Bledski strateški forum: Panel o budućnosti Evrope pretvorio se u raspravu o migracijama

Rasprava na panelu o budućnosti Evrope na Bledskom strateškom forumu (BSF) danas se većim delom pretvorila u debatu o migrantskom pitanju koje deli EU, prenela je novinska agencija Hina.

Na prvom panelu na 16. BSF učestvovali su predsednici Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) i Evropskog parlamenta David Sasoli (Sassoli), predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Slovačke, Češke, Slovenije, Mađarske, Grčke i Hrvatske, državni sekretar pape Franje Pjetra Parolina (Pietro) i evropska komesarka za demografiju i demokratiju Dubravka Šuica.

Sasoli je u uvodu istakao da je razočaran jučerašnjim zaključima evropskih ministara unutrašnjih poslova u kojima su se usaglasili da će se osloniti na Avganistanu susedne države kako bi upravljali potencijalnim novim migrantskim talasom.

Ministri su naglasili da ne žele ponavljanje scenarija iz 2015. kad je u Evropu stiglo više od milion migranata, pa su najavili brže i odlučnije delovanje Unije i odredili 200 miliona evra za humanitarnu pomoć Avganistanu. "Videli smo da države izvan EU nude gostoprimstvo, ali to nisu učinile evropske zemlje. Ne možemo se praviti da Avganistan nije naš problem, mi smo učestvovali u toj misiji", kazao je Sasoli, Italijan iz redova socijalista koji se nedavno, kako podseća Hina, zbog tog pitanja sukobio sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom, domaćinom foruma. Sasoliju se na panelu usprotivio grčki premijer Kirijakos Micotakis, naglasivši da je njegova država bila žrtva evropske politike iz 2015. koja se ne sme ponoviti.

Evropa "mora naučiti iz naših grešaka" i poslati poruku krijumčarima da ne mogu ponovno "koristiti ljudsku patnju", rekao je. Sasoli je odgovorio da nijedna država ne sme biti ostavljena sama zbog svog geografskog položaja i da je upravo zato potrebna zajednička evropska migrantska politika. "Kako će nacionalne države same moći rešavati migrantsko pitanje ako Evropi ne daju nova ovlašćenja? To je pitanje na koje sve članice moraju istinito odgovoriti", istakao je Sasoli.

Suprotan stav zauzeo je mađarski premijer Viktor Orban, podsetivši da se 2015. prvi usprotivio evropskom konceptu otvorenih granica koji "može uništiti kulturni identitet Evrope".

"Zbog spora oko migracija stvoreno je puno poteškoća. Nećemo se složiti, pa je jedini način kroz koji taj spor neće uništiti jedinstvo Evrope to da se državama vrati suverenitet da same odlučuju o tome”, rekao je Orban. Češki premijer Andrej Babiš situaciju u Avganistanu prozvao je katastrofom i sramotom Zapada, a za migracije je izneo predvidjanje da će se ponovno rešiti pregovorima s Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske kojoj je EU nakon prošle krize finansijski pomagala u zamsenu za zaustavljanje migrantskog talasa.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da ta rasprava baca dobro svetlo na to kako se EU oseća danas jer unutar saveza postoje različite unije. "Ima nas koji bismo bili strogi prema Turskoj i onih koji s njom žele pronaći rešenje s migracijama. Ima onih koji bi pronalazili nove načine saradnje s Rusijom te onih koji bi prema njoj bili strogi zbog Krima... Neki su za proširenje EU, a neki dobijaju alergijsku reakciju na sam spomen tog pitanja", rekao je Plenković.

On je naglasio i da se u Evropi "zanemaruje strateški gubitak Velike Britanije" navodeći ekonomsku snagu te države, njen nuklearni arsenal i pravo veta u Savetu bezbednosti UN.

Plenković je rekao da bi se bez pandemije kovida-19, Evropa danas bavila zelenom ekonomijom i četvrtom industrijskom revolucijom, koje će biti "rasprava budućnosti" i dodao da EU mora pažljivo birati koje će unutršrnje rasprave voditi jer one najviše usporavaju napredak Unije. Na "nepotrebne sporove u EU" koji zaokupljaju političku agendu upozorio je i slovenački premijer Janez Janša, a premijer Grčke Kirijakos Micotakis je rekao da bi "neko ko ne zna ništa o Evropi gledajući današnji panel pomislio da se oni oko ničega ne mogu složiti". "To nije istina", rekao je grčki premijer, poručivši da se premalo priča o evropskim uspesima – odgovoru na kovid-19 i ekonomsku krizu koju je pandemija uzrokovala ili klimatskoj neutralnosti. "Evropa je umetnost manjih kompromisa za velike ambicije", zaključio je Micotakis. ; Učesnici panela složili su se oko toga da nije dovoljna samo "meka moć" EU, već da ona mora biti popraćena i "tvrdom moći" jer humanitarne operacije i investicije ne dolaze do ljudi trećih država ako nisu u sigurnom okruženju. Evropska komesarka za demografiju Dubravka Šuica upozorila je da je upravo to pitanje ključno za svaku buduću raspravu o evropskim politikama, jer Evropa koja će činiti samo mali dio svetskog stanovništva ne može ni delovati kao sila na medjunarodnoj sceni. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da EU mora biti bolje pripremljena za vojne evakuacije svojih gradjana u situacijama kakve se upravo dogodila u Avganistanu prošlih nedelja.

"Ne treba nam još jedan takav geopolitički dogadjaj da shvatimo da EU mora učiniti sve da dobije veću autonomiju u odlučivanju i veći kapacitet za delovanje u svetu", rekao je.

Bonus video:

(Espreso/Beta)