MUŽ UBIO ŽENU I OD NJE NAPRAVIO KOBASICE: Užasnije od ovoga ne može, ZALEDIĆE VAM SE KRV U ŽILAMA!

Životna priča američkog "kralja kobasica" počela je 27. decembra 1845. godine, u Vestfaliji, gde je rođen kao četvrto dete Kristijana i Margarete Litgert. Otac se bavio štavljenom kožom i Adolf je izučio zanat, a 1865. se sa 30 dolara u džepu ukrcao u brod za SAD. Iz NJujorka, otputovao je u Čikago.

Adolf je promenio prezime u Lojtgert i radio je u štavionicama, pa je za nekoliko godina uštedeo 4.000 dolara, što je bilo dovoljno da počne sopstveni biznis. Osnovao je kobasičarsku kompaniju 1879. godine. Oženio je Karolinu Repke i dobio prvog sina Arnolda. Kada je Karolina umrla na porođaju, jedva dva meseca kasnije, oženio je deset godina mlađu Lujzu.

Adolf Lojtgert radio je naporno, ali je imao tešku narav i nekontrolisane izlive besa, pa je bio evidentiran kod policije. Pretio je nekom Ircu, koji je duvan za žvakanje pljuvao na pod, da će mu ga "ugurati u grlo ako to još jednom učini". Čovek je kasnije pronađen u blizini lokala, ugušen, ali se Adolf izvukao u nedostatku dokaza.

Od male kobasičarske kompanije Lojtgert je 1892. godine podigao petospratnu fabriku, a pored nje trospratnu kuću, u kraju sa mnogo Nemaca. Bio je nekrunisani američki "kralja kobasica". Međutim, hteo je da bude "svetski", pa se upustio u partnerske kombinacije sa sumnjivim osobama. Kada je banka odbila da mu odobri kredit, našao se u finansijskim nevoljama.

Od male kobasičarske kompanije Lojtgert je 1892. godine podigao petospratnu fabriku, a pored nje trospratnu kuću, u kraju sa mnogo Nemaca. Bio je nekrunisani američki "kralja kobasica". Međutim, hteo je da bude "svetski", pa se upustio u partnerske kombinacije sa sumnjivim osobama. Kada je banka odbila da mu odobri kredit, našao se u finansijskim nevoljama.

Lujza i Adolf tada nisu živeli u ljubavi i često su se svađali, pa je Adolf preselio "spavaću sobu" u fabriku. U nju niko nije imao pristup osim njega i ljubavnica koje je dovodio, a među njima je bila i kućna sluškinja Meri Simerling, Lujzina nećaka.

Lujzina rečenica: "Šta sam ti ja govorila!?", bila je dovoljna da je uhvati za vrat i gotovo zadavi. Pustio je samo zato jer su se, privučeni vriskom, na prozoru pojavili susedi.

Došao je kobni 1. maj 1897. godine i Adolf je rešio da plan sprovede u delo. Prethodno je nabavio 170 kilograma kaustične sode i 22 kilograma arsenikove kiseline, i zadužio radnike da to sipaju u veliko bure u podrumu. Stražara Frenka Bialka poslao kući.

Te subotnje večeri, Lujza, plavuša sa punđom čekala je u kuhinji Luisa da se vrati iz cirkusa. Kada se te večeri vratio iz nabavke nabavke, Bialk je primetio da je fabrička peć upaljena.Ujutro je Adolf Bilaku rekao da u podrumu počisti pod od prosute kiseline.

Dečaci su ujutro pitali gde im je majka. On je, doručkujući, mirno odgovorio da je otišla da poseti sestru Vilhelminu. To je rekao i njenom bratu Didrihu Biknese koji u to nije poverovao i nestanak Lujze Lojtgert prijavio je policiji.

Za slučaj je bio zadužen Herman Šojtler i detektivi su se raspitivali, dok im jedan od radnika fabrike, Vilhelm Fulpek nije rekao da je video Adolfa i Lujzu kako ulaze u fabriku.

Nakon što su u podrumu fabrike ispitali sadržaj bačve užasnog mirisa, jedan od detektiva je štapom našao dva prstena, od kojih je jedan bio zlatni, sa inicijalima "L.L.". Otkrili su i fragmente kostiju. Adolf Lojtgert je 15. maja uhapšen i optužen za ubistvo supruge.

Vest da je "kralj kobasica" ubio svoju ženu u fabrici, šokirala je Ameriku, a zbog glasina da ju je "preradio u kobasice", dovela je momentalno do gotovo potpunog pada njihove prodaje.

Porota je bila jedinstvena da je Adolf Lojtgert kriv i dobio je doživotnu robiju. Tada Adolf je posle godinu i po dana Državnoj kaznionici Ilinoisa umro.

Mnogi su tvrdili da svakog 1. maja viđaju duh Lujze Lojtgert na mestu na kojem je živela. Fabrika je posle suđenja prodata i služila je kao magacin, a onda je 1904. godine izbio požar baš na mestu gde se nalazila bačva sa kiselinom. Zgrada je obnovljena i više puta je menjala vlasnika i namenu, da bi konačno, 1999, sto godina posle smrti Adolfa Lojtgerta, bila preuređena u stambenu zgradu. Neki tvrde da sablast njegove supruge još tumara Notvest Sajdom.

(Espreso.co.rs/Magazin Novosti)