"ON JE UMIRAO, A MENI BUBREG NIJE TREBAO": Ispovest DEVOJKE vraća nadu u ljude, ono što je URADILA retko ko bi
Ilustracija, Foto: Zorana Jevtić

hrabra odluka

"ON JE UMIRAO, A MENI BUBREG NIJE TREBAO": Ispovest DEVOJKE vraća nadu u ljude, ono što je URADILA retko ko bi

Nedugo zatim, Pol je pomenuo da je bolestan, nasledno stanje onemogućilo je pravilnu funkciju bubrega i njegovo telo je radilo samo uz pomoć onog bubrega koji mu je donirao otac

Objavljeno:

"Poslednja stvar koju sam mislila da ću raditi nekoliko nedelja pre romantičnog odmora sa svojim dečkom bilo je gledanje njegovog lica u moru muških fotografija polnih organa i snimaka, na sumnjivom sajtu. Ipak, eto njega na "Adult Frend Fajnderu", pod lažnim korisničkim imenom. Za pametnog čoveka, on je bio veliki idiot".

Raskid je bio brz i pravdajući se da je na pomenutom sajtu samo radi po*nografskog sadržaja, Liz Armstrong mu nije verovala.

"Ubrzo nakon toga, ostala sam sama sa lažnim profilom preko kojeg sam ga pratila i počela sam da proveravam druge profile. Bila sam preplavljena fotografijama eksplicitnog sadržaja i iako sam se više puta pitala šta radim tu, nisam obrisala profil. Uredila sam ga, postavila sliku i opisala sebe kao osobu koja uživa u muzici i pozorištu, knjigama i pisala o svojoj želji da pronađem nekoga inteligentnog i privlačnog", piše Liz.

Videvši fotografiju inženjera, na kojoj pokazuje svoje izvajane mišiće, odlučila je da se osveti bivšem i rezerviše hotelsku sobu, te pristane da se nađe sa njim nekoliko nedelja kasnije. Odmah nakon što je dogovorila sastanak, na i-mejl joj je stigla iznenađujuća poruka.

"Jedan momak mi je poslao mejl ispunjen pitanjima, o meni. Novi kandidat bio je profesor latisnkog i prvi koji je imao manire i podebelu biografiju. "Ja sam Pol i bilo bi mi zadovoljstvo da se upoznamo", napisao je na kraju poruke. Razmenili smo adrese elektronske pošte i nakon kraćeg dopisivanja, inženjerov termin u hotelskoj sobi, dobio je Pol. Otišli smo u muzej, zabavljao me je istorijskim i mitološkim pričama, umetničkim ukusom. Večerali smo, malo popili i uputili se do moje sobe. Sve u svemu, uspešan prvi sastanak", svedoči Armstrong

Nedugo zatim, Pol je pomenuo da je bolestan, nasledno stanje onemogućilo je pravilnu funkciju bubrega i njegovo telo je radilo samo uz pomoć onog bubrega koji mu je donirao otac.

"Dobro je podnosio celu stvar, šalio se na svoj račun i osim što je bio impresivno uporan, bio je zanimljiv i pun poštovanja. Svoj status smo vratili na prijateljski i uskoro prestali da se družimo. Prošli su meseci, prekinuli smo kontakt i baš kada sam se navikla na to, stigao je mejl: "Većina vas zna da moj transplantirani bubreg već neko vreme ne radi dobro. Doktori misle da mi je potrebna još jedna transplantacija. Takođe, bubrezi živih davalaca imaju veći uspeh, pa su mi lekari savetovali da pokušam da pronađem donora", priseća se Liz.

Sa tadašnjim angažovanjem u vojsci, Liz je sumnjala da će ministarstvo odbrane biti raspoloženo da u službi drži vojnika kojem je odstranjen organ, čak i zbog humanog cilja. Arhivirala je Polov mejl i nastavila sa svojim životom.

"Godinu dana nakon našeg upoznavanja, sastali smo se da se ispričamo i pogledamo predstavu. Krišom sam gledala Pola i videla da mu se oči cakle od suza. Počeo je sa dijalizom, bio bleđi, slabiji i sporiji. Moj prijatelj je umirao. Došla sam kući i poslala poruku Polovom koordinatoru za transplantaciju: Oklevam da se prijavim kao donor, jer radim u vojsci. Nisam sigurna da bih dobila odobrenje za to, ali se prijavljujem". Zamolila sam ga da sakrije moju poruku od Pola, ne želeći da se nada uzaludno", piše Liz.

Usledila je gomila testova i lekarskih pregleda, međutim, njena tajna otkrivena je pre nego što se nadala. Jedan od Polovih prijatelja koji je prošao testiranje, čuo je od tima za transplantaciju da postoji jak kandidat, koji ćeka dozvolu vojske.

"Kada je to saznao Pol mi je rekao da je osetio ono što je nazvao "čista radost", bio je oduševljen i javila se nada. Čekanje je trajalo četiri meseca i moj zahtev je konačno odobren. Kada smo se nakon operacije ponovo sreli u bolnici, preplavilo me je olakšanje za koje ne postoje reči. Rečeno mi je da treba da budem ponosna na sebe. Nisam bila. Bila sam zahvalna što sam dobrom čoveku dala još malo vremena. Uz dobru sreću, izdržaće još mnogo godina. Često me pitaju zašto sam bila spremna da doniram bubreg nekome koga ne poznajem. Objasniću vam. Pol je umirao. Ljudima ne trebaju dva bubrega da mi živeli normalan život. Nije bilo verovatno da neće biti posledica, ali moj prijatelj je umirao, a ja sam želela da ga spasem", priseća se Liz.

Od operacije Liz i Pol su ostali prijatelji i iako se ne viđaju često, razgovaraju skoro svakodnevno.

(Espreso/ Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media