NOVA TEORIJA! Korona je već HARALA SVETOM, 1889. je ubila MILION LJUDI, bila je poznata pod nazivom RUSKI GRIP!

U središnjoj Aziji 1889. godine došlo je do virusne epidemije zbog koje je umrlo oko milion ljudi. Stručnjaci su tu bolest prozvali "ruski grip", ali bez prave analize uzoraka tkiva ne možemo pouzdano znati o kakvom se tačno virusu radilo.

Jedna mogućnost je da je ovaj "grip" zapravo bila pandemija koronavirusa. Naime, četiri soja koronavirusa odgovorna su danas za otprilike 20 do 30 odsto prehlada, s time da su u prošlosti bili mnogo smrtonosniji. Epidemiolozi veruju da sva četiri navedena koronavirusa kolaju među ljudima već poslednjih nekoliko stoleća. Kada su se tek pojavili, verovatno su izazvali velike pandemije.

Paralele s našom trenutnom krizom su očite i bolje znanje o tim drugim koronavirusima moglo bi biti od vitalne važnosti za efikasniji odgovor na Covid-19. Uvid u poreklo, način širenja i karakteristike običnih koronavirusnih prehlada može pružiti ključne informacije o tome što nas može čekati ​​u narednim mesecima i godinama. Razumevanje ovih relativno bezopasnih sojeva koronavirusa moglo bi nam takođe pomoći da izbegnemo sledeću pandemiju, piše "New Scientist".

Koronavirusi su velika porodica virusa koja uglavnom uzrokuje oboljenja kod stoke i do nedavno nisu privlačili pažnju virologa.

- Koronavirus kod ljudi je uočen 1960-ih, ali ta dva otkrivena soja su izazivala samo običnu prehladu te im se nije posvetilo puno pažnje - objasnio je pedijatar i epidemiolog Frank Esper iz klinike Klivlend.

Pojava SARS-a

2002. godine svetom se počeo širiti novi, ozbiljniji soj koronavirusa - SARS (teški akutni respiratorni sindrom) koji je uspešno obuzdan sledeće godine. Virus SARS-CoV-1 zahvatio je 26 zemalja, a zarazilo se 8.000 osoba. Umrla je svaka deseta. Visoka smrtnost SARS-a uznemirila je epidemiologe i koronavirus se našao u centru pažnje stručnjaka širom sveta.

Njemu srodan virus otkriven je kod slepih miševa, životinja koje uspevaju da žive s koronavirusom a da od njega da ne obole. Moguće je da je epidemija SARS-a nastala kada su slepi miševi zarazili cibetku (vrsta divlje mačke u Aziji) nakon koje je SARS zatim prešao na ljude.

Koronavirusi imaju belančevine na svojoj površini, koje deluju poput ključa koji otključava ulazna vrata različitih ćelija u različitim vrstama domaćina. Ti se proteini putem genetskih mutacija ili razmenom genetskog materijala mogu oblikovati i menjati otvarajući pritom nova vrata. Virolozi su se stoga uputili u lov na nove sojeve koronavirusa prateći ih kod ljudi i divljih životinja kako bi shvatili šta tačno uzrokuje modifikacije proteina.

Koronavirus NL63

Mikrobiologinja Lia van der Hek sa univerziteta u Amsterdamu, koja već neko vreme usavršava svoju tehnologiju ​​za otkrivanje nepoznatih sojeva virusa, pre nekoliko godina kod 7-mesečnog deteta s bronhiolitisom pronašla je još jedan soj koronavirusa - HCoV-NL63.

- Pronašla sam NL63 sasvim slučajno, pre nego što smo saznali za SARS - ispričala je van der Hek. Dalja istraživanja pokazala su da je NL63 raširena pojava i da je ovaj soj koronavirusa inficirao između 1 i 9 posto ljudi s upalom disajnih putova širom sveta. NL63 uzrokuje povišenu temperaturu, kašalj, grlobolju, bronhitis i upalu pluća.

Rođaci NL63 su nakon toga pronađeni kod svinja, mačaka i slepih miševa. U 2012. godini, stručnjaci su putem genskih poređenja NL63 kod ljudi i slepih miševa otkrili da imaju zajedničkog pretka koji je živeo pre 500 do 800 godina. To znači da je NL63 prešao na ljude negde između 13. i 15. stoljeća. U tom trenutku je verovatno došlo do pandemije, smatra virolog Ralf Barić sa univerziteta u Severnoj Karolini.

Poput SARS-CoV-2, koronavirusa koji uzrokuje Covid-19, izvorni NL63 bio je u nekoj meri smrtonosan. Oba virusa vežu se na isti ćelijski receptor.

- Ta davna pandemija nalikovala je gripu, ali je uzrokovala teže simptome bolesti kod starijih osoba - kazao je Barić.

I ovde u priču ponovo ulazi ruski grip.

