DA LI JE KORONA NAPRAVLJENA U LABORATORIJI? Naučnici imaju KONAČAN ODGOVOR na ovo pitanje koje sve interesuje

Na portalu LiveScience objavljen je važan tekst u kojem se raspravlja o poreklu koronavirusa (SARS-CoV-2), patogena koji je za samo nekoliko meseci izmenio svet koji smo poznavali.

Prenosimo ga:

"Neverovatan broj istraživanja je fokusiran samo na razumevanje novog koronavirusa koji je uzeo gotovo 150.000 života širom planete. I dok su naučnici uspeli da saznaju neke od najintimnijih detalja virusa zvanog SARS-CoV-2, jedno pitanje je izbeglo sve definitivne odgovore - odakle je virus došao?

Live Science je kontaktirala nekoliko stručnjaka, i realnost je, kažu oni, da nikad nećemo saznati gde je nastao smrtonosni koronavirus. Među teorijama koje cirkulišu su ovoe: da se SARS-CoV-2 pojavio na prirodan način, prešavši sa slepih miševa na sekundarnu životinju, a zatim na ljude; da je namerno stvoren u laboratoriji, a zatim slučajno pušten napolje; ili da su istraživači izučavali virus koji se pojavio prirodnim putem, a on je na kraju pobegao iz bio-laboratorije sa visokim stepenom obezbeđenja, u Vuhan Institutu za virusologiju (WIV) u Kini. Direktorka laboratorije u Vuhanu je zdušno odbijala svaku vezu sa ovim teorijama.

18. aprila zamenik direktora WIV Žiming Juanje rekla da "nema načina da je virus došao od nas". "Imam striktan režim propisa i pravila ponašanja i istraživanja, i sigurni smo u ovo".

Dalje, ideja da je SARS-CoV-2 proizvod genetskog inženjeringa, kažu stručnjaci za Live Science, je čista teorija zavere, ali još uvek je nemoguće isključiti opcijau da su kineski stručnjaci izučavali virus koji se javio u prirodi, i da je on na kraju uspeo da "pobegne" iz laboratorije. Da bi se bilo šta od ovoga dokazalo, potrebni su transparentni podaci i informacije, a ovo se po svemu sudeći ne dešava u Kini, kažu naučnici. Nekoliko stručnjaka je reklo za LiveScience i druge medije da je najverovatniji scenario da se virus pojavio prirodnim putem.

- Na osnovu podataka, najverovatniji scenario je da je virus prešao sa slepih miševa na neku vrstu sisara, zasad nepoznatu, uprkos spekulacijama, i odatle se preneo na ljude - kaže Džerald Kojč, direktor Nacionalne laboratorije za nove infektivne bolesti Univerziteta u Bostonu. Ovo širenje je moglo da se desi i pre nego što se virus pojavio na tržnici u Vuhanu, koja se onda ponašala kao "katalizator, omogućivši mnogo više zaraza, a ostalo je istorija", rekao je Kojč. "Vremenska linija nije jasna, i mislim da nemamo dovoljno podataka da kažemo kad su ove stvari počele, najviše zbog toga što se podaci drže dalje od očiju onih koji bi mogli da ih provere", rekao je Kojč za LiveScience.

SARS-CoV-2 virus je najbliži rođak koronavirusa koji se nalaze u nekim populacijama šišmiša potkovičara, koji žive oko 1.600 km dalje, u provinciji Junan. Prva poznata zaraza sa SARS-CoV-2 kod ljudi javila se u Vuhanu i isprva je povezana sa tržnicom morske hrane (gde se prodaju žive ribe i druge životinje), iako neki od najranijih slučajeva nisu povezani s njom, prema istraživanju objavljenom 15. februara u magazinu The Lancet.

Dalje, uprkos predloženim kandidatima, od zmija do pangolina i pasa, istraživači nisu uspeli da lociraju jasnog "privremenog domaćina" - životinju koja je poslužila kao "odskočna daska" za SARS-CoV-2 da "preskoči" sa slepih miševa na ljude. A ako su potkovičasti šišmiši bili primarni domaćin, kako je virus koji napada slepe miševe "skočio" iz svog prirodnog rezervoara u suptropskom regionu u veliki grad Vuhan, 1.600 kilometara udaljen?

