POSTKOVID POSLEDICE NA MOZGU: Naučnici OTKRILI šta su pronašli nakon autopsije preminulih od Korone, FRAPIRAĆETE SE

Tokom protekle dve godine pandemije naučnici i lekari spoznali su da kovid 19 ima duboke posledice za mentalno zdravlje, kako kratkoročno, tako i dugoročno.

Još na početku pandemije postalo je jasno da teški slučajevi kovida 19 mogu da dovedu do moždanog udara, depresije, anksioznosti i konfuznosti. Procenjuje se da je u ranim fazama zaraze otprilike jedna od četiri osobe depresivna, a jedna od osam iskusi anksioznost.

Dugoročno, neurološke i mentalne posledice mogu biti i mnogo veće: studija objavljena u Lansetu na 230.000 ljudi koji su se oporavili od kovida 19 pokazala je da je otprilike jednoj trećini njih dijagnostikovan neki neurološki ili psihijatrijski poremećaj unutar šest meseci od preboljevanja bolesti.

U istraživanju sprovedenom na gotovo 1000 ljudi u SAD-u s dugotrajnim simptomima kovida 19, njih 47 posto prijavilo ih je "brain fog", odnosno "maglu u mozgu".

Šta je "magla u mozgu" ?

Naučnici su proteklih meseci spoznali da mnogi ljudi mesecima ne mogu da se oporave od kovida. Osobe koje pate od dugog kovida često kažu da osećaju neprestani umor, da ih muče glavobolje i "magla u mozgu" koja se manifestuje smanjenjem fokusa, koncentracije, pamćenja, budnosti i pronalaženja reči tokom razgovora.

"S dugotrajnim kovidom najčešće se opisuju dva simptoma: iscrpljenost, ne možete obaviti neke jednostavne fizičke radnje i 'brain fog', gde osećate da ne raspolažete svojim umnim sposobnostima na normalan način. Neki ljudi i 18-20 meseci nakon osnovne bolesti imaju ozbiljne pa čak i onesposobljavajuće simptome bolesti. Kad smo radili prijavu za taj projekt dugog kovida, koji će biti raspoređen u 30 centara širom Amerike, došli su pacijenti koji su učestvovali na radionicama jer smo želeli da saznamo njihova iskustva. Bilo je mojih kolega koji su preboleli kovid i danas su potpuni invalidi. Nisu u stanju da izađu iz kuće 18 meseci nakon bolesti bez boce s kiseonikom. Oni su kognitivno promenjeni. Usporeno govore, treba im vremena da formulišu ideju, ne mogu da se sete nekih pojmova", rekao je u razgovoru za Jutarnji list dr. Janko Nikolić-Žugić, voditelj katedre za imunobiologiju Univerziteta Arizona u Taksonu.

Inficira li SARS-Cov-2 mozak?

Nije neuobičajeno da se nakon preboljenja virusne infekcije posledice vide i na mozgu. Primećuje se to kod brojnih virusa, uključujući Ziku, dečju paralizu i grip. No, čini se da su nivoi dugotrajnih posledica na mentalno zdravlje više nakon kovida 19 nego nakon recimo gripa. Neki neuronaučnici stoga pretpostavili su da bi koronavirus mogao da izazove takve simptome napadajući ćelije u mozgu, kao što to mogu da učine HIV ili virusi herpesa. No, novija istraživanja nude drugačiju sliku.

"Iako virus može ući u mozak, čini se da se tamo ne replikuje, niti direktno oštećuje moždano tkivo", rekla je za "New Scientist" Serena Spudih sa Univerziteta Jejl.

Što su otkrile autopsije mozga?

Spudih ukazuje na nekoliko studija autopsije ljudi koji su umrli nakon infekcije koronavirusom.

"Pronašli smo tragove virusa ili virusnih proteina u mozgu, ali kad bi se virus tamo zapravo razmnožavao, očekivali bismo da ćemo videti naslage kontaminiranih ćelija. No, one nisu pronađene. Zaražene ćelije, takođe, obično su okružene imunološkim ćelijama. Ova obeležja nisu pronađena u mozgu ljudi s kovidom 19", rekla je on. Čini se da još dva činioca igraju važnu ulogu u učincima koji se vide u mozgu. Jedan je uticaj virusa na krvne sudove. Više studija otkrilo je abnormalno zgrušavanje kod ljudi s teškim slučajevima kovida 19, što može izazvati moždani udar. Autopsije su otkrile oštećenje krvnih sudova u mozgu nakon kovida 19: ćelije sudova postaju tanje, a čini se da sami krvni sudovi propuštaju proteine ​​koji bi mogli da izazovu imunološki odgovor. Ovaj drugi činilac, imunološki odgovor, došao je do izražaja kao potencijalno najveći krivac kad su u pitanju neurološki i mentalni simptomi kovida 19. Autopsije su otkrile povećanu aktivnost ćelija imunonog sisitema koje reaguju na infekcije i oštećenja mozga.

