ZNATE LI KAKO IZGLEDA GROB ŠARLA DE GOLA U PARIZU? Nije ni sličan Titovom u Beogradu (FOTO)

Na današnji dan umro je Josip Broz Tito 1980. godine. Nekoliko dana kasnije biće uz veliku pompu i paradu, tužne povorke i građane koji ridaju sa strane gledajući kovčeg s posmrtnim ostacima Maršala, sahranjen u Kući cveća u Beogradu.

Njegov grob već desetlećima je predmet raznoraznih polemika, a mnogo je onih u Srbiji koji smatraju da mu nije mesto u prestonici Srbije.

Ima i onih koji smatraju da je cela ta priča sa Kućom cveća i Titovim "luksuznim" počivalištem previše u odnosu na njegove zasluge za srozavanje Srbije i srpstva.

Ali, tu su i oni koji misle da nema potrebe da se grob izmešta i da je Titova Jugoslavija bila skoro pa savršena država.

Apsurdnost ove situacije oko grobova dočaran je u ove dve fotografije.

Podsetimo, Šarl de Gol je bio francuski vojnik koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu, postao general, a zatim i predsednik Francuske. Bio je predsednik od 1959. do 1969. godine.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Šarl de Gol je stekao čin generala. Međutim, kako su Nemci napredovali u Francuskoj, de Gol je imao sve više nesuglasica sa vladom Francuske. Oni su odlučili da se predaju, a de Gol je želeo da nastavi da se bori.

Kako se vlada Francuske predala Nemačkoj, de Gol je pobegao u Britaniju. Našavši se u Britanji, osnovao je sopstvenu Vladu, koju je nazvao „Slobodna Francuska”. Odatle je podsticao Francuze da ne posustaju pod vladavinom Nemaca. Francuska vlada koja se predala Nemcima nazivala ga je izdajnikom i osudila ga na smrt zbog izdaje.

De Gol je nastavio da vodi „Slobodnu Francusku“ kao i francuski pokret otpora. Okupljao je ljude i jedinice izbegle iz Francuske u cilju njenog oslobođenja. Konačno je došao dan D i Saveznici su napali Francusku. De Golove vojne snage odigrale su značajnu ulogu u oslobođenju.

Kada su Nemci proterani iz Francuske, de Gol je postao privremeni vođa od 1944. do 1946. godine. Predvideo je kraj Drugog svetskog rata i pomogao da se uspostavi nova vlada Francuske. Dao je ostavku i napustio političku scenu 1946. godine.

1959. godine, ponovo se vratio politici i tada je izabran za predsednika Francuske. Njegov mandat trajao je 10 godina, do 1969. godine. Tokom tog perioda francuska ekonomija brzo se oporavila od posledica rata i procvetala. Francuska je postala četvrta svetska nuklearna sila, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, Velikom Britanijom i Sovjetskim Savezom.

Šarl de Gol se ponovo povukao iz politike 1969. godine. Godinu dana kasnije, 9. novembra, preminuo je od srčanog udara.

Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maj 1892 — Ljubljana, 4. maj 1980) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, koji se često smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi. Za vreme svoje političke karijere je bio izuzetno popularna ličnost kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kao oličenje jedinstva, njegova unutrašnja politika se ogledala zalaganjem za miroljubivu koegzistenciju svih naroda u jugoslovenskoj federaciji. Stekao je veliku međunarodnu slavu kao glavni vođa Pokreta nesvrstanih, pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.

Bio je generalni sekretar (kasnije predsednik predsedništva) Saveza komunista Jugoslavije (1939—1980). Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943—1963) a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik; 1953—1980) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Od 1943. do svoje smrti 1980. godine, imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ, do 1945), Jugoslovenske armije (JA, 1945—1951), Jugoslovenske narodne armije (JNA, 1951—1980). Budući da je bio izuzetno cenjen u oba bloka tokom Hladnog rata, primio je oko 98 stranih odlikovanja, uključujući i Orden Legije časti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)