Ova pitanja su naterala neke ljude da traže druge odgovore u potrazi za izvorom virusa, i neki su se fokusirali na Institut za virusologiju u Vuhanu (WIV).

2015. godine, WIV je postala prva laboratorija u Kini koja je dobila najviši nivo sigurnosti na polju bio-istraživanja (BSL-4), što znači da može da istražuje neke od najopasnijih patogena na planeti, kao što su Ebola i Marburg virusi. Za izučavanje SARS-CoV-2 potreban je nivo BSL-3 ili viši, prema Centers for Disease Control and Prevention klasifikaciji. Laboratorije kao što je ta u Vuhanu moraju da poštuju striktne sigurnosne protokole, u koje spadaju filtracija vazduha, prerada vode i otpadnog materijala pre izbacivanja iz objekta, i tuširanje i promena odeće osoblja pre i posle ulaska u objekat, pisao je Nature News 2017. godine.

Ovakve laboratorije brinu neke naučnike, koji misle da je rizik veliki, a potencijalni učinak na javno zdravlje isti takav, ako nešto krene naopako.

WIV nije bio imun na takvu brigu: 2018. godine, pošto su naučnici-diplomati iz američke ambasade u Pekingu posetili WIV, bili su toliko zabrinuti nedostatkom bezbednosti i menadžmentom laboratorija, da su poslali dva zvanična upozorenja nazad u SAD. Jedna od zvaničnih poruka, do koje je došao Vašington Post, kaže da bi tretrman koronavirusa šišmiša sa potencijalnom za prenos na ljude u ovoj laboratoriji mogao da izazove pandemiju bolesti kao što je bio SARS, pisao je kolumnista Džoš Rogin.

"Tokom interakcije sa naučnicima iz WIV laboratorije, primetili su da nova laboratorija ima ozbiljan nedostatak propisno obučenih tehničara i istraživača koji su potrebni za bezbedno funkcionisanje ove laboratorije sa velikim rizikom od zaraze", napisali su naučnici u depeši 19. januara 2018. godine.

Kad su se izveštaji o koronavirusu prvi put pojavili u Kini, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Metju Potinger navodno je sumnjao u povezanost sa kineskom laboratorijom. Sredinom januara, prenosi Njujork tajms, Potinger je zamolio CIA i druge agencije, posebno pojedince sa ekspertizom za Aziju i oružja masovnog uništenja, da istraže ovu ideju. Oni nisu uspeli ništa da pronađu, piše Njujork tajms.

Inače, laboratorija koja je u centru ovih spekulacija već dugo je držala prst na alarmu o riziku koronavirusa nalik na SARS koje su izučavali, i njihovom potencijalu da izazovu pandemiju.

Šefica odseka te laboratorije za istraživanje koronavirusa slepih miševa, Ši Žengli, objavio je 30. novembra 2017. istraživanje u magazonu PLOS Pathogens, koje je otkrilo da je izvor pandemije SARS koronavirusa 2003. godine jedna jedina populacija potkovičastih slepih miševa u zabačenoj pećini u provinciji Junan. Istraživači iz WIV su takođe rekli da su i drugi SARS-oliki koronavirusi otkriveni u toj pećini koristili ACE2 receptor da inficiraju ćelije i da bi mogli "efikasno da se umnožavaju u primarnim ljudskim ćelijama u organima za disanje", napisali su. (I SARS i SARS-CoV-2 koriste ACE2 receptor kao "ključ" za ulazak u ćelije).

I Žengli i njene kolege su naglasile koliko je bitno da se prate i izučavaju SARS koronavirusi, kako bi se sprečila još jedna pandemija.

- Zato mi predlažemo da se nastavi praćenje evolucije SARS-CoV, na ovom i drugim mestima, kao i praćenje ljudskog bihejvijoralnog rizika od infekcije, te serološka ispitivanja ljudi, kako bi se odredilo da li se prenošenje već odigrava na ovim mestima i da bi se napravila strategije za reakciju i izbegavanje budućih vanrednih situacija - napisali su tada.

