SAD
IGRA JE GOTOVA KAD SE POSLEDNJI GLAS PREBROJI! Da li PREDSEDNIKA čeka veliki poraz?
Bez obzira na scenario, odlučujuće pitanje je da li su ankete tačne, a odgovor je „možda“
Za manje od tri nedelje Amerikanci biraju predsednika, a u ovom trenutku izgleda kao da se Donaldu Trampu ne piše dobro: ukoliko su ankete tačne, to jest ako se rezultati izbora uglavnom budu poklopili sa aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, predsednik će trećeg novembra doživeti veliki poraz.
Prosečan rezultat ankete Instituta FiveThirtyEight u utorak je pokazivao da Trampov protivkandidat vodi sa 52,3 odsto glasova, dok je Tramp imao svega 41,9 odsto i pitanje je kako bi predsednik mogao da nadoknadi zaostatak od 10,4 odsto, osim ako dramatično ne izmeni kampanju, ocenjuje „Zidojče cajtung“.
Uprkos tome, ankete daju samo delimičnu sliku stanja. Odluka se donosi u svakoj saveznoj državi ponaosob, a svaka od njih ima različiti broj ljudi u Kolegijumu izbornika. Kolegijum je taj koji bira predsednika, a za pobedu je potrebno 270 glasova. Prema tome: sasvim je moguće da određeni kandidat ima manje glasova u celoj zemlji, a da ipak postane predsednik zato što je pobedio u „najvažnijim“ državama. Tako je bilo i 2000, kada je pobedio Džordž V. Buš, i 2016, kada je pobedio Tramp.
Bajden, međutim, značajno vodi i po broju glasova u Kolegijumu izbornika. Na osnovu aktuelnih anketa, sajt 270ToWin.com pripisuje demokrati 290 glasova (stanje takođe od utorka), a aktuelnom predsedniku svega 163, dok je 85 glasova za sada sporno. Međutim, čak i da Tramp dobije svih 85, to ne bi bilo dovoljno da ostane predsednik.
Bez obzira na scenario, odlučujuće pitanje je da li su ankete tačne, a odgovor je „možda“.
Stručnjaci za izbore su ove godine barem pokušali da nešto nauče iz grešaka 2016, kada su ankete predviđale pobedu Hilari Klinton. Činjenica je da je ona zaista osvojila oko tri miliona glasova više od Trampa, ali su prognoze u pojedinim važnim saveznim državama bile preterano optimistične. U Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu demokratkinja je izgubila sa manje od 100.000 glasova, što je bilo dovoljno da Tramp dobije većinu glasova u Kolegijumu izbornika.
Ovoga puta istraživači javnog mnjenja su promenili kriterijume anketiranja, uzimajući u obzir, na primer, stepen obrazovanja birača. Oni se nadaju da će na taj način dobiti realniji presek birača i samim tim vernije prikazati političko raspoloženje.
Bajden u Pensilvaniji trenutno ima 7,1 procentni poen više od Trampa, u Mičigenu osam, u Viskonsinu 7,6, što je veća prednost od one koju je u istom periodu pre četiri godine u tim državama imala Hilari Klinton. Ipak Bajdenova prednost nije dovoljno velika da bismo zaključili da je već pobedio. Trampovi izgledi za pobedu su mali – prema proceni FiveThirtyEight u utorak svega 13 odsto – ali oni ipak postoje, piše "Zidojče cajtung".
Imajući u vidu činjenicu da Tramp može da izgubi u dve od ove tri države, a da ipak ostane predsednik – ako pobedi u svim drugim saveznim državama u kojima je pobedio i 2016 – Bajdenova prednost nikako nije sigurna.
Bajdenove pristalice, međutim, ističu da njihov kandidat vodi i u mnogim saveznim državama u kojima je Tramp pobedio 2016, na primer, u Floridi i Arizoni. Čak i tradicionalna republikanska uporišta poput Severne Karoline i Teksasa mogla bi da budu srušena i „pripadnu“ Bajdenu, što bi bila neka vrsta političke revolucije. Osim toga, broj neodlučnih birača danas je znatno manji nego 2016. i iznosi oko dva-tri odsto, a ne više od deset.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Blic.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
