KOLIKO ZAISTA KOŠTA STATUA SLOBODE? Njujork tajms ju je pre 140 godina nazvao BACANJEM NOVCA, koliko su POGREŠILI!

Dnevnopolitička ostrašćenost i nerazumevanje ekonomsko-istorijskih kretanja, pa možda i nešto slabije poznavanje engleskog jezika, doveli su ovih dana do tvrdnje, objavljene i u nekim medijima, da je čuvena Statua slobode, koja krasi ulaz u Njujork iz pravca Evrope, navodno duplo jeftinija od spomenika Stefanu Nemanji, koji krasi Savski trg u Beogradu.

I pored očigledne nemogućnosti da se cena ova dva spomenika, pa i bilo šta drugo u vezi s njima, ovako "linearno" porede, provešćemo vas kroz kratak istorijat Statue slobode (čiji pravi naziv je "Sloboda osvetljava svet"), čeda francuskog vajara Frederika Ogista Bartoldija.

Napravljena po uzoru na rimsku boginju Libertas, i smeštena na ostrvu Elis, kod Njujorka, ova skulptura visoka 46 metara (na postolju slične visine, s njim ima 93 metra) svake godine privuče nešto manje od 5 miliona turista.

Baklja, kojom Libertas osvetljava svet, replika originalne bakle, služi kao svetlost vodilja za imigrante, a predstavlja simbol patriotizma za Amerikance (barem za većinu njih).

Prva napomena o ceni: samo održavanje Statue slobode svake godine košta poreske obveznike SAD oko 6 miliona dolara.

Pored ovog godišnjeg izdatka, treba napomenuti da je Statua nekoliko puta temeljno restaurirana, i da su te restauracije koštale prilično, da ne kažemo astronomski. Najveća je bila četvorogodišnja restauracija 80-tih godina, a najnovija je dodavanje Muzeja Statue slobode, 2019. godine.

Ali krenimo redom.

Kao što mnogi (ne) znaju, Statua je poklon Amerikancima od naroda Francuske, u čas njihove borbe za nezavisnost. Ali ono što je prvobitno trebalo da obasja Njujork 1876, na stogodišnjicu Deklaracije nezavisnosti, sastavljalo se gotovo deceniju.

Izgradnja statue je bila ideja Eduara de Labulajea, francuskog pesnika i aktiviste u borbi protiv robovlasništva, a izgradnja je poverena Ogistu Bartoldiju.

Ideja spomenika je bila dvostruka: da obeleži kraj Građanskog rata u SAD i pobedu Severa, baš u vreme stogodišnjice Deklaracije nezavisnosti, ali i da se sprda sa represivnom vladavinom francuskog monarha Napoleona III, cara Drugog Francuskog carstva.

Bartoldi je zatražio pomoć Gistava Ajfela, konstruktora Ajfelove kule, i on je konstruisao pijedestal i okvir koji je držao statuu "na okupu".

Sama Statua slobode je napravljena od 300 delova, a najkomplikovaniji od njih je bila baklja. Bartoldi nije uspevao da shvati kako da je napravi tako da ona bude "sjajnija" u odnosu na ostatak skulpture, koja je napravljena od bakra. Govorilo se o dodavanju zlata za predstavljanje plamena, ali za to nije bilo dovoljno novca.

Pravljenje ove velike statue je finansirano skoro potpuno preko prikupljanja dobrovoljnih priloga. Dogovoreno je da će narod Francuske platiti samu statuu, dok će narod Amerike platiti za pijedestal. Ali ubeđivanje i jednog i drugog naroda da zaista da novac za ovo nije bio lak zadatak.

Početkom 1875. godine je stvorena i Francusko-američka unija, kako bi promovisala statuu u Francuskoj. Oni su pet godina skupljali novac, i u julu 1880. godine dovoljna suma je skupljena za dovršetak same statue.

Ukupan trošak za pravljenje spomenika od bakra i gvožđa bio je oko 2 miliona tadašnjih franaka, ili oko 400.000 tadašnjih dolara (današnji dolar vredi oko 25 puta više), odnosno ova cifra je oko 9 miliona današnjih dolara.

Slično kao u Francuskoj, Američki komitet za Statuu slobode je osnovan da bi se skupio novac za izgradnju pijedestala. Međutim, oni su imali mnogo više problema od Francuza.

