NOVINARI BI MOGLI DA SE SUOČE SA ZATVORSKOM KAZNOM DO 14 GODINA: Planovi za reformu Zakona o službenim tajnama!

Novinari bi se mogli suočiti sa zatvorskom kaznom do 14 godina zbog priča koje sramote Vladu u okviru planova za reformu Zakona o službenim tajnama.

Prema konsultacijama koje je vodilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Priti Patela, a koje se zatvaraju kasnije ove nedelje, izveštači koji obrađuju dokumenta koja su procurela ne bi imali odbranu ako bi bili optuženi u skladu sa novim zakonima dizajniranim za suzbijanje stranih agenata.

Zakon iz 1989. godine ažurira se kako bi se uzeo u obzir uticaj internetske ere, posebno u oblasti brzog prenosa podataka.

Organizacije za ljudska prava i Pravna komisija, koja je izradila predloge, kažu da bi trebalo uključiti i "odbranu od javnog interesa“ kako bi se sprečilo krivično gonjenje novinara koji dobijaju procurela dokumenta.

Ali u radu objavljenom za konsultacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova je reklo da bi takav potez "podrivao naše napore da sprečimo štetna neovlašćena otkrivanja, koja ne bi bila u javnom interesu".

Kritičari su predložili da bi, da su pravila sada na snazi, moglo dovesti do krivičnog gonjenja novinara koji su ovog meseca otkrili da je Met Henkok kršio pravila Covid-19 aferom sa svojim venčanim pomoćnikom, jer se oslanjao na procurele CCTV snimke.

Otkriće je podstaklo njegovu ostavku i kraj braka. Ali prošle nedelje se Ured poverenika za informacije suočio s kritikama zbog pretresa dva doma u okviru istrage o tome kako je materijal nastao i našao se na naslovnoj strani "Sun-a".

Među onima koji su kritikovali nove zakone su Indeks cenzure i Grupa za otvorena prava, koji to vide kao napad na uzbunjivače.

Portparol Nacionalne unije novinara je rekla: "Postojeći zakoni razlikuju odredbe i kazne između onih koji propuštaju ili prijavljuju uzbunjivače, onih koji dobijaju procurele informacije i stranih špijuna."

"Vlada predlaže uklanjanje ili zamagljivanje ovih razlika. Vlada takođe želi da poveća maksimalne kazne koje bi novinari mogli da trpe zbog primanja procurelog materijala sa dve na 14 godina ...."

„NUJ već dugo tvrdi da tamo gde uzbunjivači veruju da su postupili u javnom interesu, oni bi trebali biti u mogućnosti da izvedu ovaj slučaj na sudu i ako se porota sa njima složi, biće zaštićeni.“

Ali dokument Ministarstva unutrašnjih poslova tvrdi: „Od usvajanja Zakona 1989. godine došlo je do neviđenog razvoja u komunikacionoj tehnologiji (uključujući skladištenje podataka i alate za brzi prenos podataka) što po našem mišljenju znači da neovlašćeno otkrivanje sada može prouzrokovati daleko više ozbiljniju štetu nego što bi to ranije bilo moguće."

"Kao rezultat, ne smatramo da nužno postoji razlika u ozbiljnosti između špijunaže i najozbiljnijih neovlašćenih otkrivanja, na isti način kao i 1989. godine."

"Iako postoje razlike u mehanici i motivaciji za krivična dela špijunaže i neovlašćenog obelodanjivanja, postoje slučajevi kada neovlašćeno otkrivanje može biti jednako ili ozbiljnije, u smislu namere i/ili štete."

"Na primer, dokumentima dostupnim na mreži sada može istovremeno pristupiti i koristiti ih širok spektar neprijateljskih aktera, dok će špijunaža često biti na korist samo jednoj državi ili akteru.

"U težim slučajevima, neovlašćeno otkrivanje identiteta agenata koji rade za britansku obaveštajnu zajednicu, na primer, moglo bi direktno dovesti do neposredne i ozbiljne pretnje životu.“

To dolazi samo nekoliko dana nakon što su UN zatražile bliže regulisanje nadzornih tehnologija nakon opsežnih otkrića hakiranja telefona čije su mete bili novinari, aktivisti i političari.

Oni su špijunirani koristeći malver za mobilne telefone koji je razvila privatna izraelska firma.

Korišćenje softvera, nazvanog "Pegaz", koji je razvila izraelska NSO grupa, otkriveno je u curenju podataka koji je sadržavao 50.000 brojeva telefona koji pripadaju ljudima na meti klijenata NSO od 2016. godine.

Među tim klijentima su i neki od najrepresivnijih vladinih režima na svetu, uključujući Mađarsku, Saudijsku Arabiju i Maroko.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je: „Sloboda štampe sastavni je deo britanskih demokratskih procesa i vlada je posvećena zaštiti prava i vrednosti koje su nam toliko drage."

„Pogrešno je tvrditi da će predlozi rizikovati da se prema novinarima postupa kao sa špijunima i oni će, s pravom, ostati slobodni da drže Vladu odgovornom."

"Uvešćemo novo zakonodavstvo kako bi se službe bezbednosti i agencije za sprovođenje zakona mogle boriti protiv novih državnih pretnji i zaštititi osetljive podatke.

„Međutim, ovo će biti uravnoteženo kako bi se zaštitila sloboda štampe i sposobnost uzbunjivača da drže organizacije pod odgovornošću kada postoje ozbiljne optužbe za nezakonito postupanje.“

Bonus video:

(Espreso/dailymail.co.uk)