DUGOTRAJNI KOVID IPAK POSTOJI? Epidemiozi o TRAJNOM problemu sa disanjem i posledicama koje OSTAJU

Iako se na početku mislilo da je korona zaraza od koje se većina ljudi oporavi posle dve, tri nedelje, poslednja istraživanja pokazuju drugačije. Veliki broj ljudi oseća simtome mesecima nakon zaraze, koji mogu biti različite jačine i intenziteta.

Britanski Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja (NIHR) sada je objavio izveštaj, u kome se tvrdi da kod "dugotrajnog kovida" nije reč o jednom jedinom, već o četiri različita sindroma koje neki pacijenti imaju istovremeno.

Epidemiolozi su objasnili kakve su dugotrajne posledice koje ostavlja kovid, ko će osećati tegiobe mesecima nakon izlečenja i kako pacijent može da prepozna da je uzrok tegoba preležana zaraza.

Iscrpljenost i malaksalost nije samo kovid

Mnoge osobe koje su “ozdravile” od kovida-19 žale se na iscrpljenost, bolove u mišićima i slabu koncentraciju. U toku su studije koje treba da pokažu u kojoj se meri to stanje poklapa sa sindromom hronične iscrpljenosti.

- Za kovid se zna da je sistemska bolest koja može trajno da ošteti organe. Nije isključeno da se umor i malaksalost osećaju mesecima. Ipak, to je takođe slučaj i kod nekih drugih virusnih infekcija. Dešava se da budu "banalne" i da prođu vrlo blago, ali sindrom iscrpljenosti traje više meseci. Tokom epidemije SARS-a pokazale su da je trećini ljudi sposobnost da izdrže fizički napor mesecima bila smanjena, iako su im pluća delovala zdravo - kaže srpski epidemiolog.

Nije problem intenzivna nega, nego jak virus

Mnogi pacijenti koji su se lečili od kovida na odeljenju intenzivne nege, suviše su slabi da bi mogli da sede bez pridržavanja, potrebna im je pomoć pri kretanju, a neki imaju probleme sa govorom i gutanjem.

- To je ipak posledica vrusa, a ne lečenja. Svako ko je bio na intentivnoj nezi, znači da je imao težak oblik bolesti. Problemi pri kretanju i gutanju nastaju zapravo kao posledica virusa, i nemaju neke naročite veze sa intenzivnom negom - kaže doktor.

Oštećenja srca i krvnih sudova

Oko trećina pacijenata lečenih u bolnici ima oštećenja srca, ali takve posledice su takođe prisutne i kod naizgled blagih infekcija, pokazuju istraživanja. Zasebna studija pokazuje je da su kod većine osoba dijagnostikovane abnormalne strukturne promene na srcu.

- Oštećenja srca i krvnih sudova jedna su od posledica kovida. Čak i pojedini lekovi kao što je hlorokin, mogu da imaju ovaj štetan efekat. Zbog toga dolazi do većeg rizika od šloga i infarkta.

Trajno smanjenje kapaciteta pluća

Nedavno objavljena studija pokazala je da oko 50 odsto pacijenata gubi dah čak šest nedelja nakon izlaska iz bolnice, a posle 12 nedelja taj procenat iznosi 39 odsto.

- Nije retkost da nakon preležane korone dođe do hronično smanjenog kapaciteta pluća. Postoje i slučajevi hroničnog bronhitisa kao posledioca kovida - kaže epidemiolog.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Srbija danas/Objektiv)