KRENUO NAJVAŽNIJI PROJEKAT 21. VEKA: Ukoliko ITER bude radio, svet će potpuno da se promeni 2035. godine (VIDEO)

Najveći projekat nuklearne fuzije na svetu, koji će na Zemlji stvoriti reakcije kakve se dešavaju na Suncu i napraviti uslove za proizvođenje "čiste" energije, počeo je sa radom u Francuskoj.

Lociran u Provansi, Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor - ili ITER - će početi, ako sve bude po planu, da proizvodi energiju 2035. godine.

Energija fuzije nastaje kad se sudaraju atomi teškog vodonika, kako bi se stvorio helijum, i usput oslobađaju ogromne količine energije - proces koji se u prirodi odigrava u jezgrima zvezda.

U ovim "zvezdanim pećnicama" gravitacija prevazilazi tendenciju naelektrisanih atoma vodonika da beže jedan od drugog, a u ITER-u ovo će se regulisati tako što će se stvoriti prsten naelektrisanog, super-vrelog gasa zvanog plazma - vrelog čak 150 miliona stepeni - koji će na mestu držati moćni magneti.

Sa istom količinom goriva, fuzija će proizvoditi četiri puta više energije od konvencionalne nuklearne elektrane, koja za ovo koristi cepanje atoma - fisiju.

Fuzija, zvana i "čudo za našu planetu", koristi lako dostupno gorivo i pruža jeftinu, čistu i sigurnu energiju bez radioaktivnog otpada ili rizika nuklearne katastrofe.

Sedam glavnih međunarodnih partnera sarađuju da bi se san o proizvodnji energije fuzijom realizovao - Kina, Evropa, Indija, Japan, Rusija, Južna Koreja i SAD.

Projekat ITER je počeo sa radom 2006. godine, a prvobitno je planirano da se prvi test obavi 2020, dok su računali da će fuzija biti napravljena 2023. godine.

Međutim, bilo je mnogo odlaganja, najviše zbog finansijskih poteškoća, a nedavno i zbog pandemije koronavirusa.

Na kraju 2016. godine, generalni direktor ITER-a Bernar Bigo izjavio je da postoji novi plan, po kojem će "prva plazma", koja će dokazati da koncept reaktora radi - biti napravljena 2025. godine, a puna operativnost će biti postignuta 2035.

On je priznao i da će ostvarivanje ovog plana biti "izazov", i da su moguća dalja odlaganja.

- Jasno, pandemija je uticala na početni plan - rekao je Bigo na ceremoniji otvaranja pravljenja Tokamaka - uređaja pomoću kojeg će ITER kontolisati plazmu, ceremoniji kojoj su virtuelno prisustvovali svetski lideri.

Niko od zaposlenih u ITER-u, koji se nalazi u Sen-Pol le Duranu, severoistočno od Marseja, nema koronu, rekao je Bigo, i objasnio da će konstrukcija mašine deo po deo biti kao sastavljanje trodimenzionalne slagalice u veoma zamršenim uslovima.

Tokamak, centralni deo ITER-a, koji mnogi nazivaju najvećim naučnim projektom na svetu, ima prečnik od oko 32 metra, i toliko je i visok.

- Pred nama je veoma komplikovan scenario u nekoliko narednih godina - rekao je Bigo.

Procenjuje se da će se ITER sastojati od više od jednog miliona delova, koji će morati da se sklope u jednu celinu.

Ako projekat bude uspešan, druga, mnogo veća verzija, biće napravljena da se proizvede više energije.

U poslednjih nekoliko meseci veliki delovi, neki teški i po nekoliko stotina tona, za šta je bilo potrebno angažovanje specijalnih kranova - počeli su da stižu na jug Francuske, u pripremama za početak radova.

Ovi delovi su napravljeni u nacionalnim laboratorijama zemalja članica konzorcijuma ITER-a, koji najviše doprinose projektu.

Doprinos, recimo, Južne Koreje je proizvodnja četiri sektora vakuumske komore u kojoj će cirkulisati super-vrela plazma - dok magneti budu ograničavali njen tok i sprečavali je da dodirne okružujuće zidove.

Predsednik Južne Koreje Mun Jae-in, rekao je da će projekat stvaranja "veštačkog Sunca" proizvesti "izvor energije iz snova".

Drugih pet sektora vakuumske komore konstruišu se u Evropi.

Prema podacima koje ima dr Bigo, ukupna finansijska investicija u ITER je nešto što se teško može izračunati, ako se uzme u obzir međunarodni karakter projekta. Ipak, procenjuje se da je samo Evropska unija investirala nekih 20 milijardi evra.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je nazvao ITER "obećanjem mira", koji ujedinjuje države i tera ih da prevaziđu svoje razlike za opšte dobro.

Kako radi fuzioni reaktor

Fuzija je proces u kojem se gas zagreva i razdvaja na jone i elektrone, koji ga čine. U ovome učestvuju laki elementi, kao što je vodonik, koji se zatim sudaraju da bi se stvorili teži elementi, kao helijum.

Da bi se dogodila fuzija, atomi vodonika se stavljaju u ogromnu vrelinu i pritisak, sve dok se ne fuzionišu.

Kada se desi fuzija nukleusa deuterijuma i tritijuma, oni stvaraju jezgro helijuma, neutron i mnogo energije. Ovo se radi tako što se gorivo zagreje do temperature veće od 150 miliona stepeni i stvori vrela plazma, gasna "supa" subatomskih čestica.

Jaka magnetna polja se koriste da plazma ne dođe u dodir sa zidovima reaktora, kako se ne bi ohladila i izgubila svoj potencijal. Ova polja se prave uz pomoć superprovodničkih navoja koji okružuju komoru i električnom strujom koja teče kroz plazmu. Za proizvodnju energije, plazma mora biti zatvorena dovoljno dug period.

Kada se joni zagreju dovoljno, oni prevazilaze svoju uzajamnu odbojnost i sudaraju se, stapajući se jedan s drugim (fuzija).

Kad se ovo desi, oni oslobode milion puta više energije od hemijske reakcije i tri do četiri puta više enerije od fisije (cepanje atoma).

Bonus video:

(Espreso.co.rs)