Oglas za stan na Dorćolu izazvao haos: Nudi se kvadrat za 5.000, ljudi poludeli, gledajte samo površinu

Oglas za stan od svega 26 kvadratnih metara na Dorćolu, ponuđen po ceni od 130.000 evra, izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama.

Dok jedni smatraju da je reč o još jednom primeru prenaduvanih cena nekretnina, drugi podsećaju da se na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu odavno ne prodaju samo kvadrati - već adresa, pogled i potencijal buduće vrednosti.

U čemu je tajna?

Video oglasa, uz ironičan komentar da je "26 kvadrata dovoljno za šestoročlanu porodicu" i da je cena "samo 5.000 evra po kvadratu", brzo je postao predmet brojnih reakcija i rasprava.

Međutim, iza duhovitih komentara krije se pitanje koje sve češće postavljaju i kupci i investitori - da li tržište nekretnina u Beogradu ulazi u fazu u kojoj cena više nije određena površinom stana, već njegovom mikrolokacijom?

Kada lokacija opravdava cenu?

Dorćol je poslednjih godina postao jedno od najtraženijih naselja u prestonici. Blizina centra grada, Dunava, kulturnih sadržaja i sve veći broj luksuznih stambenih projekata doveli su do toga da se kvadrat u pojedinim delovima ovog naselja prodaje po cenama koje su do pre nekoliko godina bile rezervisane za najskuplje evropske metropole.

Sa druge strane, stručnjaci za tržište nekretnina upozoravaju da visoka tražnja ne znači nužno da će svaka tražena cena biti i ostvarena. Razlika između oglašene i konačne prodajne cene često je značajna, posebno kada je reč o manjim stanovima, kod kojih je cena po kvadratnom metru tradicionalno viša nego kod većih nekretnina.

Šala na internetu ili ozbiljna tema?

Ipak, ovakvi oglasi pokazuju još jednu zanimljivu promenu. Sve veći broj kupaca ne traži veliki životni prostor, već nekretninu na lokaciji koja može doneti prihod od izdavanja ili očuvati vrednost kapitala. U tom slučaju, pogled na reku, prestižna adresa ili blizina poslovnog centra postaju gotovo jednako važni kao broj kvadrata.

Zbog toga se rasprava koja je počela kao šala na društvenim mrežama zapravo svodi na mnogo ozbiljnije pitanje - gde je granica između realne tržišne vrednosti i psihološke cene koju je kupac spreman da plati za prestiž?

(Espreso/Telegraf Biznis/DČ)