AKO OVAJ VIRUS BUDE IZAZVAO PANDEMIJU, SVET JE U VELIKOM PROBLEMU: Stopa smrtnosti od NIPE do 75 ODSTO, LEKA NEMA!

BBC je u okviru svog serijala o prevenciji sledećeg virusa koji bi mogao da izazove pandemiju nalik ovoj trenutnoj koronavirusa objavio priču o Nipa virusu, opasnom patogenu za koji trenutno nema leka, a stopa smrtnosti je do 75 odsto!

Prenosimo ovaj članak.

"Bilo je to 3. januara 2020. godine. Supaporn Waharapluesadi je čekala isporuku. Proširičlla se vest o nekakvoj respiratornoj bolesti koja je napadala ljude u Vuhanu, u Kini, i sa Lunarnom novom godinom koja se približavala, mnogo kineskih turista se uputilo u susedni Tajland, da tamo proslavi. Vlada Tajlanda je oprezno počela da radi skrining putnika koji su dolazili iz Vuhana na aerodrom, a nekoliko odabranih laboratorija - uključujući i njenu - odabrane su da obrade uzorke i detektuju problem.

Vaharapluesadi je ekspert u lovu na viruse. Ona je na čelu Naučnog zdravstenog centra Crvenog krsta za infektivne bolesti u javljanju, u Bangkoku. U poslednjih 10 godinem, ona je deo Predict-a, globalne inicijative čiji zadatak je da detektuje i zaustavi bolesti koje mogu da "preskoče" sa životinja na ljude.

Ona i njen tim su uzorkovali mnoge vrste. Ali njiihov glavni fokus su slepi miševi, koji su poznati nosioci mnogih koronavirusa.

Ova priča je prva u serijalu "Stopping the Next One", multimedijalne serije koja se bavi time koje bolesti će najverovatnije izazvati sledeću pandemiju, i naučnicima koji se bore da se to ne dogodi.

Supaporn i njen tim su uspeli da razumeju o čemu je reč za samo nekoliko dana, i detektovali su prvi slučaj Covid-19 van Kine. Oktrili su - pored toga da je reč o novom virusu koji nema poreklo u ljudima - i da je on u bliskoj "rođačkoj" vezi sa koronavirusima koje su već pronalazili u slepim miševima. Zahvaljujući ranijim informacijama, vlada je uspela da reaguje brzo, da stavi pacijente u karantin i pruži pravovremene savete svojim građanima. Uprkos tome što u Tajlandu živi skoro 70 miliona ljudi, do januara 2021. godine registrovano je samo 8.955 slučajeva Covid-19 i 65 smrti.

Sledeća pretnja

Ali čak i dok se svet u borbi sa Covid-19, Vaharapluesadi već gleda prema sledećoj pandemiji.

Azija ima veliki broj novih infektivnih bolesti. Tropske regije imaju veliki biodiverzitet, što znači da se tu nalazi i veliki broj patogena, što opet povećava šanse da bi novi virus mogao da se pojavi. Sve veći broj stanovnika i povećani kontakt između ljudi i divljih životinja u ovim regionima takođe povećava rizik.

Tokom karijere, u kojoj je uzorkovala hiljade slepih miševa, Vaharapluesadi i njene kolege su otkrile mnoge nove viruse. Oni su uglavnom pronalazili koronaviruse, ali takođe i druge smrtonosne bolesti koje mogu da pređu na ljude.

Smrtnost od Nipa virusa je između 40 i 75 odsto

Među ovim bolestima je i ona koju izaziva Nipa virus. Njegov prirodni "domaćin" su slepi miševi.

- Ovo je velika briga, jer za Nipu nema leka... A virus izaziva veliki mortalitet - keže Vaharapluesadi. Stopa smrtnosti od Nipe je između 40 i 75 odsto zaraženih, u zavisnosti od toga gde izbije žarište.

Ona nije usamljena u svojoj zabrinutosti. Svake godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) revidira veliku listu patogena koji bi mogli da izazovu javnu zdravstvenu vanrednu situaciju, kako bi odlučila kojim istraživanjima da da prioritet i sredstva. Oni se fokusiraju na one patogene koji predstavljaju najveću opasnost za ljudsko zdravlje, one koji imaju epidemijski potencijal i one za koje nema vakcina.

Nipa virus je u top 10 ovih patogena. A, imajući u obzir broj žarišta koja smo već imali u Aziji, vrlo je moguće da ćemo još čuti za njega.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je Nipa virus toliko opasan. Dugačak period inkubacije bolesti (u jednom slučaju je bio i celih 45 dana) znači da postoji velika mogućnost prenošenja od strane inficiranog domaćina, a da on i ne zna da je inficiran. Ovaj virus može da zarazi mnoge životinje, što čini mogućnost njegovog širenja još većom. A prenosi se i direktnim kontaktom i jedenjem kontaminirane hrane.

