"SVI SU NAS NAPUSTILI": Na Istoku Evrope vlada teška zdravstvena kriza

U istočnoevropskim zemljama Rumuniji i Bugarskoj, gde raste broj zaraženih koronavirusom, a stope vakcinacije su niže nego u ostatku EU, trenutno vlada druga, velika zdravstvena kriza - borba protiv HIV-a, koja je značajno usporila.

Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), 76 posto svih slučajeva AIDS-a dijagnostifikovanih u Evropi, zabeleženo je na istoku - u Bugarskoj i Rumuniji. Sada, kada je pandemija korone svima u fokusu, broj zaraženih sidom se povećao.

Tri puta nedeljno Alina Šijau i njene kolege iz Rumunske anti-AIDS asocijacije (ARAS) odlaze u mračne, opasne delove Bukurešta kako bi podelili špriceve i zavoje zavisnicima i kondome seksualnim radnicama, prenosi "Jutarnji list".

Njihova sredstva su na izmaku, a u novembru će njihovo ambulantno vozilo možda ostati u garaži.

"Šta je jeftinije? Kupiti špric i fokusirati se na prevenciju ili godinama lečiti pacijente?", pita se socijalna radnica Ada Luka, besna zbog vladine nebrige za pacijente.

"Očigledno je da je broj zaraženih (AIDS-om) porastao od početka pandemije", rekla je Šijau Frans preus.

Sa naletom korone, bolnice su se zatvarale za pacijente koji nisu zaraženi kovidom, kaže avron Muhamadijev, regionalni koordinator za zdravstvo i njegu pri Crvenom krstu Evrope (IFRC).

Ograničeno kretanje, karantin, smanjeni pristup uslugama brzog testiranja i dijagnostike potkopali su napore da se smanji epidemija HIV-a.

"Napustili su nas svi"

Podaci UNAIDS-a pokazuju da je 2020. godine zabeleženo 140.000 novih slučajeva u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji u poređenju sa 170.000 iz 2019. godine, što stručnjaci pripisuju dramatičnom smanjenju testiranja, a ne opadanju broja novih infekcija.

Primera radi, 2020. godine kada je počela pandemija, Rumunija je imala svega 234.420 testiranja na HIV, što je za trećinu manje u odnosu na prethodnu godinu, kada je testirano 334.410 ljudi.

Slična je situacija u Bugarskoj.

Regionalni zdravstveni centri bili su preopterećeni i gotovo uopšte nisu radili testove na HIV, izjavio je Aleksander Milanov, direktor programa Nacionalnog udruženja pacijenata.

Pandemija je poremetila lance snabdevanja i transport lekova što je još više doprinelo nestašicama u zemljama poput Rumunije, uprkos ogromnim naučnim pomacima u lečenju pacijenata oboljelih od virusa HIV-a.

Kriza vezana za AIDS u Rumunjiji datira još iz doba komunizma. Oko 11.000 dece rođene 1980-tih godina u vreme režima predsednika Nikolaja Čaušeskua zarazilo se zbog kontaminiranih ili nesterilizovanih šprica ili usled transfuzije krvi koja prethodno nije ispitana.

Aleksandru Tantu, 28-godišnji IT specijalista, HIV pozitivan, iz prve ruke je video kako druge evropske zemlje bolje tretiraju svoje pacijente, dok se u Rumuniji teško dolazi do lekova.

"Shvatili smo da su nas svi napustili", rekao je on AFP-u. "Otuda naša ljutnja i strah da već sutra možda nećemo dobiti svoje lekove", dodao je on.

Tantu se ipak smatra relativno privilegovanim budući da ima stabilan posao. U svom radu sa drugim zaraženima, kaže da mnogi razmišljaju o samoubistvu.

Strah

HIV/AIDS kriza u Rumuniji datira još od komunističkih vremena. Oko 11.000 dece rođeno 1980ih pod komunističkim režimom Nikole Čaučeskua, zaraženo je jer su ih tretirali nesterilizovanim špricevima ili su transfuzijom dobili netestiranu krv. Danas, više lekara kaže da bolnice još čekaju sredstva od ministarstva zdravlja posle izmene budžeta. A u Rumuniji, pacijenti lekove koji su im potrebni dobijaju samo u bolnici.

Volonteri čine sve da nadoknade nedostatke u zdravstvenoj zaštiti.

Alina Dumitriju i njena Sens Pozitiv grupa pomažu pacijentima već 16 godina, oslanjajući se na donacije. Između poziva i poruka očajnih pacijenata. Dumitriju sortira HIV pilule, vredne hiljade evra, iz crvene plastične kese.

- Ima meseci kada pomognem 30 pacijenata i uspem da pošaljem tablete u bolnice. Ti pacijenti još uvek žive sa grčem u stomaku, ne znajući da li će sutra dobiti lek - rekla je ona.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)