ZANIMLJIVO
AKO VAS KONTAKTIRAJU LJUDI SA OVE SLIKE NIKAKO NE ODGOVARAJTE: U pitanju je velika prevara koja kruži, zapamtite ih
Lažne ljude s ovakvih fotografija moguće je ostariti, promeniti im pol, rasu, izraz lica ili ih podmladiti
Stručnjaci za bezbednost na internetu nas odavno upozoravaju da iza mnogih “likova” u virtuelnom svetu stoje prevaranti te da čak iako vidimo njihovu fotografiju to ništa ne znači. Međutim, evo kako izgledaju ljudi koji zapravo ne postoje.
Postoje čak i legalni biznisi koji “prodaju ljude koji ne postoje”.
Reč je o fotografijama “ljudi” koje se mogu besplatno preuzeti sa stranice ThisPersonDoesNotExist.com, ukoliko su vam potrebne za profile u videoigarama ili druge svrhe.
Svaki put kad otvorite, odnosno osvežite ovu stranicu, pojaviće vam se nova fotografija imaginarne osobe, uz sledeću napomenu: “zamišljeno pomoću GAN (generativna suparnička mreža) Style GAN2 – Karras et al i Nvidia”.
Kreator stranice je Filip Vang, softverski inženjer iz Ubera. Kako piše američki tech-portal Verge, algoritam iza stranice izvežban je na velikom broju stvarnih fotografija, a imaginarne slike generiše pomoću GAN-a, neuronska mreže za mašinske nauke koju je kompanija za kompjutersku grafiku Nvidia učinila javno dostupnom.
Svaki put kad otvorite, odnosno osvežite ovu stranicu, pojaviće vam se nova fotografija imaginarne osobe, uz sledeću napomenu: “zamišljeno pomoću GAN (generativna suparnička mreža) Style GAN2 – Karras et al i Nvidia”.
Kreator stranice je Filip Vang, softverski inženjer iz Ubera. Kako piše američki tech-portal Verge, algoritam iza stranice izvežban je na velikom broju stvarnih fotografija, a imaginarne slike generiše pomoću GAN-a, neuronska mreže za mašinske nauke koju je kompanija za kompjutersku grafiku Nvidia učinila javno dostupnom.
Njujork Tajms je u sklopu reportaže o ovom fenomenu čak napravio svoj sistem veštačke inteligencije (AI), koristeći se spomenutim softverom GAN. On takođe generiše lažne fotografije koje se mogu menjati prema dobu, rasi, polu, raspoloženju, obliku i veličini očiju ili perspektivi.
“Kad se ova tehnologija pojavila 2014. bila je loša – izgledala je kao iz igrice Sims. To je podsetnik koliko tehnologija može napredovati. Detekcija će s vremenom samo postajati sve teža”, kaže Kamil Fransoa, istraživačica dezinformacija i manipulacija na društvenim mrežama.
A takvo napredno lažiranje postalo je moguće zahvaljujući dramatičnom napretku kompjutershih tennologija u identifikovanju ključnih crta lica. Danas se tehnologija za prepoznavanja lica koristi za otključavanje telefona ili prepoznavanje neke osobe među hiljadama fotografija.
Čak se i špijuni sada skrivaju iza atraktivnog lažnog lica. Kako je AP utvrdio u svojoj istrazi, društvena mreža za zapošljavanje i poslovno povezivanje LinkedIn puna je fantomskih profila. Na jedan su se posebno fokusirali – profil mlade crvenokose Amerikanke po imenu Katie Jones, koja navodno radi u jednom od vodećih “think-tank” instituta, a na LinkedInu je povezana i s istaknutim ekspertima i političkim zvaničnicima. Problem je, vredi još jednom naglasiti, što Kejti Džons ne postoji.
A eksperti kažu da je LinkedIn, svojevrsna globalna zbirka poslovnih ljudi, stručnjaka i zvaničnika, vrlo privlačan za špijune. Vilijam Evanina, direktor američkog Nacionalnog kontraobaveštajnog i bezbednosnog centra, smatra da strani špijuni redovno koriste lažne profile da bi se približili američkim metama, ističući posebno Kinu.
“Umesto da šalju špijune da vrbuju metu na nekom parkingu u SAD-u, mnogo je brže i efikasnije sediti iza tastature Šangaju i poslati zahteve za prijateljstvo 30 hiljada meta”, objašnjava Evanina za AP.
NE PROPUSTITE
(Espreso.co.rs/Index.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