Neko ko ima Nipu može da ima respiratorne simptome, uključujući kašalj, suvo grlo, bolove i zamor, i encefalitis, oticanje mozga koje može dovesti do napada i smrti. Sigurno, bolest za koju SZO ne bi želela da se proširi.

Izloženost je svuda

Prva svetlost u Batambangu, gradu na reci Sangke na severozapadu Kambodže. Na jutarnjoj pijaci, koja počinje da radi u 5 ujutru, motori prolaze pored kupaca, podižući iza sebe prašinu. Prikolice pune robe, prekrivene raznobojnim prekrivačima, poređane pored štandova na kojima se prodaje voće. Lokalni prodavci lutaju između štandova, roba se nosi u plastičnim kesama. Starije dame sa velikim šeširima čuče nad ćebadima na kojima je povrće za prodaju.

Drugim rečima, normalna jutarnja pijaca. To jest, sve dok ne okrenete glavu naviše, prema nebu.

Tamo tiho, zakačeni za drveće, vise hiljade voćnih slepih miševa, čiji izmet i urin pada na sve što se nalazi ispod njih. Kad se bliže pogleda, krovovi štandova su prekriveni izmetom slepih miševa. "Ljudi i psi šetaju svakog dana ovde, i izloženi su urinu slepih miševa", kaže Veasna Duong, šefica jedinice za virusologiju u istraživačkoj laboratoriji Paster u Pnom Penu, kolega i saradnica Vaharapluesadiove.

Pijaca u Batambangu je jedna od mnogih lokacija na kojima je Duong pronašla voćne slepe miševe i druge životinje koje svakodnevno dolaze u kontakt sa ljudima, u Kambodži. Svaka prilika u kojoj se ljudi i slepi miševi nalaze jedni pored drugih se smatra "visokorizičnim interfejsom", u naučnoj zajednici, što znači da je "prelivanje" virusa vrlo moguće. "Ovakvo izlaganje moglo bi da omogući virusu da mutira, što može dovesti do pandemije", kaže Duong.

Uprkos opasnostima, primeri ovakve blizine su beskonačni. "Posmatramo voćne slepe miševe ovde u Tajlandu, na pijacama, u hramovima, školama i turističkim lokacijama kao što je Angkor Vat - tamo se nalazi ogromno leglo slepih miševa - kaže on. U normalnoj godini, Angkor Vat ugosti oko 2,6 miliona turista. To je 2,6 miliona prilika da Nipa virus "skoči" sa slepih miševa na ljude, u jednoj godini, na samo jednoj lokaciji.

Od 2013. do 2016. Duong i njegov tim su napravili GPS program za praćenje, kako bi bolje razumeli voćne slepe miševe i Nipa virus, i da bi uporedili aktivnosti kambodžanskih slepih miševa i slepih miševa u drugim žarišnim oblastima.

Dva ovakva žarišta su Bangladeš i Indija. Obe zemlje su imale izbijanje epidemije Nipa virusa, koje su verovatno bile povezane sa pijenjem urminog soka.

Noću, inficirani slepi miševi lete do plantaža urmi i piju sok koji izlazi iz drveća. Dok se goste, oni uriniraju u sudove za skupljanje soka. Ne znajući za ovo, ljudi ujutru na pijaci kupuju taj sok i piju ga, te se na taj način i zaraze.

U Bangladešu je od 2001. do 2011. godine bilo ukupno 11 epidemija Nipe, sa ukupno 196 zaraženih ljudi. Od toga je umrlo čak 150.

Urmin sok je takođe popularan u Kambodži, a Duong i njegov tim su utvrdili da lokalni slepi miševi svake noći lete daleko - po 100 kilometara - kako bi pronašli voće. Ovo znači da ljudi u ovim regionima ne treba da budu zabrinuti samo kad se nalaze blizu slepih miševa, nego i kad konzumiraju proizvode koje su slepi miševi mogli da kontaminiraju.

Duong i njegov tim su identifikovali i druge visokorizične situacije. Izmet slepih miševa (zvani guano) je popularno đubrivo u Kambodži i Tajlandu, a u ruralnim krajevima, gde nema mnogo posla, prodaja guana je jedan od boljih načina da se zaradi za život. Duong je identifikovao mnoge lokacije na kojima stanovništvo ohrabruje voćne slepe miševe, poznate i kao leteće lisice, da se gnezde u blizini njihovih domova, kako bi mogli da skupljaju i prodaju njihov guano.

