GOLUBOVI KAMIKAZE PRETE LJUDIMA: Jedna Beograđanka požalila se da NE MOŽE DA IZAĐE IZ KUĆE, evo šta sve RADE

"Ima ih na sve strane, postali su neustrašivi i bezobrazni!", ovako jedna Beograđanka govori o golubovima u Beogradu. I nije jedina. Uostalom, jeste li i vi primetili da ih ih ima više nego pre, da nemaju nikakav strah od ljudi, da nam lete tik iznad glava i da postaju prilično dosadni. Mnogima su sve manje simpatični te ih sve češće nazivaju i "letećim pacovima".

"Ima ih na sve strane, postali su bezobrazni"

Jedna sugrađanka sa kojom smo razgovarali požalila nam se da ne može može da izađe iz kuće, a da na nju ne naleti neki golub.

"Još ja moram da stanem da ih ne bih zgazila, neće da se pomere!"

- Često dok vozim bicikl naletim na golubove koji su na trotoarima, ulicama, parkovima... Primetila sam da su postali baš bezobrazni. Pre su znali da polete kada vide da im neko ide u susret, sada se ne pomeraju. Ni makac! Desilo mi se sigurno pet ili šest puta da sam ih zamalo zgazila iako sam gledala da ih zaobiđem. Bukvalno u poslednjem trenutku polete, jednom sam se i zaustavila kako ih ne bi udarila - priča nam ova devojka svoje iskustvo.

Međutim, nije svako iskustvo sa golubovima loše. Devojka koja kojom smo razgovarali rekla je za "Blic" da se ovih ptica nimalo ne boji, naprotiv, nekad je uživala da ih hvata!

- Ne bojim se golubova, nikada i nisam. Upravo sam ja bila ta koja sam iste, kao mala, jurila jer sam htela da ih uhvatim i vidim iz blizine. To je bila prava taktika šunjanja i prikradanja golubu koji ni ne sluti šta mu se sprema. Istina, ja njih nisam mučila, kada bih videla kako izgledaju odmah sam ih puštala na slobodu.

Kako kaže za "Blic", danas to više ne radi, ali golubovima daje hranu i vodu.

- Mislim da su te životinje osuđene na nas, i mi na njih. Ima i smisla što nas se ne boje kao nekada jer su sigurno navikli na suživot sa nama ljudima. Svakodnevno ih viđam na Trgu republike i ostalim mestima u gradu gde ima ljudi. Mislim da na to da oni neće nigde otići moramo i mi da se priviknemo - priča nam ona, jedna od retkih sa kojima smo razgovarali a da ih voli.

Ponašanje golubova čudno ili ne

Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže za "Blic" da na ovo ponašanje golubova nisu uticale visoke temperature u prethodnom periodu, što je mnogima prvo palo na pamet.

- Ponašanje golubova je uobičajeno, i nema veze sa ovim vrućinama. Golubovi imaju takav karakter da se sada više ne boje ljudi. Da bi preživeli postali su dosta tromi, a sa druge strane vrlo slobodni u kontaktu sa ljudima koji ih hrane. Mi smo svi veći od tih ptica, i nama ne mogu ništa, oni prosto gledaju gde da uzmu hranu - kaže on, napominjući da je strah ljudi i priče da je svedočimo najezdi golubova preuveličan.

Stojiljković dodaje da su golubovi ptice svaštojedi kojima odgovara što ih ljudi hrane svim i svačim, iako to, kaže, ne mora biti hrana koja odgovara golubovima.

"Opustili se i privikli na taj gradski sistem"

- Oni su se opustili i privikli na taj gradski sistem, ne reaguju, i ne plaše se više ljudi. Kada pogledate malo po ulici vidi se da ima dosta zgaženih golubova. Oni obično stradaju jer ne žele da se sklone sa ulice dok ne pojedu svu hranu koja se tu nalazi, pa makar i nastradali - objašnjava Stojiljković.

Prema njegovim rečima, razumljivo je da je ljudima neprijatno kada golub proleti tik iznad glave, ali mesta za strah nema.

- Pozvao bih građane da tokom ovih letnjih vrelina budu savesni i prema životinjama, da ostave činiju sa vodom kako za ptice, tako i za druge životinje. Kada su ptice u pitanju to je najbolje učiniti u hladu i na određenoj visini gde ih ne mogu napasti predatori poput mačaka - zaključio je on za "Blic".