WIV laboratorija, zajedno sa istraživačima u SAD i Švajcarskoj, pokazala je 2015. godine zastrašujuću sposobnost koronavirusa šišmiša da se razmnožava u ljudskim ćelijama. U tom radu, objavljenom 2015. godine u magazinu Nature Medicine, opisali su kako su stvorili himerični SARS-oliki virus od površinskog proteina koji su uzeli od koronavirusa pronađenog u potkovičastim slepim miševimaa, zvanog SHC014, i "kičme" SARS virusa koji može da se uzgaji u miševima. Ideja je bila da se proceni potencijal koronavirusa koji cirkulišu u populaciji slepih miševa da inficiraju ljude. U laboratorijskim uslovima, himera-koronavirus je mogao da inficira i da se razmnožava u ljudskim ćelijama disajnih puteva, a mogao je da zarazi i ćelije pluća kod miševa.

Ova studija je naišla na neodobravanje nekih stručnjaka koji su smatrali da je rizik takvog istraživanja mnogo veći od koristi. Sajmon Vejn-Hobson, virusolog iz Instituta Paster u Parizu bio je jedan od njih. Vejn-Hobson je naglasio činjenicu da je ovaj himerični virus "jako dobro napredovao" u ljudskim ćelijama, dodavši da "ako virus pobegne, niko ne može da predvidi njegovu trajektoriju", preneo je Nature News.

Ništa od ovoga, naravno, ne može da pomogne da se utvrdi poreklo SARS-CoV-2.

Ali naučnici mogu da počnu da isključuju mogućnost da je virus koji je izazvao pandemiju napravljen u laboratoriji ili stvoren kao biološko oružje. Istraživači kažu da svi dokazi pokazuju da je ovo prirodni virus, koji se pojavio u prirodnom domaćinu, verovatno šišmišu, i da ga nisu napravili ljudi.

- Priča o stvaranju u laboratoriji trenutno nema nijedan dokaz, ako govorimo o činjenicama - kaže Adam Lauring, profesor mikrobiologije, imunologije i zaraznih bolesti na Medicinskoj školu Univerziteta Mičigen. Lauring upućuje na studiju objavljenu 17. marta u magazinu Nature Medicine, u kojoj su dokazi protiv ideje da je virus stvoren u laboratoriji.

U toj studiji - jednom od najjačih dokaza protiv ove ideje - Kristijan Anredsen, profesor imunologije i mikrobiologije u Scripps Research, i njegove kolege, analizirali su delove genoma SARS-CoV-2 i koronavirusa kod životinja. Saznali su da je ključni deo SARS-CoV-2, "šiljak" protein koji virus koristi da bi se zakačio za ACE2 receptore na površini ljudskih ćelija, gotovo sigurnu nastao u prirodi, i da nije napravljen u laboratoriji.

- Ova analiza delove genoma koronavirusa iz pacijenata i raznih životinja sugeriše da je virus najverovatnije nastao u životinjskom domaćinu i da je onda prošao kroz određene promene kad se preneo i počeo da cirkuliše među ljudima - rekao je Lauring za LiveScience.

Ovo možda izbacuju iz igre namerni genetski inženjering, ali šta je sa drugim scenarijima koji ukazuju na šišmiše kao prirodne domaćine, ali WIV kao izvor zaraze?

Iako će naučnici verovatno nastaviti da uzorkuju i sekvenciraju koronaviruse kod šišmiša, kako bi utvrdili poreklo SARS-CoV-2, "ne može se na ovo pitanje dobiti odgovor samo od genomike", rekao je dr Aleks Greninger, profesor u pdseku laboratorijske medicine i pomoćnik direktora Laboratorije za kliničku virusologiju Medicinskog centra u Univerzitetu Vašington. To je zato što je nemoguće definitivno proceniti da li je SARS-CoV-2 potekao iz laboratorije ili iz prirode, samo na osnovu genetike. Zbog ovoga, stvarno je bitno znati koji koronavirusi se izučavaju u WIV. "Sve se svodi na to šta se nalazilo u toj laboratoriji", rekao je Greninger za LiveScience.

Međutim, Lauring kaže da, na osnovu članka u Nature Medicine, "SARS-CoV-2 virus ima ključne razlike u specifičnim genima, u odnosu na prethodno identifikovane koronaviruse - one sa kojima bi laboratorija radila. Ova konstelacija promena čini malo verovatnim da je reč o "begu" iz laboratorije", rekao je.

