STVARA SE NOVA SVEMIRSKA SILA: Zbog čega AFRIKA sve više satelita TRANSPORTUJE u KOSMOS?

Svemirska industrija Afrike je u početku bila usporena, ali se očekuje da će narednih godina vrtoglavo poleteti uvis.

Više od 20 godina posle lansiranja prvog afričkog satelita u svemir, 13 afričkih zemalja poslalo je još 44 u orbitu, navode zvaničnici. Očekuje se da će do 2025. biti poslato još 125 koje razvijaju 23 zemlje.

Zarada će biti pozamašna. Svetski ekonomski forum procenjuje da će podaci prikupljeni u svemiru godišnje donositi Africi 2 milijarde dolara.

U izveštaju, objavljenom ove godine, navodi se da bi sateliti mogli da se pozabave poljoprivrednim izazovima u vidu praćenja zdravlja useva, poboljšanja menadžmenta voda, praćenja suša i šuma u potrazi za efikasnijim rešenjem.

Na kontinentu gde manje od trećine stanovništva ima pristup internetu, komunikacioni sateliti bi mogli da povećaju taj broj.

Izazovi

Južnoafrički startap Astrofika, osnovan pre četiri godine, pruža konsultantske usluge za "svemirske" kompanije. Podržao je KjubSat program Tehnološkkog univerziteta sa Kejpa, koji je lansirao sazvežđe pomorskih satelita za praćenje brodova duž južne obale Afrike.

Koosnivač Astrofike, Halid Mandžu kaže da je cilj startapa da iskoristi svemirsku industriju kako bi se pozabavili izazovima sa kojima je suočena Afrika, od nestašica hrane do nacionalne bezbednosti.

Nadaju se da će do kraja 2022. biti lansirana njihova prva grupa satelita koji će donosiocima odluka pružiti ključne podatke u realnom vremenu, rekao je Mandžu, koji se nada da će ti podaci biti iskorišćeni kako bi se pratili usevi i upotreba fertilizatora, ali i u menadžmentu voda.

"Sateliti koje šaljemo gore su kul, ali to nije naš krajni cilj. Krajnji cilj Astrofike je da se pozabavimo problemima i izazovima koje bismo želeli da rešimo", rekao je on. "Oni ne mogu da budu rešeni iskljućivo zemaljskim sistemima, potrebni su nam uvidi iz svemira", dodao je on.

Mandžu smatra da afričke zemlje previše novca troše za poljoprivredne podatke koje kupuju od međunarodnih provajdera i to ne uvek na vreme.

Dodaje, međutim, da je kompanije otvorena za saradnju sa stranim partnerima. Mandžu kaže da su "troškovi vožnje" - kada proizvođači satelita mogu da kupe mesto na tuđoj raketi, učinili putovanje u svemir jeftinijim i pristupačnijim.

Astrofika će svoj satelit lansirati uz pomoć američke SpejsIks rakete, ruskog Sojuza ili indijskog Polar vozila za lansiranje satelita.

Lansiranje

Konsultantska kompanija Spejs in Afrika procenjuje da preko 283 kompanije na kontinentu radi u industriji svemira i satelita, koja je 2019. generisala više od 7,3 milijarde dolara prihoda, a očekuje se da će 2024. generisati preko 10 milijardi.

Još jedna južnoafrička kompanija, Dragonflaj erospejs, koja satelite snabdeva sistemima za snimanje, sada planira da lansira svoju grupu satelita.

"Nova svemirska industrija pruža mnogo prilika, jer se razvija", kaže Brajan Din, izvršni direktor Dragonflaja. "Sada možete da za iste pare lansirate mnogo više satelita nego pre, a sistem satelita u orbiti je moćniji od jednog satelita, jer rade zajedno i kombinuju podatke", dodao je on.

Preduzetnik Maks Poljakov kupio je kompaniju u aprilu i Din kaže da je Dragonflaj pri kraju izgradnje fabrike za proizvodnju satelita od 3000 kvadrata Stelenbošu. Južnoafrička fabrika godišnje će moći da pravi 48 satelita.

Din kaže da je jedini zastoj u proizvodnji mogu da budu testovi kako će se ponašati u ekstremnim temperaturnim uslovima u svemiru. "U prošlosti su to bile vladine prostorije koje ste mogli da iznajmite. Sa sve više komercijalnih opcija, mnoge kompanije sada ulažu u izgradnju tih postrojenja kod kuće", rekao je Din.

Kompanija se nada da će prvi satelit lansirati u junu sledeće godine iz SAD.

Prepreke

Minu Ratanasabapati, svemirski inženjer iz Južne Afrike koji radi na MIT-u kaže da pred afričkom svemirskom industrijom ima još izazpva, a da je nedostatak resursa najveći od svih.

"Kada pogledate SAD ili Evropu, vidite razliku. U SAD imamo privatnu industriju i privatne fondove i NASA i Evropska svemirska agencija mogu da dobiju sredstva iz tih fondova. Sa druge strane, u Africi još nismo stigli do toga i to je potpuno razumljivo, imajući u vidu druge prioritete zemlje", rekao je on.

Mandžu kaže da je drugi problem, promemeniti mišljenje ljudima.

"I dalje postoji prilično rasprostranjeno mišljenje da bi novac koji je uložen u svemirsku industriju bio bolje iskorišćen negde drugde, na obrazovanju, borbi protiv siromaštva, unapređenju infrastrukture", kaže on.

Mandžu kaže i da državne birokrate usporavaju i koče afričku svemirsku industriju i da je potrebno uložiti u lokalne firme. "To su ogromna ulaganja ali zemlje polako počinju da uviđaju da je investiranje u svemir danas, zapravo investiranje u održivost i prosperitet zemlje u godinama koje dolaze".

Bonus video:

(Espreso / Kurir)