"MOŽDA I PORODICU DOVEDEM U SRBIJU": Suminda iz Šri Lanke vozi Beograđane, a evo kako se SNALAZI za volanom

Početna stanica, okretnica ispod Pančevačkog mosta. Na predaji smene u autobus na gradskoj liniji 48, koja saobraća do Miljakovca 3, dolazi Suminda Čanaka (42), vozač iz Šri Lanke, kog je najveći privatni prevoznik u glavnom gradu angažovao zbog manjka domaćih šofera.

Prijavljuje se za početak smene po pravilima i hvata se za volan. Sa osmehom na licu, slabim srpskim jezikom putnicima poželi dobar dan i krene u poslepodnevnu avanturu prestoničkim ulicama.

Suminda Čanaka je iz daleke Šri Lanke, na poziv prijatelja, takođe vozača, došao u njemu nepoznat Beograd.

- Ljudi su me sjajno prihvatili, do sada nisam imao nijedan problem ili neprijatnost. Znao sam da idem u nepoznato, ali se nijednog trenutka nisam dvoumio. Pre vožnje beogradskim ulicama radio sam pet i po godina kao vozač u Saudijskoj Arabiji, gde sam naučio i engleski jezik. Domaće kolege šoferi su zaista korektni prema nama, tu su nam na usluzi, šta god da zatreba. Samo navikavanje na nova vozila nije mi teško palo, brzo se sve savlada, posebno jer smo svi došli sa prethodnim iskustvom - priča Čanaka.

I zaista, Suminda je lako prelazio zahtevne prestoničke saobraćajnice, na svakom stajalištu uredno stao da putnici uđu, ali i sačekao mnoge koji nisu na vreme bili na stanici. Čak je grupu ljudi "pokupio" i dok je čekao na jednom od semafora na Trošarini.

- Moje vaspitanje i kultura nalažu mi da pomognem svakom - ponosno ističe ovaj Šrilančanin. - Obuka koju smo sproveli trajala je mesec dana, kada smo savladali ulice i signalizaciju. Za mene je Beograd mali grad i nije mi bio problem da sve brzo shvatim. Uskoro ćemo krenuti i na kurs srpskog jezika, potrudiću se da ga što bolje savladam, prvenstveno zbog komunikacije sa putnicima.

Trenutno je na gradskim linijama 32, 33 i 48 angažovano 14 vozača iz Šri Lanke, dok će još 16 početi da saobraća posle pređene obuke. Naš sagovornik smatra da su im ponuđeni veoma dobri uslovi i dodaje da je spreman da u našoj zemlji ostane i duži period.

- Sada sam se obavezao da ću ostati dve godine, ali nije problem da ovde budem i pet, šest - ističe šofer. - Smena traje osam sati, radi se šest dana sedmično. U rodnoj Šri Lanki ostavio sam ženu i troje dece, dve ćerke od jedne i šest godina i sina od četiri godine. Teško mi padne ta razdvojenost, ali tu su brojne aplikacije i društvene mreže preko kojih se svakodnevno čujemo. Ovde sam prvenstveno da zaradim novac za svoju porodicu.

Srpsku hranu je, kaže, probao i dopala mu se, mada mu i domaća kuhinja i dalje prija. Za narod ima samo reči hvale, ali samom gradu pronalazi jednu (veliku) zamerku.

- Najveći problem su same ulice, koje su u zaista lošem stanju, posebno ove kojima ja saobraćam - žali se Čanaka. - Takođe, loše je i sa toaletima, prvenstveno na okretnicama. Ipak, sve se to da popraviti u narednom periodu. Kolege i ja smešteni smo u Kovilovu, odakle svakog dana dolazimo i odlazimo sa posla. Za sada je sve u najboljem redu.

Uspeo da nauči nekoliko srpskih reči

Iako svega mesec dana živi u Beogradu, Suminda je uspeo da savlada nekoliko srpskih reči, ali nam je "obećao" da će poraditi na svom srpskom jeziku.

- Znam da kažem kako si, dobar dan, hvala - sa osmehom priča Šrilančanin. - Kada krene kurs jezika, biće to sve bolje i bolje, a ko zna, možda i porodicu dovedem u Srbiju.

(Espreso/Novosti)