Ali mnogi sakupljači guana nemaju pojma u kakav rizik se upuštaju kad to rade. "Šezdeset odsto ljudi s kojima smo pričali nema pojma da slepi miševi prenose bolesti. Neznanje je još uvek prisutno", kaže Duong.

A na pijaci u Batambangu, Soforn Deun prodaje pačija jaja. Upitana da li je ikad čula za Nipa virus, jednu od mnogih opasnih bolesti koje možda prenose slepi miševi, ona kaže: "Nikad. Seljane ne diraju leteće lisice, ja se nikad nisam razbolela zbog njih".

Edukacija lokalnog stanovništva o opasnostima koje nose slepi miševi treba da bude prioritet, veruje Duong.

Menjanje sveta

Izbegavanje slepih miševa možda je bilo jednostavno u jednom trenutku u ljudskoj istoriji, ali kako se naša populacija širi, ljudi menjaju planetu i uništavaju prirodna staništa, kako bi podmirili neprestanu potražnju za resursima. Kad se ovo radi, podstiče se širenje zaraza. "Širenje ovih zoonotskih patogena i rizik od prenosa povećavaju se sa promenama upotrebe zemljišta, kao što su deforestacija, urbanizacija i rast poljoprivrede", piše Rebeka Vajt u predavanju o zoonotskim bolestima koje je pojavljuju.

Šezdeset procenata svetske populacije već živi u azijskom i pacifičkom regionu, a ubrzana urbanizacija se još dešava. Prema podacima Svetske banke, skoro 200 miliona ljudi preselilo se u urbana naselja u Istočnoj Aziji između 2000. i 2010. godine.

Uništenje staništa slepih miševa izazvalo je infekcije Nipa virusom u prošlosti. 1998. godine, epidemija Nipa virusa u Maleziji ubila je više od 100 ljudi. Naučnici su zaključili da su šumski požari i suše isterali slepe miševe iz njihovog prirodnog staništa i nateral ih da pređu na voćke na farmama, na kojima su uzgajane i svinje. Pod stresom, slepi miševi izlučuju mnogo više virusa, pokazalo je istraživanje. Kombinacija činjenice da su naterani da se sele, i da su bili u bliskom kontaktu sa vrstom sa kojom inače ne bi imali interakciju, omogućila je virusu da "preskoči" sa slepih miševa na svinje, a zatim i na poljoprivrednike.

Istovremeno, u Aziji se nalazi skoro 15 odsto svih tropskih šuma na svetu, ali je ovde i seča šuma najviše uzela maha. Na ovom kontinentu je ogroman gubitak biodiverziteta, najviše zbog deforestacije i pretvaranja terena u plantaže.

Voćni slepi miševi žive u gustim šumama sa mnogo voćki na kojima se hrane. Kad im je prirodno okruženje uništeno ili oštećeno, oni traže nova rešenja, kao što je na primer krov kuće, ili delovi hrama Angkor Vat.

"Uništenje staništa slepih miševa i mešanje ljudi kroz lov nagoni leteće lisice da traže alternativna staništa", kaže Duong. Vrlo verovatno slepi miševi za koje je Duongov tim ustanovio da lete po 100 kilometara noću rade to jer njihovo prirodno stanište više ne postoji.

Ali slepi miševi, kako je poznato, prenose razne strašne bolesti, kao što su Nipa i Covid-19 ali i Ebola i SARS.

A šta bi bilo da jednostavno istrebimo slepe miševe? Stvari bi se samo mnogo pogoršale, kaže Trejsi Goldstajn, direktor One Health Instituta i direktor laboratorije projekta Predict.

"Slepi miševi igraju veoma važnu ekološku ulogu", kaže Goldstajn. "Oni prenose polen za više od 500 vrsta biljaka. Takođe, regulišu broj insekata, igraju veoma važnu ulogu u regulaciji zaraza kod ljudi tako što, na primer, jedu komarce koji prenose malariju".

Ona takođe ističe to da je ubijanje slepih miševa loš izbor, iz perspektive borbe sa zarazom. "Ako smanjite brojnost populacije, oni imaju više mladunaca. Ovo je opasnija varijanta. Ubijanjem životinja povećavate rizik, jer povećavate broj životinja koje prenose virus", kaže ona.

