TELA UBICA GIŠKINOG OCA SU SKUPLJALI LOPATAMA! U Crnoj Gori ga ubili zbog KRVNE OSVETE: Morao je da beži u SAD i...

O životu Đorđa Božovića Giške nizale su se legende, ali jedna o njegovom ocu, tačnije ona o njegovom ubistvu, malo gde je ispričana.

Đorđe Božović Giška rođen je kao Đorđe Mićković 16. septembra 1955. u Peći od oca Gavrila "Gavra" Mićkovića iz Kuča i majke Milene.

Posle Gavrovog ubistva porodica se preselila u Beograd, nastanivši se u beogradskom naselju Voždovac. Njegov dolazak na Voždovac sa osam godina oblikovao je ostatak Giškinog života.

U grupi "Legende devedesetih" objavljena je ranije priča o detaljima života Gavra Mićkovića.

Giškin otac je bio poreklom iz plemena Kuča od Drekalovića.

Gavro je ubio Austrougara zbog čega se zamerio kralju Nikoli i morao je da promeni prezime i pobegne u Ameriku. Vratio se kao dobrovoljac, učestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Više puta je ranjavan.

Dobio je silna odlikovanja Amerike, Engleske i Srbije. Dobio je američku vojnu penziju.

Trebalo da bude zubar (Amerika je htela da mu plati studije) ali ipak je postao bogati zlatar. Vratio se u Jugoslaviju i u 65. godini oženio 23-godišnju Milenu. Godinu dana kasnije se rodio Giška, a dve godine kasnije Slavica.

Kada je imao 75 godina, Gavro je otišao u Murinu na sahranu ćerke svoje sestre. Kad je izašao napolje ka poljskom toaletu, otela su ga dva čoveka zbog krvne osvete i ubili su ga od batina.

Pet kilometara dalje pronašla ga je žena i odvela doktoru, pa su ga prebacili na Zvezdaru da se leči. Iako star, imao je jako srce i dugo mu je Milena davala lekove i držala ga u životu, ali je ipak preminuo od zadobijenih povreda.

Njegove ubice su kasnije nastradale vozeći kamion sa peskom da grade kuću. Udes je bio tako stravičan da su im delove tela sa ulice skupljali lopatama.

Kada je Giška odbio da za Udbu ubije vojvodu Momčila Đujića, neko mu je obio sef u kome su pored 10 pasoša i novca, bila i odlikovanja njegovog pokojnog oca, što ga je veoma pogodilo.

Bio je ponosan i na svog dedu iz Kuča, koji je dok su bežali od Turaka, rekao da mu ostave kubure i munciju da im drži odstupnicu. Deda se hrabro držao, pucao sat vremena i pobio mnoge Turke pre nego što je izgubio život. Kada je Giška prvi put čuo tu priču o svom dedi koji je poginuo herojskom smrću kao Tanasko Rajić, plakao je kao kiša.

Bonus video

(Espreso/Kurir)