OTKRIVENO JE GDE U AMERICI LEŽI PRAVA MOĆ: Samo oni su uspeli da stanu TRAMPU NA PUT I UNIŠTE GA!
Donald Tramp, Foto: EPA-EFE/ JIM LO SCALZO / POOL

GLOBALNI JAVNI GOVOR

OTKRIVENO JE GDE U AMERICI LEŽI PRAVA MOĆ: Samo oni su uspeli da stanu TRAMPU NA PUT I UNIŠTE GA!

Prošlog četvrtka je Fejsbuk blokirao Trampov nalog na neodređeno vreme

Objavljeno: 16.01.2021. 22:58h

Zahvaljujući ustavima garantovanoj slobodi govora, većina vlada ima vrlo malo načina da spreči ljude da govore ono što misle. Ali takvi zakoni ne ograničavaju Fejsbuk, Tviter i druge velike tehnološke kompanije koje su nakon prošlonedeljnog upada u američki Кapitol odlučile da je svet čuo dovoljno od predsednika Donalda Trampa.

Sa jedne strane je razumljivo da privatne firme ne žele da se njihove usluge i platforme koriste za podsticanje nasilja i podrivanje demokratije. Sa druge, njihove reakcije pokazuju koliku smo moć nad globalnim javnom govorom ustupili nekolicini kompanija čiji je primarni cilj profit, a ne slobodno izražavanje.

Sama činjenica da imaju takvu moć može biti više zabrinjavajuća od onoga što rade sa njom. Tramp je prešao crvenu liniju kada je počeo da koristi društvene mreže ne samo kako bi se žalio na rezultate predsedničkih izbora, već i kako bi pokušao da ih poništi. Proveo je dva meseca iznoseći beskrajan niz lažnih ili nepotvrđenih navoda o ukradenim izborima, a onda je pozvao svoje sledbenike da se okupe u Vašingtonu i izvrše pritisak na poslanike i spreče ih da potvrde pobedu demokrate Džoa Bajdena. A nakon što su njegove pristalice upale u Кapitol, na Tviteru ih je nazvao "velikim patriotama“.

Prošlog četvrtka je Fejsbuk blokirao Trampov nalog na neodređeno vreme jer, kako je rekao izvršni direktor Mark Zakerberg, "veruju da su rizici dozvoljavanja Trampu da koristi njihove usluge jednostavno preveliki“. I druge mreže su preduzele slične korake, a Tviter je prošlog petka trajno suspendovao njegov nalog.

Tviterovo objašnjenje takvog postupka bilo je detaljnije. Кompanija je pogledala dalje od samih Trampovih tvitova da bi videla kako se njegove reči tumače na mreži i otkrila je da se njegove naizgled pomirljive izjave često tumače kao poziv na veće nasilje. Bila je to dobro promišljena istraga koja je opravdavala suspenziju Trampa, barem dok se bes njegovih pristalica ne rasprši.

Ipak, prelazak tehnoloških giganta sa sakrivanja predsednikovih komentara na njihovo cenzurisanje otvara Pandorinu kutiju. Кao što je primetila Ema Lanso iz Centra za demokratiju i tehnologiju, širom sveta postoji stravično mnogo politički motivisanog nasilja.

- Želimo li da kompanije zaista budu zadužene za nadgledanje podsticanja na nasilje od strane političkih lidera? - upitala je ona.

Javnost želi da kompanije brzo odgovore kada je veza između reči i dela jasna, kao što je bio slučaj sa Trampom, kao i da se u potpunosti objasne svoje postupke. Ali, najčešće će okolnosti biti mutnije. Upravljanje mrežom je teško, a kada je korisnik javna ličnost čije izjave završavaju u vestima, posao je dosta teži. Najviše što možemo da očekujemo je da kompanije nameću liderima ista pravila kao i za obične korisnike i zalažu se za sankcionisanje uznemiravanja, kleveta i govora mržnje.

Kažnjavanje Trampa prelilo se prošlog vikenda i na Parler, društvenu mrežu za razmenu poruka popularnu među konzervativcima, koja sebe naziva mestom za "slobodno izražavanje bez nasilja i bez cenzure“. Gugl i Epl uklonili su Parler iz svojih prodavnica aplikacija, a Amazon mu je skratio opseg, uz objašnjenje da nisu odobravali način na koji je Parler nadzirao mrežu.

Parler insistira na tome da ne toleriše pretnje ili podsticanje na nasilje i da nije ništa lošiji u sprovođenju svojih pravila nego bilo koja druga društvena mreža. Jasno je da u tome mora da bude bolji, jer su neki od učesnika napada na Kapitol svoje nasilne akcije planirali upravo na toj mreži. Ali ideja da tehnološki giganti odlučuju kako druge kompanije treba da vode svoje mreže je zabrinjavajuća. Ukratko rečeno, tim kompanijama data je prevelika moći da oblikuju slobodan i otvoren internet u ime isključivanja neželjenih gostiju.

Korporativne autokratije

Dakle, na kraju su dvojica milijardera iz Kalifornije uradila ono što brojni političari, tužioci i moćnici nisu uspevali godinama. Ućutkali su Trampa. Generalni direktor Tvitera Džek Dorsi i osnivač Fejsbuka Zakerberg godinama su bili pod pritiskom da na neki način sankcionišu Trampa, ali je ova odluka ipak izazvala burne reakcije i pitanja da li su ove firme koje se predstavljaju kao "mini demokratije" zapravo "korporativne autokratije".