Pronalaženje odgovora, postavljanje pitanja

Ma koliko odgovora pronašli Duong i njegov tim, uvek se pojavi više pitanja. Jedno od njih je "zašto u Kambodži nije zabeležena epidemija Nipa virusa, ako su prisutni svi faktori rizika?" Da li je to samo pitanje vremena, ili su kambodžanski slepi miševi malo različiti od slepih miševa iz Malezije, na primer. Da li je virus u Kambodži različit od virusa u Maleziji? Da li je način interakcije ljudi sa slepim miševima različit u svakoj državi?

Duongov tim stalno traži odgovore, ali još uvek ih ne zna.

Naravno, Duongov tim nije usamljen u pokušaju da se odgovori na ova pitanja. Lov na viruse je masivni globalni poduhvat, u kojem naučnici, veterinari, aktivisti za očuvanje životne sredine i čak "građanski naučnici" rade zajedno kako bi shvatili s kakvim bolestima se susrećemo i šta treba da radimo kako bismo izbegli epidemiju.

Kada Duong testira slepog miša i nađe Nipa virus, on ga šalje Dejvidu Vilijamsu, šefu dijagnostičke Laboratorije za zarazne bolesti u Australijskom centru za pripremu za zaraze.

Pošto je Nipa virus toliko opasan, mnoge vlade širom sveta smatraju da on ima potencijal da bude biološko oružje, samo nekoliko laboratorija na svetu ima dozvolu da ga uzgaja i skladišti.

Vilijamova laboratorija je jedna od njih. Njegov tim čine neki od vodećih svetskih stručnjaka za Nipa virus, i imaju pristup raznim dijagnostičkim oruđima koja nisu dostupna naučnicima u ostalim laboratorijama. Noseći zaštitna odela kroz koja ne može da prođe vazduh, oni su uspeli da odgaje više veoma zaraznih virusa iz malog uzorka i onda, sa tim većim uzorkom, da vrše testove, kako bi razumeli na koji način se on replicira, prenosi i kako izaziva bolest.

Mnogo treba da bi se došlo do ovoga. Prvo, Duong skuplja urin slepih miševa prostirući plastični čaršav ispod gnezda slepih miševa u Kambodži. Na ovaj način se izbegava hvatanje slepih miševa, što može da bude velika trauma za njih. On zatim donosi uzorak u laboratoriju, pretače ga u posude, označava ih i smešta u frižidere. Onda ih preuzimaju specijalni kuriri sa dozvolama da prenose opasne materije, avionom ih šalju u Australiju, gde uzorci virusa prolaze kroz carinu kako bi dobili odgovarajuće dozvole.

Na kraju oni dolaze do Vilijamsove laboratorije. Posle testiranja, on će podeliti rezultate sa Duongom, koji je u Kambodži. Na pitanje "da li bi izgradnja još vrhunskih laboratorija kao što je njegova pomogla da se ubrza otkrivanje štetnih zaraza, on kaže "potencijalno da, izgradnja ovakvih laboratorija na mestima kao što je Kambodža mogla bi da ubrza karakterizaciju i dijagnozu ovih virusa. Ipak, one su jako skupe za izgradnju i održavanje, to je faktor ograničenja".

Finansiranje rada ljudi kao što su Duong i Vaharapluesadi nije bilo definisano u prošlosti. Desetogodišnji program Predict Trampova administracija je pustila da istekne, ali je Džo Bajden obećao da će ga obnoviti. U međuvremenu, Vaharapluesadi je pronašla finansije u novoj inicijativi zvanoj Tai projekat Virom, u saradnji njenog tima i Odseka za nacionalne parkove, divljinu i konzervaciju biljaka u Tajlandu. Ovo će joj omogućiti da uzorkuje još slepih miševa i drugih životinja, kako bi bolje razumela potencijalne bolesti koje oni nose u sebi i rizike po zdravlje ljudi.

Duong i njegov tim traže finansije za svoje sledeće putovanje za detekciju patogena - podršku za permanentno nadgledanje slepih miševa u Kambodži, i da razumeju da li ima dosad neprijavljenih infekcija kod ljudi.

Oni još nisu uspeli da obezbede novac kako bi nastavili svoj rad na istraživanju Nipa virusa. Bez toga, oni kažu da je verovatniji potencijalno katastrofičan scenario.

- Dugoročno praćenje nam omogućava da obavestimo vlasti, da preduzmu preventivne mere i da spreče nedetektovano prelivanje koje bi moglo da uzrokuje veće žarište - kaže Duong. A bez konstantnog praćenja, naučnici možda neće biti u mogučnosti da identifikuju i karakterišu nove viruse na vreme, kao što je Vaharapluesadi uradila sa Covid-19 u Taklandu. Ova informacija je potrebna i da bi se počeo rad na proizvodnji vakcine.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/BBC)