bilo čemu što je bilo u vodi, pa ode u drugu vodu, mogu se preneti neki stadijumi tih meduza i da se one prosto zapate u toj vodi. Tako su i kod nas u Srbiji zabeležene šezdesetih godina prošlog veka u našim vodama, a u Savskom jezeru su mogle da budu kasnije, pošto je 1967. tek jezero formirano. Sigurno zadnjih tridesetak godina su u jezeru - objasnio je profesor.

Da li su opasne za kupače

Najčešća reakcija građana kada vide meduze u vodi jeste strah da bi mogle da izazovu opekotine poput morskih vrsta. Međutim, stručnjak naglašava da za tako nešto nema razloga.

Slatkovodne meduze koje žive u Savskom jezeru veoma su male, najčešće prečnika oko jednog centimetra, potpuno su bezopasne i uglavnom ih prvi primete deca koja se igraju u plićaku.

- One su tu zato što su se tu našle jer su stigle, recimo, na nekom čamcu. Ta voda je za njih dobra jer jedinu nju imaju. Takvu vodu u Srbiji imate na mnogo mesta sa slatkovodnim meduzama. Samo se ovde primete jer ima puno kupača i otprilike scenario je sledeći: deca se igraju u plićaku, kanticom zahvate jednu ili dve meduze, odnesu mami i tati, mama i tata se prepadnu da nije neka od onih opasnih meduza koje mogu da nanesu povrede. Ne, nije. Ovo je potpuno jedno bezazleno biće koje tu obitava u jezeru. Nekih godina ih je više, neke godine ih je manje, zavisno od hidrometeorološke situacije i od toga da li uslovi pogoduju njihovom umnožavanju.

Profesor dodaje da izgledom podsećaju na morske meduze, ali su dosta manje.

Pojava meduza često navodi građane da pomisle da se u vodi dogodila neka promena, ali profesor Hegediš ističe da njihovo prisustvo nije pokazatelj kvaliteta vode niti predstavlja bilo kakvu opasnost za ekosistem.

- Ako ih uopšte primetite, potpuno normalno treba da se ponašate. Providne su, želatinozne i nije ih lako primetiti. Najlakše ih vide deca koja se igraju u plićaku. Ima ih svuda. Nisu ovde ništa primetnije nego na drugim mestima i svuda rade jednu istu stvar. Do sada nije utvrđen nikakav ni pozitivan ni negativan uticaj na kompletan ekosistem Savskog jezera.

Savsko jezero i dalje među najkvalitetnijim kupalištima

Govoreći o kvalitetu vode, profesor Hegediš ističe da Beograđani imaju veliku privilegiju što raspolažu kupalištem kakvo je Ada Ciganlija. Podseća da je Savsko jezero prvobitno građeno zbog vodosnabdevanja Beograda, zbog čega se o njegovom kvalitetu vodi posebna briga.

- Beograđani, ali i gosti koji dolaze, imaju veliku sreću da imaju takvo kupalište. Imaju kupalište sa izvanrednom vodom iz prostog razloga jer čitav sistem nije pravljen zbog kupanja. Savsko jezero je šezdesetih godina prošlog veka pravljeno za vodosnabdevanje. I danas imate reni bunare oko Savskog jezera koji prebacuju vodu u makiški sistem i odatle se Beograd snabdeva vodom. To je bila, a i danas je njegova primarna funkcija.

Kako navodi, zahvaljujući redovnom održavanju, izmeni vode i očuvanom ekosistemu, kvalitet vode ostaje na visokom nivou čak i kada Adu tokom vikenda poseti više desetina hiljada ljudi.

- Uz ljudske intervencije, redovno čišćenje plaža, redovnu izmenu vode i sve ostalo što se radi, sistem je odgovorio tako da možete da zabeležite trideset, četrdeset ili pedeset hiljada kupača za vikend, a voda je ujutru providna kao što je i sada.

Jedna navika može pomoći da voda ostane čista

Na kraju razgovora profesor je uputio i jednostavan apel svim posetiocima Ade Ciganlije.

Kako kaže, dovoljno je da se građani pre ulaska u jezero istuširaju i sa kože isperu znoj, kreme i druga sredstva koja mogu da opterete vodu.

- Bilo bi lepo da pomognemo sistemu time što ćemo poštovati pravila kupanja, a to je da se pre nego što uđemo u vodu istuširamo. Oko celog jezera su tuševi, pa da lepo speremo sa sebe i znoj i sve što smo na sebe namazali pre nego što uđemo u Savsko jezero. Time bismo mnogo pomogli jezeru da ostane takvo kakvo jeste, čisto i za sledeću turu kupanja - zaključio je profesor za Blic TV.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)