MANJE GUŽVI I ZAGAĐENJA, A VIŠE TRAKA NA NAJVEĆIM SAOBRAĆAJNICAMA: Rekontruisano na stotine ulica u Beogradu

Broj putničkih automobila u Beogradu neprekidno raste – prošle godine ih je registrovano skoro 700.000, a ovu cifru dodatno uvećavaju motorcikli, autobusi i kamioni – armija dvotočkaša i četvorotočkaša izlazi na ulice glavnog grada svakog dana.

Idealno bi bilo da što više saobraćajnica dobije još jednu traku, a kako izgleda kad se taj san ostvari – tamo gde za to postoje uslovi – pokazuje rekonstrukcija Višnjičke ulice. Ona je bila primer izuzetnog opterećenja budući da je, povrh uobičajeno jakog saobraćaja, ovaj deo grada dobio ne samo velike tržne centre već i brojne nove stanovnike. U njoj su gužve bile ogromne, kako u pravcu grada tako i prema Višnjičkoj banji. Nije postojala žuta traka rezervisana za gradski prevoz, a brojna „presecanja“ su usporavala saobraćaj.

Rekonstrukcija ove ulice je pokazala koliko se efikasno mogu izvoditi izuzetno kompleksni projekti. Svaka faza je podeljena na podfaze u kojima je rekonstruisan deo po deo ove ulice, duge dva kilometra i 300 metara. Posao je počeo u martu prošle godine, a veliki deo radova je obavljen tokom leta kad je najviše Beograđana na godišnjem odmoru. Radilo se i vikendima i noću, a projekat je završen pre roka.

Veoma sam srećan što smo ovde, u Višnjičkoj koja je jedna od možda najkomplikovanijih ulica, jer na njoj na dnevnom nivou prolazi ogroman broj vozila, izveli radove a da nismo ugrozili svakodnevni život, što uopšte nije bilo lako. “ – Aleksandar Šapić

Istovremeno je obavljen jedan od najkompleksnijih poslova u elektroprenosnom sistemu, pa je ovde završen i kablovski vod u dužini 4,3 kilometra sa nadzemnim naponom od 110 kV, koji povezuje trafostanice „Beograd 1“ i „Beograd 6“. Zamenjen je sistem koji je postavljen davne 1969. godine. Višnjička ulica je primer rada koji dosledno primenjuje Grad Beograd, a koji podrazumeva da se sinhronizovanim radom svih gradskih i republičkih službi – o jednom trošku i u istom vremenskom periodu – završi rekonstrukcija i što manje ugrožava svakodnevni život Beograđana.

Čitava Višnjička ulica, do kružnog toka na Bogosloviji, proširena je po jednom trakom sa svake strane, dok je Ulica Mije Kovačevića dobila novu traku. U njoj se, kao u Ulici kneza Miloša, smer menja u skladu sa potrebama. Ovim je Beograd dobio još jedan bulevar sa šest traka u dva smera. Pored očiglednih koristi koje je Višnjička donela, ona ima i strateški saobraćajni značaj.

Prema rečima Aleksandra Šapića, ona će biti sastavni deo magistrale koja će se ulivati u budući tunel od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta i ići dalje, preko novog mosta do nove saobraćajnice u Novom Beogradu. „Ova magistrala će suštinski promeniti saobraćajnu arhitekturu Beograda“, rekao je Šapić.

Ovim pravcem će se do centra Novog Beograda stizati za nešto više od deset minuta, a smanjiće se i gužve i zagađenje. Spojiće se dva najudaljenija dela grada – Novi Beograd, Zemun i Surčin sa Zvezdarom, Palilulom i Pančevačkim mostom.

Od izuzetne važnosti za ovaj projekat je produžetak Bulevara Zorana Đinđića i njegovo spajanje sa kružnim tokom izgrađenim u Ulici Vladimira Popovića. Upravo on je deo tog novog, strateškog saobraćajnog rešenja koje se često zove „mali metro“. Njime će se putovati čak i brže nego metroom, jer na njemu neće biti stanica. U nastavku, na Novom Beogradu će biti izgrađeni velika saobraćajnica i kružni tok kako bi se spojila Ulica Vladimira Popovića sa Bulevarom Nikole Tesle. Time će se znatno rasteretiti taj deo grada i na još jednom mestu biće spojeni Novi Beograd i Zemun.

I kod produžetka Bulevara Zorana Đinđića i izgradnje kružnog toka primenjeni su isti principi kao i u rekonstrukciji Višnjičke ulice. Gdegod je to moguće, šire se kolovozne trake kako bi se povećao protok saobraćaja, pa je tako proširen i stari deo ovog važnog novobeogradskog bulevara.

Sve komunalne službe obavljale su neophodne radove u isto vreme. To je značilo i da se mora izmestiti deo toplovoda, a povađene su i sačuvane sve sadnice koje će se naći na drugom, pogodnom mestu. Postavljena su i autobuska stajališta kao i nova rasveta po najmodernijim standardima. Uređena su i nova parking-mesta, sve do Ulice omladinskih brigada kako bi se rasteretila parkirališta u okolnim blokovima.

U Beogradu je, u poslednjih dve godine, rekonstruisano više od 500 ulica i nema opštine u kojoj nisu obavljeni radovi – ne samo na površini asfalta, već i ispod nje – na kanalizaciji i elektromreži. Rekonstrukcija rešava najrazličitije probleme - kako gužve u saobraćaju zbog povećanog broja vozila, tako i zagađenje, nedostatak parkinga i dotrajale instalacije, a planovi su okrenuti budućnosti i još efikasnijim rešenjima ovih pitanja.

Bonus video:

(Espreso / gradonacelnik.beograd.rs / Prenela: J.N.)