Nakon epidemije SARS-a ponovno se pojavilo zanimanje za dva naizgled neobjašnjiva koronavirusa koja uzrokuju prehladu, a koja su otkrivena u 1960-ima - HCoV-229E i HCoV-OC43.

Upoređujući te viruse sa sojevima koji su pronađeni kod drugih životinja, stručnjaci su zaključili da OC43 mora poticati od goveda ili svinja i da je prešao na ljude oko 1890. Godina zvuči poznato?

1890. godina nije jedini faktor koji povezuje OC43 s ruskim gripom. Mnogi oboleli od ruskog gripa imali su izražene simptome koji su uticali na njihov centralni nervni sistem, a za OC43 se zna da inficira nervno tkivo. Ako je OC43 kriv za pandemiju 1889/90., očito je u poslednjih 130 godina polako mutirao u sve manje opasan virus. Verovatno je pandemija trajala priličan broj godina, poput više sezona teškog gripa, a nakon toga se OC43 transformisao u običnu prehladu.

Šta je s 229E? Nakon što je izolovan sredinom 1960-ih, eksperimenti su pokazali da je polovina dobrovoljaca zaraženih 229E obolela od prehlade nakon dva do pet dana. Genetska poređenja 229E i srodnih virusa na životinjama ukazuje na to da je on s afričkih slepih miševa prešao na kamile, a zatim na ljude krajem 18. veka. Poput koronavirusa koji uzrokuje MERS, verovatno je uzrokovao smrtonosnu pandemiju jer ljudi nisu imali imunitet na taj soj koronavirusa.

Ideju o tome da su koronavirusi ti koji uzrokuju običnu prehladu na početku bili smrtonosniji podržavaju nedavne studije na životinjama. Npr. naučnici su 2016. godine uhvatili koronavirus koji je upravo prešao sa šišmiša na svinje. U samo nekoliko meseci zbog tog virusa je u Kini uginulo 25.000 prasadi. A 1977. u Evropi se kod svinja pojavila bolest uzrokovana koronavirusom, koja se kasnije proširila na Kinu, a potom i u SAD, pri čemu je stradalo oko 8 miliona svinja.

2005. godine u hongkonškoj bolnici kod 71-godišnjeg pacijenta s upalom pluća otkriven je četvrti soj koronavirusa koji uzrokuje običnu prehladu. HCoV-HKU1 uzrokuje respiratorne bolesti i kasnije je zabeležen širom sveta. Čini se da je na čoveka prešao s glodara. Mada HKU1 nije toliko interesantan virolozima jer ne uzrokuje teže simptome, otkriveno je da zna teže pogoditi pacijente starijeg životnog doba.

Sva četiri koronavirusa imaju jednu sličnost

Sva četiri koronavirusa koja uzrokuju običnu prehladu imaju jednu zanimljivu osobinu: variraju.

- NL63 se nekih godina pojavljuje u većim razmerama, a u nekim u nižim. Osim toga, između 2000. i 2010. godine kod dece su češće zabeležene infekcije NL63 i OC43 nego infekcije 229E i HKU1. Oni su u međusobnoj konkurenciji - rekla je van der Hek.

Neki epidemiolozi smatraju da je razlog to što nam imuni sistem pruža zaštitu na određeni soj nekoliko godina, a zatim se opusti. No, razlog bi mogao biti i sumorniji. Tokom jednog eksperimenta 1990. godine utvrđeno je da su ispitanici dobrovoljno zaraženi 229E bili ponovo podložni istoj infekciji godinu dana kasnije. No, tada nisu imali simptome, već su samo bili zarazni, odnosno dalje širili virus.

Istraživanja koronavirusa koji uzrokuju prehlade dala su i neke ohrabrujuće rezultate. Porodično stablo koronavirusa sastoji se od četiri podgrupe, od kojih su dve ljudske. NL63 i 229E su, zajedno s mačjim i psećim koronavirusima, u grupi koja se zove alfa. OC43 i HKU1 pripadaju beta grupi koja uključuje i viruse koji uzrokuju MERS, SARS i Covid-19. Stručnjaci su primetili da antitela za jedan virus mogu biti učinkovita u borbi protiv srodnog virusa u istoj skupini.

- Definitivno bismo trebali istražiti imaju li ljudi već neki imunitet na Covid-19 ako su imali infekciju s OC43 ili HKU1 - rekla je van der Hek i dodala kako možda treba pokušati i obrnuti, odnosno negativan scenario.

- Ako ste starije životne dobi i imate imunitet protiv nekih koronavirusa, postoji verovatnoća da će vaše telo preterano reagovati na novi soj - objasnila je.

Dugoročno gledajući, virolozi za sada ne mogu predvideti šta će biti s Covidom-19. No, postoji značajna verovatnoća da će još nekoliko godina uzrokovati teške simptome kod starijih osoba i onih s drugim zdravstvenim problemima, a zatim se polako transformisati u običnu prehladu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Index.hr)