ZAŠTO ASTRAZENECA "KAŽNJAVA" EVROPU? Ugovor otkriva moguće manevre ove kompanije koje dovode do SPORA!
Vakcina/ilustracija, Foto: Profimedia

nečuveno

ZAŠTO ASTRAZENECA "KAŽNJAVA" EVROPU? Ugovor otkriva moguće manevre ove kompanije koje dovode do SPORA!

Ali, onda se i nastavlja, objašnjavajući kako se zbog mogućih kašnjenja može dogoditi da proizvod uopšte ne bude dostupan u predviđenim terminima ili da budu na raspolaganju smanjene količine.

Objavljeno: 27.01.2021. 09:08h

U jeku spora između Evropske unije i firme AstraZeneca koja je najavila da smanjuje isporuku svoje vakcine za COVID-19 za 60 odsto za Evropu, dok neometano dalje oprema druga tržišta, ključno je pitanje kakav je ugovor s tom farmaceutskom kompanijom odobrila Evropska komisija u ime država članica, piše Večernji list.

Od svih ugovora s farmaceutskim kućama koje je sklapala tokom leta i jeseni, a reč je o AstraZeneci, Moderni, Pfizeru, Sanofi-GSK i tvrtki Janssen Pharmaceutica NV, nijedan nije javan i Komisija ih odbija objaviti zbog, kako kažu, osetljivosti oko poslovnih tajni i pregovora o cenama.

”Razuman napor”

Ipak, izuzetak je ugovor s nemačkim CureVacom koji je postao dostupan. Sklopljen je u novembru, dok je ugovor s AstraZenecom sklopljen još u avgustu pa bi trebao biti čvršći i razrađeniji. Ali, ako je ugovor s CureVacom imalo sličan onome s AstraZenecom, a nema jemstva da zaista i jeste, onda bi neki delovi mogli otkriti kako je ta farmaceutska kompanija uspela provući smanjenje isporuke vakcina u EU i zašto Komisija sada preti sredstvima izvan ugovora, poput potencijalnih mera za izvoz, kako bi pokušala provesti dogovoreno.

Ako ugovori nisu slični, onda analiza ovoga s CureVacom pokazuje koji su pravni izlazi dostupni za menjanje dogovorenog. Prva tačka koja farmaceutskoj kompaniji daje manevarski prostor je termin “razuman napor”. U tekstu se kaže kako proizvođač mora uložiti razuman napor “za dobijanje odobrenja za stavljanje proizvoda u promet za EU i uspostaviti dovoljne proizvodne kapacitete kako bi omogućio proizvodnju i isporuku ugovorenih količina proizvoda za države članice sudionice u skladu s procenjenim rasporedom isporuke”.

Definicija razumnog napora, takođe navedena u tekstu ugovora, kaže da su to “najveći razumni napori za izvršenje zadatka, ali istovremeno uzimajući u obzir da obveze proizvođača prema drugim kupcima ili bilo koji trenutno nepoznati činioci mogu odložiti ili onemogućiti uspešno obavljanje preuzete obveze, što uključuje i raspored isporuke”. Poništenje ugovora?

Ipak, treba naglasiti da je AstraZeneca 29. decembra podnela zahtev i dobila odobrenje za korišćenje u Britaniji, gotovo dve nedelje pre negoli je 12. januara ta farmaceutska kompanija uopšte podnela zahev Europskoj agenciji za lekove za dobijanje odobrenja koje se još čeka. Druga sporna tačka je klauzula o razrešenju obaveza u kojoj se kaže da su “u svetlu nesigurnosti u pogledu razvoja proizvoda i ubrzanog uspostavljanja dovoljnih proizvodnih kapaciteta, datumi isporuke u ovom ugovoru trenutno najbolje procene dobavljača i podložne su promenama”.

Ali, onda se i nastavlja, objašnjavajući kako se zbog mogućih kašnjenja može dogoditi da proizvod uopšte ne bude dostupan u predviđenim terminima ili da budu na raspolaganju smanjene količine. Ipak, postoji i deo na koji se, ako je klauzula ista, Komisija sada verovatno poziva kad traži od AstraZenece popis kome sve prodaju vakcinu.

Ona kaže da u slučaju kašnjenja ugovaratelj treba doze proizvoda podeliti na pošten način prema potrebama sadašnjih i budućih kupaca čim doze postanu dostupne, a proizvođač mora informirati Komisiju o razlozima zastoja proizvodnje. Komisija sada može birati između poništavanja ugovora, što nas ostavlja bez cjepiva, i dugotrajnog i antagonizirajućeg spora na belgijskim sudovima. Treće je pritisak tržišta od pola milijardi ljudi.

(Espreso.co.rs/Vecernji.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.co.rs


Adria media