Najbolji hirurg na svetu je bio NAVUČEN NA KOKAIN I MORFIJUM, a izmislio je nešto što svi danas koristimo!

Vilijam Stjuart Halšted je umro 1922. godine od posledica zavisnosti od kokaina i morfijuma.

Čovek koji je preporodio struku, insistirao na sterilnosti sale, instrumenata i ruku, napravio prvu operacionu salu na Džon Hopkinsu, osmislio radikalnu mastektomiju i izmislio medicinski karton u koji se zapisuje temperatura, puls i respiracija pacijenta nije se "navukao" iz klasičnih razloga.

Kokain i morfijum tada nisu bili protivzakoniti, a svi medicinski pioniri svoje ideje testirali su prvo na sebi.

Halšteda je tako zanimalo kako kokain deluje kao anestetik, a to ga je bacilo u pakao zavisnosti od koje se nikada nije oporavio. I kada su ga prijatelji vodili na jedrenje uspeo je da prokrijumčari zalihe dovoljne za barem dve nedelje, a kada je i to potrošio provalio je u kabine u potrazi za "šutom".

"To ne menja činjenicu da je Halšted promenio hirurgiju. Njegovi idejni nasljednici su na čelu gotovo svih bolnica i klinika u zemlji, i van nje", kaže plastični hirurg Džerald Imber.

Halšted je bio najstariji od četvoro dece, a rođen je u bogatoj njujorškoj porodici engleskog porekla.

Nije bio ni talentovan ni zainteresovan za sport, nisu ga zanimali alkohol i druženja, a učinio je sve što je mogao samo da ne završi u očevom porodičnom biznisu.

Relativno se kasno priklonio medicini. Tek je na zadnjoj godini Jejla postao istinski oduševljen naukom i odlučio to i da studira, a krenuo je da pohađa časove fiziologije i anatomije.

Nakon Jejla na Kolumbiji je upisao hirurgiju, a čim je dobio titulu lekara uveo je novitet - karton - u koji se zapisuju temperatura, puls i respiracija pacijenata.

Neko vreme je proveo i u Evropi odakle je doneo svo znanje o važnosti čistoće i sterilnih uslova. Upravo je iz tog razloga, zgrožen radnim uslovima, insistirao da ima vlastitu hiruršku salu. Sakupio je 10.000 dolara od porodica i prijatelja i napravio najmoderniju dvoranu u državi u to doba. Na Hopkinsu je bio hirurg i profesor, a kolege i učenike je oduševljavao svojim hirurškim sposobnostima.

Problem je bio što je zbog zavisnosti često preskakao ugovorene zahvate i predavanja.

Uprkos tome, uvek je hteo profesionalno da napreduje. Imao je visoke, gotovo nedostižne standarde, i očekivao je i od drugih da ih se drže.

Osmislio je operaciju za kilu, a nekoliko godina kasnije objavio rezultate 82 slučaja. Nakon toga je osmislio i relativno sigurnu proceduru za rak dojke, te opisao 50 slučajeva.

Uklanjao je limfu i mišiće sve do ispod ključne kosti. Iako to neki danas nazivaju invazivnom i agresivnom operacijom, kažu kako je Halšted sledio pravila struke i uvek radio najbolje za pacijente.

Bio je, i ostao, rok zvezda hirurgije. Svoj je kraj dočekao u Džons Hopkinsu, ali kao pacijent i zavisnik.

Imao je 69 godina kada su mu se javili problemi sa kamenom u žuči. Patio je od žutice, povraćao, a onda je dobio i upalu pluća od koje je preminuo.

Zadnje godine života proveo je u izolaciji svog doma pokušavajući da sakrije zavisnost.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr/)