KOJI RIZICI PRETE SVETSKOJ EKONOMIJI U 2022. GODINI? Očekuje li nas rat supersila, glad, inflacija? (VIDEO)

Novi soj omikrona, inflacija, rastuće kamatne stope, kolaps kineskog giganta Evergrande, kriza oko Tajvana, dalji negativni uticaj Bregzita, nova kriza evrozone, rast cena hrane – svi ovi rizici prete svetskoj ekonomiji 2022. , piše Blumberg.

Od početka pandemije korona virusa u prvom kvartalu prošle godine, ključna reč u svim predviđanjima u svim oblastima bila je neizvesnost. Kako u zdravstvu, tako i u ekonomiji je teško reći šta će se desiti jer niko ne može da predvidi kako će se pandemija odvijati.

U 2020. to je bacilo svetsku privredu na kolena, dok je 2021. došlo do izvesnog rasta, ali je sa njom došla i inflacija, a drugi veliki problem je usporavanje puteva snabdevanja, zbog čega su police mnogih prodavnica prazne.

Još je prerano davati konačnu ocenu o novom soju korone – omikronu. Kako stvari sada stoje, zarazniji je od svojih prethodnika, ali bi se mogao pokazati i manje smrtonosnim. Ako se to pokaže kao tačno, svetska ekonomija bi se mogla vratiti u „normalu“ u kojoj je bila pre pandemije. Zatvaranja su teško pogodila privrede zbog pada ekonomske aktivnosti. Ako nisu, 2022. godine možemo očekivati veću potrošnju i rast. Blumberg smatra da bi preraspodela potrošnje mogla povećati procene rasta sa 4,7 odsto na 5,1 odsto.

Ali sve može ići na drugu stranu. Pojava zaraznijeg i smrtonosnijeg soja će sigurno imati negativan uticaj na svetsku ekonomiju. Čak i tromesečni povratak najstrožim merama, u pravcu u kojem Velika Britanija već ide, mogao bi dovesti do globalnog rasta na 4,2 odsto 2022. godine.

U tom scenariju tražnja bi bila slabija, problemi u snabdevanju bi se nastavili, radnici bi i dalje bili bez posla, a haos u isporuci proizvoda bi se nastavio. Ovog meseca, kineski grad Ningbo, dom jedne od najvećih svetskih luka, bio je u blokadi, što nije dobar pokazatelj za 2022.

Početkom 2021. američki nadzor je iznosio 2 procenta inflacije. Umesto toga, desio se onaj od 7 procenata. Blumberg predviđa da je inflacija sada na vrhuncu i da će pasti sledeće godine i da će do početka 2023. dostići nivoe pre početka rasta početkom 2021. godine. Ali takođe ističu da bi na inflaciju mogao snažno uticati novi soj omikrona, dodatni rast plata, koji već raste u SAD, dok bi tenzije između Rusije i Ukrajine mogle dovesti do daljeg rasta cena gasa. Osim toga, klimatske promene donose ekstremnije vremenske uslove, što bi moglo dodatno povećati cene hrane.

Međutim, ne dovode svi problemi do rasta cena, ali bi zbog nekih okolnosti mogli da padnu. Opasniji soj virusa mogao bi ponovo da zaustavi putnički saobraćaj i dovede do nižih cena nafte. Najveći strah je da bi kombinacija ovih uticaja mogla dovesti do stagflacije, koja će centralne banke mnogih zemalja dovesti u nevolje. Podsetimo, stagflacija je pojava u kojoj cene rastu u vreme kada je stopa rasta veoma niska ili čak negativna.

Jedna od velikih opasnosti za svetsku ekonomiju je povećanje istorijski niskih kamatnih stopa koje postavljaju centralne banke, a najvažnije je pratiti šta će američki Fed raditi. Blumberg ocenjuje da je berzanski indeks Volstrita S&P 500 već dobro naduvan i da strahuje od pucanja balona, dok cene nekretnina ponovo rastu u poređenju sa zakupninama i veruje da su rizici povezani sa tržištem nekretnina porasli od pre velike finansijske krize 2008. Oni strahuju da bi povećanje kamatnih stopa Fed-a 2022. moglo dovesti do nove recesije početkom 2023. godine.

Podizanje kamatnih stopa Fed-a donosi probleme ostatku sveta. Prilikom podizanja kamatnih stopa, dolar takođe obično jača, što dovodi do valutne krize u zemljama u razvoju. Neke zemlje su podložnije takvim šokovima. U 2013. i 2018. godini najviše su stradale Argentina, Južna Afrika i Turska, a Blomberg je dodao Brazil i Egipat, koji moraju najviše da strahuju 2022. Sa druge strane, ovom riziku su najmanje izloženi Saudijska Arabija, Rusija i Tajvan. do niskog duga i drugih ekonomskih parametara.

