DR KULJIĆ KAPULJICA IZNELA SVOJE PROGNOZE: Omikron HARA, a evo ŠTA ONA KAŽE NA SVE!

Iako smo se nadali da je omikron "završna faza", ono što beležimo, kako kod nas, tako i u regionu ali i širom Evrope, jeste rekordna zaraženost.

U Srbiji je prema poslednjem preseku zaraženo 15.623 osobe, u Mađarskoj je taj broj 19.690, Hrvatska ima 10.003, dok Slovenija beleži 23.429 za jedan dan. Ako se osvrnemo na zemlje širom Evrope, Švajcarska je na 20.217 novoinficiranih po danu, Velika Britanija 88.085, Italija 118.994, Nemačka 185.454, Austrija 39.410, dakle, rekordi su pisutni kako u zemljama u regionu, tako i ostatku Evrope. Da li je ovo završna faza, više niko nije siguran, ali oni što znamo je da smo u prirodnom procesu svi.

Ohrabrujuća vest je da za većinu ne daje neku ozbiljniju kliničku sliku, ali ako se osvrnemo na broj hospitalizovanih, kako kod nas, tako u drugim zemljama, vidimo da ovaj soj nije bezazlen baš za sve ljude. Na udaru su nevakcinisani, ali i hronični bolesnici sa pridruženim bolestima, čiji imunitet ne uspeva samostalno da se bori.

Omikron je faza ovog virusa koji je napravio promenu i postao zarazniji, zbog čega mi danas obaramo rekorde po broju infiiciranih. Virusolog prof.dr Nada Kuljić Kapulica, kaže za „Blic“ da je očekivano da nam dnevna statistika bude takva, jer imamo veliki broj zaraženih.

-To što se sada dešava je jedna faza ovog virusa, jer je napravio tu svoju promenu i on se sada brže prenosi. Kada imamo da se virus brže prenosi, on inficira veliki broj ljudi, a kada imamo veći broj zaraženih, očekuje se imamo i one koji će zahtevati i bolničko lečenje, dok će nažalost neki i fatalno završiti. Što se tiče klinike bolesti, oni koji leče pacijente zaražene kovidom, kažu da daje dosta blažu kliničku sliku, ali pak masa ljudi oboljeva i brojke rastu. Što se perspektive tiče, najpre moramo reći da ovaj virus pravi dosta promena, ali da li će ovo biti poslednja u nizu mutacija, čini mi se da u ovom momentu to niko ne zna niti može da tvrdi, objašnjava profesorka Kuljić Kapulica.

Postaće sezonski, ali nećemo ga iskoreniti

Virus će definitivno postati sezonski, ali kada će se to desiti niko tačno ne može da predvidi, ali svakako da ga nećemo iskoreniti.

- Jedino što se pretpostavlja da će u on u perspektivi postati sezonski, ali ga ne možemo iskoreniti, sada je to već jasno, niti će on nestati kao SARS i MERS. Virus će biti među ljudima, to je perspektiva, a ovaj uragan omikrona koji imamo ćemo izdržati i pretpostavljam da će se smirivati postepeno. Deca su tu populacija koja je nezaštićena, ali oni imaju blagu kliničku sliku, ali stariji su uvek najosetljiviji i na udaru, ali izdržaćemo, dodaje profesorka Kuljić Kapulica.

Četiri bitna faktora

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Predrag Sazdanović izjavio je da je ključno znati četiri stvari - da virus postoji, da ubija, da vakcina štiti od teških slučajeva i kao četvrto, da vakcina nikoga nije ubila, te da su u intenzivnim negama uglavnom nevakcinisani.

- Epidemijska situacija u Srbiji se ne smiruje. Februar je počeo visokim brojevima novoobolelih od korona virusa, među kojima su i mladi i stari. Očekuje se da će i narednih desetak dana broj obolelih nastaviti da raste, a iz dana u dan povećava se broj pacijenata u bolnicama, a i broj preminulih. Ovaj virus je pokazao veliku sposobnost mutacija i sa omikron sojem teško da možemo da kažemo da je kraj pandemije. Dok god se ne vakcinišemo ostavljamo prostor da virus i dalje mutira, izjavio je za RTS dr Sazdanović.

Vakcinacija jedino rešenje

Vakcinacija je jedino rešenje u doba velike pandemije, ali kako lekari objašnjavaju, nije u pitanju lokalni, već globalni problem, te da bismo izašli iz ove situacije, potrebna je vakcinacija na svetskom nivou, kako bi se virus suzbio. Tako je i grupa od 300 naučnika saopštila da je neuspeh bogatih država da ostatku sveta omoguće pristup vakcinama protiv kovida-19 "bezobziran pristup javnom zdravlju" koji rezultira stvaranjem uslova za pojavu varijanti kao što je veoma zarazni omikron.

Kome se savetuje četvrta doza i da li će je biti

Prema najavama uskoro će biti doneta odluka o uvođenju četvrte doze vakcine protiv kovida. Ipak, uvođenje zavisi od studija efekativnosti i trajanja imunskog odgovora koji se stvara nakon treće doze.

Ono što je poznato je, da su lekari do sada već objašnjavali da će nekim grupama biti potrebna i četvrta doza, ali da ćemo se svakako protiv korone vakcinisati jednom godišnje, ili čak dva puta.

Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je za N1 da će, ukoliko se odluči da se počne davanje četvrte doze vakcine protiv koronavirusa, ona neće biti masovna, odnosno, neće se preporučivati svima, već samo hroničnim bolesnicima i imunokompromitovane osobe.

„O tome razgovaramo mesec i po, dva. Jasno je da ako počnemo da dajemo četvrtu dozu, to će biti za osobe kojima je ona neophodna – pacijenti sa teškim hroničnim bolestima, onima kojima je imunitet ugrožen, da se obezbedi da ne dospeju u bolnicu. Ne verujem da ćemo ići na masovnu vakcinaciju četvrtom dozom“, rekao je.

(Espreso/Blic)