ANALIZIRANI SLUČAJEVI
DA LI POSTOJI POVEZANOST AKUTNOG INFARKTA MIOKARDA I MOŽDANOG UDARA SA KORONOM? Najnovija studija pokazala!
Studija je utvrđivala povećan rizik od nastanka akutnog infarkta miokarda ili ishemijskog moždanog udara u prve 2 nedelje nakon preležanog kovida 19
U časopisu Lancent objavljena je studija koja je imala za cilj da dokaže povezanost kovida 19 sa rizikom od akutnog infarkta miokarda i ishemijskog moždanog udara, analizirajući slučajeve u Švedskoj.
Prethodne studije ističu koronavirus kao najverovatniji faktor rizika za akutne kardiovaskularne komplikacije, ali ova studija analizirala je kontrolisane slučajeve koje je zabeležila u Švedskoj. Kontrole su se podudarale prema starosti, polu i okrugu prebivalištu u Švedskoj, obuhvatajući sve pacijente koji su imali kovid u periodu od 1 februara do 14 septembra 2020 godine.
Studija je utvrđivala povećan rizik od nastanka akutnog infarkta miokarda ili ishemijskog moždanog udara u prve 2 nedelje nakon preležanog kovida 19.
"Naši nalazi sugerišu da je kovid 19 faktor rizika za akutni infarkt miokarda i ishemijski moždani udar. To ukazuje na to da akutni infarkt miokarda i ishemijski moždani udar predstavljaju deo kliničke slike kovida 19 i naglašava potrebu za vakcinacijom protiv koronavirusa", navodi se u saopštenju časopisa Lancent.
Dokazi koji se fokusiraju na vezu između kovida 19 i kardiovaskularnih komplikacija zasnovani su na relativno malim studijama, ograničenim na ranu fazu pandemije, i uključuju uglavnom hospitalizovane pacijente-odnosno one sa teškom bolešću. Shodno tome, postoji potreba za studijama na nivou populacije kako bi se identifikovao teret akutnih kardiovaskularnih događaja nakon kovida 19.
Prema našim saznanjima, ovo je najveća studija koja koristi sve pacijente kojima je dijagnostikovan kovid 19. I identifikuje rizik od prvog akutnog infarkta miokarda i prvog ishemijskog moždanog udara pomoću dve odvojene metode, samokontrolisane metode serije slučajeva i odgovarajuće kontrolne studije.
Dokazi ukazuju na to da bi akutne kardiovaskularne komplikacije mogle da predstavljaju bitnu kliničku manifestaciju kovida 19, a dugoročni efekti mogli bi da budu izazov za budućnost.
Ovi nalazi bi mogli da promene kliničku praksu i opravdaju prioritet preventivnih i dijagnostičkih strategija, što može da utiče na lečenje i, prema tome, smanji teret morbiditeta i mortaliteta u ovoj grupi pacijenata.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Blic.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