Iako je sam Bartoldi došao u SAD za stogorišnjicu Deklaracije nezavisnosti, Amerikancima se jednostavno nisu davale pare za statuu. Njujork tajms je žestoko kritikovao statuu, nazivajući je "bacanjem novca".

Ali Bartoldi je bio odlučan da završi što je započeo. Lukavi Francuz je lično početkom 80tih pustio "buvu" da će statua biti postavljena u Bostonu, a ne u "nezahvalnom" Njujorku, što je dovelo do toga da Njujorčani daju duplo više para nego dotad.

Čovek koji je konačno konsturisao pijedestal zove se Frensis Hopkinson Smit, i on je napravio osnovu od 20 metara, u obliku 11-krake zvezde, koja se nalazi na pijedestalu od 30 metara.

1885. godine Amerikancima je još uvek bilo potrebno 100.000 tadašnjih dolara kako bi završili pijedestal. Najviše su se u prikupljanju sredstava istakli pesnikinja Ema Lazarus i novinski magnat Džozef Pulicer.

Ema je za statuu napisala pesmu "Novi Kolos" (ona je danas na ploči koja se nalazi na pijedestalu), a Pulicer je ohrabrivao donacije obećanjima da će u svojim novinama "The World" objaviti ime svake osobe koja bude donirala novac.

Ovo je upalilo: više od 160.000 ljudi je dalo novac, i skupljeno je još 101.091 dolar.

Ukupna cena pijedestala je bila 250.000 tadašnjih dolara (oko 6,25 miliona današnjih dolara).

Dakle, ukupna suma skupljena za pijedestal i statuu bila je oko 650.000 tadašnjih dolara, ili prevedeno u današnji novac - oko . 16,25 miliona dolara

Statua je oštećena posle eksplozije u Prvom svetskom ratu, a od tada je zabranjen pristup baklji.

Prolazile su godine, a statua je bila u sve lošijem stanju, pa je predsednik Ronald Regan 1982. godine formirao Komisiju za obnovu Statue slobode, koja je imala zadatak da prikupi dovoljno novca da se kompletno renovira ovaj simbol Amerike (kao i istorijske zgrade na ostrvu Elis).

1984. godine, skele su podignute oko statue, a restauratori su krpili rupe, menjali zarđale delove konstrukcije, skidali farbu... Ali najveći deo rekonstrukcije je bio zamena baklje. Tokom te godine, stara baklja, teška tonu i po, je skinuta, i počelo je pravljenje replike, koja će je zameniti.

Nova baklja je bila identična kopija Bartoldijevog originala, uz jednu bitnu razliku: bila je pozlaćena 24-karatnim zlatom - za šta Bartoldi nije imao novca.

Statua je ponovo otvorena za posetioce 1986. godine, posle restauracije koja je koštala oko 39 miliona dolara (nešto oko 100 miliona, u današnjem novcu). Restauracija pratećih objekata na ostrvu Elis, međutim, koštala je mnogo više - oko 130 miliona dolara iz 1986. godine, ili oko 321 milion današnjih dolara.

Posle napada 11. septembra Statua je bila zatvorena za javnost 100 dana. Pijedestal je bio zatvoren za posetioce do 2004. godine, a kruna do 2009. 2011. godine Statua je još jednom zatvorena zbog jačanja sigurnosnih mera, a posle udara uragana Sendi 2012. zatvorena je na još 9 meseci.

Posle ovog nemirnog perioda, počeli su planovi za dodatno ulepšavanje Statue i okoline: predložena je izgradnja Muzeja Statue Slobode, koji bi bio odvojena zgrada.

Za njegovu izgradnju bilo je potrebno gotovo 5 godina, a unutra posetioci mogu da vide bukvalno sve što ima veze sa izgradnjom Statue Slobode: glavna "zvezda" muzeja je originalna baklja koju je napravio Bartoldi.

Ukupna cena pravljenja Muzeja Statue slobode je oko 70 miliona dolara.

Dakle, kad se sve sabere, prema računici portala GoBankingRates, Statua je, sa pratećim objektima, koštala oko 110 miliona današnjih dolara, ali ukupna cifra uložena u ovaj spomenik je daleko, daleko veća, pošto, da ponovimo, svake godine za održavanje ovog skoro vek i po starog kompleksa treba oko 6 miliona dolara. A sve ovo bez troškova popravke posle napada 11. septembra i uragana Sendi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/GoBankingRates)