Kad je reč o virusima koji se izučavaju u WIV, Žengli kaže da je detaljno istražila sve. Kad je prvi put upozorena na pojavu virusa u Vuhanu u noći 30. decembra 2019, Žengli je odmah naredila da laboratorija sekvencira genome SARS-CoV-2 iz inficiranih pacijenata i poredi rezultate sa rezultatima eksperimenata u njenoj laboratoriji. Ona je takođe proverila da li je bilo bilo kakvog pogrešnog postupanja sa virusnim materijalima korišćenim u eksperimentima, javio je Scientific American. Nije uspela da nađe poklapanje između virusa s kojima je radio njen tim, koji imaju poreklo u pećinama slepih miševa, i onih pronađenim u zaraženim pacijentima. "To mi je skinulo veliki teret", rekla je za Scientific American. "Nisam spavala nimalo, danima".

Početkom februara, Žengli je poslala poruku preko WeChat-a da uveri svoje prijatelje da nema povezanosti, rekavši "kunem se životom, virus nema nikakve veze sa laboratorijom", pisao je South China Morning Post o njenom dopisivanju sa prijateljima. Žengli nije odgovorila na mejl LiveScience u kojem se traži njen komentar.

Laboratorija u Vuhanu ne radi sa najbližim poznatim "rođakom" SARS-CoV-2, koronavirusom slepih miševa zvanim RaTG13, rekao je evolucioni virusolog Edvard Houms iz Instituta za zarazne bolesti Univerziteta u Sidneju. Ali, on je dodao, "nivo razlike delova genoma između SARS-CoV-2 i RaTG13 je ekvivalentan proseku od 50 godina (a najmanje 20 godina) evolutivne promene. Ovo znači da bi u prirodi bilo potrebno oko 50 godina da ovi virusi evoluiraju toliko da se u ovoj meri razlikuju jedan od drugog.

Iako nijedan naučnik nije izašao ni sa trunkom dokaza o tome da su ljudi namerno manipulisali virusom, koristeći neku vrstu genetskog inženjeringa, istraživač sa Instituta Flinders u Južnoj Australiji predstavio je još jedan scenariju u koji je uključena ljudska intervencija. Koronavirusi šišmiša mogu da se uzgajaju u laboratorijskim posudama, sa ćelijama koje imaju ljudske ACE2 receptore; vremenom, virus će steći adaptacije koje mu omogućavaju da se efikasno veže za ove receptore. Usput, taj virus bi mogao da "fasuje" slučajne genetske mutacije koje se pojave ali ne rade ništa značajno, kaže Nikolaj Petrovski iz medicinskog koledža na Flindersu.

- Rezultat ovih eksperimenata je virus koji je veoma zarazan kod ljudi, ali je toliko različit da više ne podseća na originalni virus slepih miševa - rekao je Petrovski za australijske medije.

Ako je taj virus zarazio nekog u laboratoriji, i ta osoba je onda otišla do lokalne tržnice sa morskom hranom, virus je mogao odatle da se raširi, rekao je Petrovski. Ili, dodao je da je "neodgovarajuće odlaganje otpada iz laboratorije" moglo da inficira ljude direktno, ili preko prenosioca kao što je mačka.

Iako nikad nećemo imati definitivan odgovor, bar ne u skorijoj budućnosti, neki kažu da - nema veze.

Bez obzira na poreklo, evoluciju i "prelivanje" na ljude, slučajan prodor iz laboratorije ili namerno puštanje genetske manipulacije patogena u laboratoriji, način na koji se prave kontramere je isti - rekao je Kojč za LiveScience. - Pošto nikad niko ne može da kaže da je nešto 100%, mislim da uvek moramo da budemo svesni svih mogućnosti. Ali obaveza da razvijemo ono što je neophodno da reagujemo, kontrolišemo i eliminišemo pandemiju ostaje ista.

"No matter the origin, evolution in nature and spillover to humans, accidental release from a lab, or deliberate release or genetic manipulation of a pathogen in the lab the way you develop countermeasures is the same," Keusch told Live Science. "Since one can never say 100% for anything, I think we always need to be aware of all possibilities in order to contravene. But the response to develop what is needed to respond, control and eliminate the outbreak remains the same."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/LiveScience)