DRUGI TALAS JE TU, A IMUNITET NA KORONU JE MISTERIJA: Ova studija daje odgovor koliko ste sigurni

Zvanično – u svetu postoji pet slučajeva da se neko po drugi put zarazio korona-virusom. Najnoviji slučaj zabeležen je u SAD. Radi se o 25-godišnjem mladiću iz Nevade. Da li sada više znamo o imunitetu na SARS-CoV-2?

Neke pouke iz korona-krize 2020: prihvatili smo ili smo se bar navikli na to da u vezi s kovidom 19 ima više pitanja nego odgovora – recimo kada je reč o tome koliko virus može da preživi na površinama, o simptomima infekcije ili imunitetu nakon preležane bolesti.

Pa ipak, kod svake vesti, kod svake nove studije, nadamo se novim saznanjima.

Tako je i sa studijom koja je objavljena u stručnom časopisu „The Lancet – Infectious Diseases“. Ona se bavi petim zabeleženim slučajem u svetu ponovne infekcije korona-virusom – dakle nakon što se osoba nakon više nedelja ili meseci pošto je preležala prvu infekciju, ponovo zarazi kovidom 19.

I nakon ove studije ostaju otvorena pitanja u vezi s imunitetom i potrebna su dodatna istraživanja – tako glasi zaključak naučnika koji su učestvovali u istraživanju. Ipak, oni postavljaju različite hipoteze i pozivaju druge naučnike da se pozabave zagonetkom imuniteta.

Pacijent iz najnovije studije, 25-godišnji mladić iz Nevada u SAD, u roku od 48 dana pozitivno je testiran na dve različite infekcije virusom SARS-CoV-2.

To potvrđuje da nova infekcija može da nastupi z kratkom vremenskom periodu – i da može da bude teža. Između prve infekcije u aprilu 2020. i druge u junu, taj mladić je dva puta negativno testiran na virus.

U junu 2020. pacijent je, nakon što su se pojavili teški simptomi kovida 19 – između ostalog povišena temperatura, glavobolja, nesvestica, kašalj, mučnina i proliv – prebačen u bolnicu i po drugi put pozitivno testiran. U međuvremenu je mladić otpušteni iz bolnice i dobro se oporavio nakon druge infekcije.

Autori studije ocenjuju da ranija izloženost kovidu 19 možda ne vodi nužno do potpunog imuniteta, ali i da su u vezi s ponovnom infekcijom potrebna dodatna istraživanja.

Autori savetuju da sve osobe, bez obzira na to da li su imale kovid 19 ili nisu, sprovode iste mere opreza kako bi se sprečila infekcija – dakle: rastojanje, nošenje maske i redovno pranje ruku.

„Ima još mnogo nepoznanica o virusu SARS-CoV-2 i reakcijama imunog sistema, ali naši rezultati pokazuju da ranija infekcija virusom SARS-CoV-2 ne štiti nužno od buduće infekcije“, kaže glavni autor studije Mark Pandori iz Javne zdravstvene laboratorije pri Univerzitetu Nevada.

„Važno je imati na umu da je ovo nalaz u pojedinačnom slučaju i da on ne omogućava praćenje toga fenomena. Iako su potrebna dalja istraživanja, mogućnost ponovne infekcije mogla bi znatno da utiče na naše razumevanje imuniteta na kovid 19, naročito u nedostatku delotvorne vakcine.“

Genomi uzoraka virusa tog pacijenta iz aprila i juna koji su analizirani, pokazali su značajne genetske razlike između ta dva slučaja. To ukazuje da je pacijent dva puta inficiran s dva različita virusa SARS-CoV-2, tvrde naučnici.

Najmanje četiri slučaja ponovne infekcije potvrđena su kod pacijenata u Belgiji, Holandiji, Hongkongu i Ekvadoru. Ali, samo je kod pacijenta u Ekvadoru, uz onog iz SAD, bolest bila teža nego kod prve infekcije.

„Potrebno je više istraživanja da bismo razumeli koliko dugo može da traje imunitet kod čoveka koji je bio izložen virusu SARS-CoV-2 i zašto su neke od ovih drugih infekcija – istina retke, ali teže“, kaže Pandori.

„Do sada smo videli samo mali broj ponovnih infekcija, ali to ne znači da ih nema više, pogotovo zato što brojne infekcije virusom SARS-CoV-2 prođu asimptomatično. Trenutno možemo samo da nagađamo o uzrocima ponovljene infekcije“, kaže autor studije.

Slično kao i kod pacijenta u Ekvadoru, i kod pacijenta iz SAD simptomi kod druge infekcije bili su teži, dok kod pacijenata iz Belgije, Holandije i Hongkonga nije bilo razlike kada je reč o simptomima.

Autori imaju više hipoteza zašto bi kod druge infekcije simptomi mogli da budu teži. Moguće je da je pacijent drugi put inficiran mnogo većom količinom virusa nego prvi put ili da je pacijent inficiran aktivnijom varijantom virusa.

Druga hipoteza je da je mogući razlog princip Antibody-Dependent-Enhancement (ADE), to jest činjenica da virusi koriste imuni sistem kako bi organizam inficirali još efikasnije i masovnije. Ta pojava uočena je već kod beta-koronavirusa SARS-CoV i drugih oboljenja, recimo kod denga-groznice.

U takvim slučajevima, antitela se lepe na površinu virusa, ali ih ne uništavaju, već pomažu da ih ćelije bolje prihvate – i tako u stvari pojačavaju infekciju odnosno pomažu u razmnožavanju virusa.

IOsim toga, autori pišu da postoji mogućnost – iako veoma mala – trajne infekcije koja sadrži neki oblik aktivacije i deaktivacije. Ali da bi se ta hipoteza pokazala kao tačna potrebno je da postoji određena stopa mutacije virusa SARS-CoV-2. Korona-virus istina mutira, ali stopa mutiranja nije toliko velika kao kod gripa, objasnio je nedavno virusolog Hendrik Štrek u intervjuu za DW.

Još jedna mogućnost bi bila istovremena infekcija s obe vrste virusa. To bi značilo da druga vrsta virusa nije otkrivena u aprilu, a da je prva vrsta do testiranja u junu već bila uništena.

Autori priznaju da nisu bili u stanju da utvrde vrednovanje odgovora imunog sistema na prvu infekciju virusom SARS-CoV-2, niti da procene efikasnost odgovora imunog sistema na drugu infekciju (recimo antitelima koja neutralizuju).

Ne sme se zaboraviti da su sve potvrđene ponovne infekcije utvrđene kod pacijenata koji su imali simptome kovida 19. To znači da postoji mogućnost da su brojne infekcije ili ponovne infekcije ostale neotkrivene, jer protiču bez simptoma i ne bivaju obuhvaćene testovima.

„Sveukupno gledano, i u SAD i u svijetu nedostaje sveobuhvatno genomsko sekvenciranje pozitivnih slučajeva kovida 19, kao i mogućnosti skrininga i testiranja, što ograničava mogućnosti naučnika i radnika u javnom zdravstvu da virus dijagnostifikuju, nadziru i da uspeju da slede unazad put njegovog razvoja“, piše autor studije Pandori.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Kurir.rs / DW)