U trećem kvartalu 2021. kineska ekonomija je prestala da raste. Problemi sa megafirmom za nekretnine Evergrande, česta zatvaranja zbog korona virusa, smanjenje energije smanjilo je rast na samo 0,8 odsto, mnogo manje od 6 odsto na koje je svet navikao od te države. Dok bi energetska kriza mogla biti ublažena 2022. godine, druga dva problema bi mogla nastaviti da stvaraju probleme u Kini.

Održavanjem restriktivne politike, omikron bi mogao dovesti do novih kineskih zatvaranja. Sa malom potražnjom i manjim finansiranjem građevinskih projekata, koji čine skoro 25 odsto kineske privrede, mogao bi dodatno da padne. Blumberg predviđa kineski rast u 2022. godini od 5,7 odsto. Ako padne na 3 odsto, uticaj bi se mogao osetiti širom sveta jer će izvoznici ostati bez velikih kupaca.

Solidarnost među liderima zemalja koje podržavaju evropski projekat i aktivizam Evropske centralne banke da se cena drži pod kontrolom državno zaduživanje je snažno pomoglo Evropi da bezbolnije prođe kroz korona krizu. Blumberg strahuje da će oba biti stavljena na probu 2022. godine.

Januarski predsednički izbori u Italiji mogli bi da uzdrmaju krhku vladajuću koaliciju, dok je francuskog predsednika Emanuela Makrona žestoko napadnuta desnica uoči aprilskih izbora. Ako evroskeptične snage dođu na vlast u ključnim ekonomijama EU, to bi moglo uzdrmati evropsko tržište obveznica i smanjiti političku podršku Evropskoj centralnoj banci. Ukoliko dođe do drastičnih promena u evrozoni, može doći do nove recesije i smanjenja otpornosti Evrope na nove šokove.

Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo još nisu finalizirale svoj sporazum o Protokolu o Severnoj Irskoj, koji nastoji izbjeći „tvrdu granicu“ između Irske i Sjeverne Irske dok pokušava da očuva integritet jedinstvenog tržišta EU.

Blumberg, na osnovu ranijih previranja oko Bregzita, procenjuje da bi krah sporazuma mogao dodatno da smanji investicije, da udari britansku funtu, dodatno podigne inflaciju i smanji realne prihode. Ako izbije puni trgovinski rat, dodatni nameti će još više podići cene.

U pandemiji, vlade su izdašno trošile javna sredstva za podršku platama radnika i poslodavaca, a sada mnogi od njih žele da „stegnu kaiš“. USB procenjuje da će svetska javna potrošnja pasti za 2,5 odsto 2022. godine, oko 5 puta više od „mera štednje“ koje su usporile oporavak od velike finansijske krize 2008. Ali to su samo očekivanja.

Nova japanska vlada najavila je novi veliki paket pomoći, dok Kina najavljuje pomoć privredi nakon dužeg perioda apstinencije od tog poteza. U SAD je prvi deo 2021. godine iskorišćen za pokušaj jačanja privrede, a u drugom delu godine su je smanjili. Očekuje se da će se pad nastaviti i 2022. godine, iako američki predsednik Džo Bajden najavljuje veću potrošnju na decu i ulaganja u zelenu ekonomiju, što Kongres tek treba da odobri.

Istorijski gledano, glad je najbolji izvor nemira. Kombinacija efekata pandemije korone i vremenskih prilika gurnula je cene hrane skoro na rekordne nivoe i mogla bi da nastavi da raste sledeće godine. 13.12.2021 šok cena hrane iz 2011. doveo je do nemira, posebno na Bliskom istoku. Mnoge zemlje su i dalje ranjive u tom regionu, a Blumberg kao najugroženije navodi Sudan, Jemen i Liban.

Socijalni nemiri se retko dešavaju u samo jednoj državi i realno je da će se nestabilnost proširiti na region.

Svaka eskalacija sukoba između Kine i Tajvana dovešće do uključivanja još jedne supersile – SAD. Rat između supersila je najgori scenario, ali mekše verzije uvođenja sankcija će zamrznuti odnose između dve najveće ekonomije i urušiti tajvansku proizvodnju poluprovodnika, koja je ključna za elektroniku i druge proizvode – od pametnih telefona do automobila.

U 2022. pomno će se pratiti oktobarski izbori u Brazilu, kao i politička situacija u Turskoj, gde opozicija okrivljuje predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za krah lire, uoči izbora 2023. godine.

(Espreso / Net.hr)