Šire parazite i bakterije u gradovima

Ivana Novčić, naučni saradnik Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekla je za "Blic" da na razmnožavanje golubova utiču klimatske promene na mikro nivou, odnosno klima urbanih sredina, a ne globalne klimatske promene.

- Ono što znamo trenutno je da mikro klima u gradovima utiče na povećanje broja golubova. Zimi je temperatura u gradovima uvek malo viša nego u ruralnim sredinama što njima pogoduje za razmnožavanje - kaže ona za Blic.

Prema njenim rečima, golubovi se u gradovima nastanjuju iz više razloga, pre svega jer nema opasnosti od opasnih predatora koji mogu da ih napadnu u prirodnim staništima.

- Njihov broj u gradovima ne zavisi isključivo od klimatskih promena, već od niza faktora koji su prisutni u gradovima, a koji njima odgovaraju. To je pre svega odsustvo predatora kao što su soko i jastreb koji se inače hrane golubovima. Jedan od razloga je i taj što uglavnom nisu proganjani od ljudi pošto je to zabranjeno jer gradovi nisu lovišta. Tako su se oni prilagodili na prisustvo ljudi i ne plaše ih se kao što se plaše divlje ptice. Bitno je istaći da u gradovima ima hrane na pretek što golubovima i te kako odgovara - objašnjava Novčić.

Ipak, nose i niz problema

Duško Ćirović, vanredni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za "Blic" napominje da ove ptice sa sobom nose i niz problema.

- Počev od uništavanja spomenika i fasada, jer njihov izmet izaziva kisele reakcije pa dovodi do korozivnih procesa. Samo jedna jedinka goluba za godinu dana proizvede do 12 kilograma izmeta, a to jeste najveći rizik za ljude, s obzirom da predstavlja značajne rezervoare mnogih patogenih parazita koji se mogu preneti na druge domaće životinje i čoveka. Zbog toga golubove i zovu "letećim pacovima“, koji su rezervoari takvih patogena – kaže Ćirović.

Sa golubovima se namnožili miševi i pacovi

Golubovi nisu jedine vrste koje se razmnožavaju kako se klima menja, evropski gradovi su takođe zabeležili drastičan porast broja pacova, jer im toplije temperature omogućavaju da zimi održe toplo leglo i da se razmnožavaju tokom cele godine.

- Njihove populacije u prirodnom staništu gotovo i da nema, jer oni sada samo naseljavaju gradove. U ostatku Evrope su miševi i pacovi potpuno napustili prirodna staništa i nastanili se u gradovima, jedino se sivi pacov može retko sresti u prirodnim staništima - kaže Ćirović.

- Njihov broj u gradovima ne zavisi isključivo od klimatskih promena, već od niza faktora koji su prisutni u gradovima, a koji njima odgovaraju. To je pre svega odsustvo predatora kao što su soko i jastreb koji se inače hrane golubovima. Jedan od razloga je i taj što uglavnom nisu proganjani od ljudi pošto je to zabranjeno jer gradovi nisu lovišta. Tako su se oni prilagodili na prisustvo ljudi i ne plaše ih se kao što se plaše divlje ptice. Bitno je istaći da u gradovima ima hrane na pretek što golubovima i te kako odgovara - objašnjava Novčić.

Ipak, nose i niz problema

Duško Ćirović, vanredni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za "Blic" napominje da ove ptice sa sobom nose i niz problema.

- Počev od uništavanja spomenika i fasada, jer njihov izmet izaziva kisele reakcije pa dovodi do korozivnih procesa. Samo jedna jedinka goluba za godinu dana proizvede do 12 kilograma izmeta, a to jeste najveći rizik za ljude, s obzirom da predstavlja značajne rezervoare mnogih patogenih parazita koji se mogu preneti na druge domaće životinje i čoveka. Zbog toga golubove i zovu "letećim pacovima“, koji su rezervoari takvih patogena – kaže Ćirović.

Sa golubovima se namnožili miševi i pacovi

Golubovi nisu jedine vrste koje se razmnožavaju kako se klima menja, evropski gradovi su takođe zabeležili drastičan porast broja pacova, jer im toplije temperature omogućavaju da zimi održe toplo leglo i da se razmnožavaju tokom cele godine.

- Njihove populacije u prirodnom staništu gotovo i da nema, jer oni sada samo naseljavaju gradove. U ostatku Evrope su miševi i pacovi potpuno napustili prirodna staništa i nastanili se u gradovima, jedino se sivi pacov može retko sresti u prirodnim staništima - kaže Ćirović.

Bonus video:

(Espreso/Blic)