Je li "magla u mozgu" slična "mozgu nakon hemoterapije"?

Neuroonkološkinja dr. Mišel Monje sa Stanforda i njeni kolege uvideli su sličnosti između simptoma "magle u mozgu" kod dugog kovida i "mozga nakon hemoterapije", problema s razmišljanjem i pamćenjem koji mogu nastati nakon hemoterapije, zračenja i hormonske terapije. Prethodna istraživanja pokazala su da su simptomi koji prate lečenje raka izazvani imunološkim odgovorom tela na lekove, što dovodi do oslobađanja hemikalija koje uzrokuju upalu i oštećuju moždane ćelije. Kako bi otkrili događa li se nešto slično kod ljudi s dugotrajnim kovidom, Monje i njene kolege proučavali su miševe zaražene kovidom.

"Pronašli smo stvarno jasne paralele s hemo-mozgom", rekla je za New Scientist dr. Monje. Njen tim je u miševima detektovao protein CCL11 koji se od ranije povezuje s kognitivnim problemima kod ljudi. Nadalje, nivo proteina CCL11 povećava se s godinama. U drugoj studiji Monje i njene kolege pratili su 63 pacijenta s dugim kovidom, a kod njih 48 s dugotrajnim kognitivnim simptomima otkrili su visoke nivoe proteina CCL11. Kod preostalih 15 koji su "prošli" bez kognitivnih problema, nije uočen visok nivo toga proteina.

Jesu li učinci kovida na mozak nepovratni?

Monje smatra da bi uspešno lečenje kognitivnih oštećenja kod pacijenata koji se leče od raka moglo koristiti i pacijentima obolelim od kovida 19 sa sličnim problemima.

"Ono što me stvarno ohrabruje jeste da znamo da u kontekstu hemoterapije ova vrsta oštećenja nije trajna. To je poruka nade", kaže dr. Monje.

Međutim, nisu sve posledice kovida na mozak i um izazvani imunološkim uticajima ili krvnim ugrušcima.

"Depresija i anksioznost najčešće su dijagnoze mentalnog zdravlja koje prate slučajeve kovida 19, a na mnoge je verovatno uticalo iskustvo infekcije i bolesti", rekao je dr. Maksim Taket sa Oksforda. No, naučnici još ne znaju koliko dugo neurološki i psihijatrijski simptomi mogu da traju. Taket i njegove kolege sproveli su studiju koja je pokazala da je oko jedne trećine ljudi ima neurološke i mentalne probleme i šest meseci nakon preležanog kovida 19. Tim planira da sprovede dalja istraživanja kako bi istražio dijagnoze 12 do 18 meseci nakon početne infekcije.

Šta bi moglo da pomogne u čišćenju "magle u mozgu"?

"Kako biste razbistili 'maglu u mozgu', preporučujem obavljanje svih aktivnosti za koje znamo da pomažu razmišljanju i pamćenju. Izvodite aerobne vežbe. Možda ćete morati da počnete polako, možda samo dva do tri minuta nekoliko puta dnevno. Iako ne postoji utvrđena 'doza' vežbanja za poboljšanje zdravlja mozga, preporučuje se da radite 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji", kaže dr. Endru Badson, neurolog sa Harvarda.

"Jedite jela u mediteranskom stilu. Zdrava ishrana koja uključuje maslinovo ulje, voće i povrće, orašaste plodove i cele žitarice dokazano poboljšava razmišljanje, pamćenje i zdravlje mozga. Izbegavajte alkohol i droge", dodaje Badson i ističe važnost dobrog sna.

"Spavanje je vreme kad mozak i telo mogu da očiste toksine. Stoga se pobrinite da svom telu pružite potreban san. Učestvujte u društvenim aktivnostima jer mi smo društvene životinje. Ne samo da društvene aktivnosti doprinose našem raspoloženju, nego pomažu i našem razmišljanju i pamćenju", istakao je Badson.

(Espreso/JutarnjiList)