PANDEMIJA? LAGAN POSAO: Ono što nas čeka u narednih 30 godina je MNOGO, MNOGO OPASNIJE, tvrdi Bil Gejts

„Republikanska stranka u Sjedinjenim Državama mora da shvati važnost borbe protiv klimatskih promena“, rekao je za Bi-Bi-Si Bil Gejts, jedan od osnivača Microsofta, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i veliki filantrop i zdravstveni aktivista u nerazvijenim zemljama.

Teoretičari zavere optužuju Gejtsa da stoji iza proizvodnje vakcine protiv koronavirusa, za koju tvrde da je deo zavere globalne elite da se ili smanji broj stanovnika, ili da Gejts može da prati ljude jer vakcina sadrži čip. Kao i svaki put kad ga to pitaju, Bil Gejts se slatko nasmeje i odgovori:

"Baš me briga gde ljudi odlaze." Ali objasnite to onima koji zaveru vide iza svakog ugla. Razgovor je održan povodom objavljivanja Gejtsove nove knjige „Kako izbeći klimatsku katastrofu“. I nije čudo što se pozvao na Američku republikansku stranku. Donedavno je njen predsednik klimatske promene smatrao „kineskom izmišljotinom“ dok je Kalifornija izgarala u požarima bez presedana.

Kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, Gates je optimista. I misli da će to biti „najneverovatnija stvar koju je čovečanstvo ikada učinilo“.

I navodi da smo trenutno u kritičnom trenutku debate o klimatskim promenama, ali računa da će mlada generacija imati ogromnu energiju da se usredsredi na politike koje će doneti promene.

„I neće biti lako“, upozorava on. I navodi da će rešavanje trenutne krize javnog zdravlja biti „lak posao“ u odnosu na borbu protiv klimatskih promena.

Jer, objašnjava, poduhvat koji moramo preduzeti u narednih 30 godina predstavlja izazov bez presedana za čovečanstvo.

I za to navodi dve cifre: 51 milijarda je količina tona gasova sa efektom staklene bašte koju trenutno emitujemo u atmosferu za godinu dana, a nula je cilj koji želimo da postignemo za 30 godina. Što je, na primer, postavila EU svojim Zelenim planom. Bill Gates upozorava da se ne smemo usredsrediti samo na pitanje proizvodnje energije jer ovaj segment industrije donosi samo 30 odsto emisija, dok su ostatak zaslužni proizvođači čelika, cementa, đubriva, transportni sistemi i mnogi drugi. Zbog toga će uspeh zahtevati saradnju poslovnog sektora i vlada, moraće da bude stalna 30-godišnja borba.

Zanimljivo je da je upravo u ponedeljak, kada je BBC objavio intervju sa Gatesom, globalno uticajni dnevnik The Financial Times objavio veliki članak pod naslovom: ‘‘ Green Steel ’: trka za čišćenje jedne od najprljavijih svetskih industrija“. Većina korisnika ne plaća ništa za štetu nanesenu životnoj sredini zagađenjem benzinom u automobilu ili ugljem ili gasom koji su stvorili struju za njihov dom, navodi BBC.

„Trenutno nema posledica za pojedinca zbog emisije ugljen-dioksida“, kako kaže gospodin Gates. „Moramo da imamo signal cena da bismo privatnom sektoru rekli da želimo zelene proizvode“, kaže on.

Ali postoji ključni problem. Kada je francuski predsednik Emmanuel Macron pokušao da uvede porez na gorivo za finansiranje tranzicije u zelenu ekonomiju, došlo je do narodnog ustanka koji je rezultirao dugotrajnim protestima 'žutih prsluka' koji su naneli ogromnu štetu.

I porez se odrekao. Pitanje svih pitanja u ovom procesu je: kako finansirati tranziciju. Odgovor za to EU je pronašla u Zelenom planu i uslovu da sredstva iz Fonda za oporavak moraju biti usmerena ka zelenim radnim mestima i digitalizaciji u iznosu od 50%. A to je potrebno od sredstava koja dolaze iz kohezionih fondova. Isto pitanje američkom predsedniku Džou Bajdenu postaviće republikanski i kongresni predstavnici - odakle ćemo finansirati prelazak na zelenu ekonomiju.

Bajden je najavio povećanje poreza za bogate, ali procenjuje se da će morati da se dodatno zaduži. Što neće naići na dobru reakciju javnosti u situaciji kada je državni dug porastao zbog fiskalnih podsticaja privredi tokom krize javnog zdravlja. I tu je pitanje Kine koja tvrdi da će raditi na smanjenju emisije na nulu do 2050. godine, ali i dalje koristi velike količine uglja, nafte i njena teška industrija je izuzetno prljava.

„Ovo će zahtevati veliko ulaganje vlada u istraživanje i razvoj“, rekao je gospodin Gejts, kao i podršku koja će omogućiti rast tržišta novih proizvoda i tehnologija, pomažući tako u smanjenju cena, rekao je BBC.

Jer, ističe osnivač Microsofta, Indija će sigurno morati da obezbedi struju i rashlađivanje velikom delu svoje populacije. I zato je ključno da vlada osigura da ovaj proces bude deo tranzicije ka održivoj energiji, a ne potraga za najjeftinijim rešenjima.

Na primedbe na upotrebu svog privatnog aviona, Gejts odgovara da koristi različita goriva koja su znatno skuplja, ali manje zagađujuća. Dodajmo da je nedavno KLM izveo prvi let Amsterdam - ​​Madrid avionom na sintetičko gorivo. Razvila ga je energetska kompanija Shell kao deo svog prelaska sa fosilnih goriva na ekološki prihvatljiva goriva.

Bil Gejts veruje da će se avionska putovanja nastaviti i da nema razloga da se razmišlja o bilo čemu drugom. Ključ je samo pružanje goriva koja ne zagađuju životnu sredinu.

„Znate, video sam to mnogo puta, inovacija nas iznenađuje na pozitivan način“, zaključio je Bil Gejts svoj razgovor.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)