Evropski lideri, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, opisali su taj potez kao "problematičan“. Evropski komesar Tijeri Breton opisao je događaje oko Kapitol Hila kao "11. septembar za društvene mreže“, napisavši u da je "činjenica da rukovodilac firme može da isključi iz struje zvučnik predsednika Amerike bez mehanizama uzajamne kontrole zbunjujuća“.

Britanski ministar zdravlja Met Henkok rekao je da društvene mreže sada "donose uredničke odluke“, dodajući da platforme "biraju ko sme, a ko ne sme da se čuje“. Aleksej Navaljni, ruski političar i vatreni kritičar predsednika Vladimira Putina, poredio je Trampovu zabranu na Tviteru sa državnom cenzurom.

Niko ne dovodi u pitanje to da Tviter i Fejsbuk, kao privatne kompanije, nisu obavezni da bilo kom korisniku daju platformu, kao što niko ne sumnja da vlasnik restorana može da izbaci goste koji ne poštuju kodekse ponašanja. Međutim, postoje legitimna pitanja o tome da li bi nekolicina neizabranih tehnoloških rukovodilaca, odgovornih samo svojim odborima i akcionarima, ili u Zakerbergovom slučaju samo sebi, trebalo da poseduju tako ogromnu moć.

Ove akcije takođe postavljaju dugoročnija pitanja, poput toga da li su poslovni modeli kompanija društvenih mreža u osnovi kompatibilni sa zdravom demokratijom i da li će stvoriti generaciju političara koji će shvatiti da je uspešno tvitovanje sigurniji put do vlasti od odgovornog upravljanja.

Moć društvenih mreža

Pre nego što je na njima doživeo uspon i pad, društvene mreže su stvorile Trampa. U jeku rasprava mnogi zaboravljaju ne tako davni skandal "Fejsbuk - Kembridž analitika" koji je izbio kada je otkriveno da je pomenuta "Kembridž analitika", zloupotrebljavajući privatne podatke desetina miliona korisnika Fejsbuka, napravila savršene profile potencijalnih Trampovih pristalica i targetirala ih šaljući im prilagođene političke poruke.

Od dolaska na vlast Tviter je bio Trampovo omiljeno sredstvo za ostanak na toj poziciji. Ta mreža je bila njegov megafon pomoću kojeg je napadao neistomišljenike i širio propagandu, često praćenu dezinformacijama ili prekrojenim istinama.

Takvu moć društvenih mreža poslednjih godina uviđa sve veći broj političara širom sveta, posebno iz spektra desnice i ekstremne desnice. Jedan od takvih primera imamo i u našem regionu. Slovenački premijer Janez Janša od nedavno može da se pohvali i nadimkom "maršal Tvito" zbog svoje opsesivne ljubavi prema Tviteru.

On ovu društvenu mrežu često koristi za vređnje novinara, političkih protivnika, šire javnosti i generalno svih koji se ne slažu s njim. Dezinformacije na njegovom nalogu postale su uobičajena pojava, a pratioce je pozvao i da mu se pridruže na Parleru, gde prati krajnje desničarske figure. On je samo jedan od mnogih koji su prekopirali Trampov dvostruki odnos prema medijima - društvene mreže koriste da iznesu nečuvene tvrdnje koje uznemiruju širu javnost i protivnike, dok se na tradicionalnim platformama, poput televizije, uglavnom čine kao racionalne osobe.

Mnogi se pitaju ko bi od njih mogao da bude sledeći u redu za sankcionisanje. Prvu "packu" primio je iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei, koji se vodio parolom "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se", pa je Tviter koristio kao političko oružje protiv Trampa i Amerike. Tviter je prošle nedelje sankcionisao njegovu objavu u kojoj tvrdi da američke i britanske vakcine protiv korona virusa "nisu pouzdane", a da nije isključeno da žele da "zaraze druge nacije".

Korona promenila društvene mreže

Jedno od ključnih pravila, primenjivanih sve do sada, bilo je da se sadržaj političara smatra važnim za javni diskurs. Društvene mreže su zbog toga više tolerisale korisnike visokog profila kad je u pitanju kršenje njihove korisničke politike. Ali, od izbijanja pandemije korona virusa stvari su se značajno promenile i kompanije su pojačale mere protiv svetskih lidera.

U martu su Fejsbuk i Tviter obrisali postove brazilskog predsednika Žaira Bolsonara i venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura zbog dezinformacija o kovidu-19, piše Bi-Bi-Si. Tviter je u maju preduzeo slične korake protiv američkog predsednika kad su moderatori postavili upozorenje za tvit za koji su tvrdili da veliča nasilje.

Predsednik je tvitovao o demonstrantima pokreta "Crni životi su važni“ rekavši: "Kad krene pljačkanje, počeće i pucanje“.

Komentator društvenih mreža Met Navara kaže da banovanje Trampa postavlja "ključni presedan“ u načinu na koji platforme kontrolišu ko ih koristi i šta korisnici mogu da postavljaju.

U ponedeljak je Fejsbuk saopštio da je uklonio mrežu naloga za koje tvrdi da su direktno povezani sa vladom Ugande i koji se koriste za navodnu manipulaciju predstojećih izbora.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.co.rs


Adria media