DRAGANU SU IZVRŠITELJI JUTROS IZBACILI IZ DOMA: Sa njom su otišle i dve DIVNE DUŠE, a ovo je priča SRPSKE SLIKARKE!

Prevare sa nekretninama u Srbiji su česta pojava.

Savesni kupci dokumentaciju stana pre kupovine detaljno provere, i to onu dokumentaciju koja je overena u državnim istitucijama.

Jedan od takvih slučaja je i slučaj Dragane Milisavljević, o čijem slučaju smo i ranije pisali i čije smo pokušaje iseljenja pomno pratili.

Ova osamdesedvogodišnja penzionerka danas je ostala je bez uredno plaćenog stana na opštini Palilula, na ardesi Cvijićeva 79.

Sa njom je iz stana iznela jednu trobu i dve mačke.

Dragana je u Beogradu 2005. kupila uknjižen stan sa sudski overenim ugovorom. Nakon četiri godine, ispostavilo se da je žrtva prevare, i da je stan kupila od lažnog vlasnika i prodavca Branka Marjanovića.

Te 2009. godine saznaje da pravo na njenu nekretninu polaže i druga osoba, naslednik prethodne i jedine vlasnice Azre Belobarbić, a da je Marjanović do stana došao prevarom.

Usledilo je desetogodišnje suđenje u kom je odlučeno da se stan vrati nasledniku, protiv lažnog vlasnika podigne optužnica, a gospođa Milisavljević, iako po zakonu savestan kupac – izbaci na ulicu. Agonija traje od same kupovine stana, a danas se samo pogoršala.

Ekipa Espresa bila je na ardesi dok se proces iseljenja dešavao, i zatekao tužnu sliku. Bez obzira na napore udruženja "Krov nad glavom" da spreči čin iseljenja slikarke, ona je iz svog stana izbačena, a brava na ulaznim vratima zamenjena.

Dragana Milisavljević je profesorka slikarstva u penziji. Završila je dva fakulteta i kako tvrdi do 2005. godine nikada nije imala susrete sa policijom, a tek nešto više od toga.

"Od 2005. godine policija mi stalno dolazi na vrata, uručivali su mi tužbe u pola noći. Tretiraju me kao najvećeg kriminalca, iako sam ja žrtva" rekla je Dragana dok je sa torbama stajala na hodniku zgrade u kojoj živi već 17 godina.

"Živela sam bez struje tri ipo godine, čak su i tim potezom pokušavali da me isteraju iz stana" dodala je ona.

Ona u Beogradu rodbine nema, jedino može da se osloni na svoje prijatelje i komšije, ali to nije dugoročno rešenje njenog problema.

"Centar za socijalni rad mi je nudio smeštaj u staračkom domu, i ubeđivali su me da je to privilegovana ponuda. Ma pre ću živeti na ulici, nego u domu. Ne želim da mi bilo šta čine" rekla je Dragana u momentu dok su joj uručivali rešenje o iseljenju.

"Moj život ni pre svega ovoga nije bio lak. Radila sam najteže poslove, imala sam samo majku, ali kada je ona umrla, ostala sam sama. Sada u starosti moram da se borim sa ovim. Ostale su mi samo moje mačke" govorila je slikarka.

Dragana je sve vreme bila zabrinuta o svojim mačkama. Prvenstveno je razmišljala da njih smesti na bezbednom. O sebi čak i nije toliko marila. Bila je najviše zabrinuta jer je jedna mačka pobedgla u momentu kada su pokušali da je uhvate iz Zoo higijene.

"Ona se uplašila i pobegla je. Možda je ipak negde u stanu, zavukla se ispod kreveta" pričala je zabrinuta i molila okupljene građane da kucaju na vvrata stana i provere da li je mačka unutra.

Drugu mačku je smestila u torbu koju je iznela iz stana. Osim te torbe, uspela je da iznese još jednu torbu sa stvarima i ništa osim toga.

"Ne znam šta ću, ne znam gde ću" ponovila je više puta.

Ona je do danas vodila trku sa vremenom, ali sa nesrećnim epilogom.

(Espreso)