JEDAN MALI PROTEIN MOŽE DA BUDE SPAS, ALI I TEŠKA PRESUDA ZA SVET! Sve zavisi od toga kakva antitela će se stvoriti

Stejsi Mekena iz Scientific Americana napisala je tekst o imunitetu na koronavirus i onome što se može očekivati, kad je reč o ovom pojmu.

Prenosimo ga:

"FDA (The U.S. Food and Drug Administration) je nedavno odobrila vanrednu autorizaciju za upotrebu testa krvi na antitela protiv SARS-CoV-2 (popularni koronavirus ili novi koronavirus), virusa koji izaziva bolest Covid-19. Ovo je prvi test te vrste koji je odobren za prodaju na tržištu u SAD. A pojavio se u vreme kad medicinski stručnjaci i lideri ukazuju na imunitet kao na moguću krajnju tačku pandemije. U Koloradu, kompanija koja pravi testove na koronavirus je donirala pakete ovih testova državi, kako bi svi mogli da se testiraju, ako žele. A u Italiji, političari žele da ove testove koriste kako bi utvrdili kojim ljudima mogu da daju propusnice da se vrate na radna mesta.

Nekoliko ambicioznih pokušaja testiranja na ova antitela pokrenuto je širom planete. Svetska zdravstvena orhanizacija, u svojoj studiji Solidarnost 2, skupiće podatke o antitelima iz oko 6 država. U SAD, zajednički višegodišnji projekat za cilj ima stvaranje slike o nacionalnoj rasprostranjenosti antitela. Prva faza je već u toku: uzimaju se uzorci krvi od donora iz 6 urbanih okruženja, među kojima su Njujork, Sijetl i Mineapolis. A ovo će se kasnije reširiti u nacionalno skupljanje uzoraka od donora, što će nadgledati i sponzorisati CDC (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), i izvršiće se ove jeseni i u jesen 2021.

Za razliku od dijagnostičkih testova, koji se koriste kako bi se utvrdilo prisustvo, i ponekad i količina virusa, testovi na antitela pomažu da se utvrdi da li je neko bio zaražen - čak i ukoliko ta osoba nikad nije pokazivala simptome. Raširena upotreba ovih testova mogla bi da pomogne naučnicima da ustanove koliko je smrtonosan virus i koliko je "ušao" među pripadnike populacije.

Manje je jasno šta ovi testovi na antitela znače za stvaran život, jer imunitet funkcioniše u kontinuumu. Kod nekih patogena, kao što je virus varičela-zoster (koji izaziva ovčije boginje), infekcija stvara skoro univerzalnu, dugotrajnu rezistenciju. Infekcija sa bakterijom Clostridium tetani, koja izaziva tetanus, na drugoj strani, ne obezbeđuje bilo kakvu zaštitu - čak i ljudima koji se vakcinišu potrebne su dodatne doze vakcine. Na drugoj strani ovog spektruma, osobe koje su inficirane sa HIV-om često imaju velike količine antitela koje ne čine ništa da spreče ili "očiste" bolest.

U ovoj ranoj fazi razumevanja novog koronavirusa, nejasno je gde se Covid-19 nalazi u ovom spektru imuniteta. Iako većina ljudi koji se zaraze sa SARS-CoV-2 po svemu sudeći proizvode antitela, "još uvek ne znamo šta je tačno potrebno da bi čovek bio efikasno zaštićen od ove infekcije", kaže Doun Baudiš, profesorka patologije i molekularne medicine sa Univerziteta MekMaster u Ontariju. Istraživači pokušavaju da odgovore na dva pitanja: 1) koliko dugo se zadržavaju antitela na SARS-CoV-2 i da li ona štite organizam od ponovne infekcije.

Ranije su neki ljudi, među kojima su najpoznatiji premijer Velike Britanije Boris Džonson (koji je imao virus i bio je na odeljenju intenzivne nege) i njegov savetnik za nauku Patrik Valans - najavljivali nadu da će "imunitet stada" biti nešto što će zaustaviti opandemiju. I iako se čini da pacijenti koji su preležali Covid-19 imaju antitela najmanje dve nedelje, dugoročni podaci još uvek nedostaju, pa se mnogi naučnici okreću drugim koronavirusima tražeći odgovore.

Imunitet na sezonske koronaviruse (kao što su oni koji uzrokuju običnu prehladu), na primer, počinje da se urušava nekoliko nedelja nakon infekcije. A u roku od godinu dana, neke osobe su podložne ponovnoj infekciji. Ova opservacija je obeshrabrujuća, imajući u vidu da stručnjaci kažu da je malo verovatno da ćemo imati vakcinu na Covid-19 u sledećih 18 meseci. Ail istraživanja SARS-CoV - virusa koji izaziva ozbiljni akutni respiratorni sindrom (SARS), koji deli veliki deo genetskog materijala sa SARS-CoV-2 - obećavaju više. Testiranja antitela pokazuju da je imunitet na SARS-CoV na vrhuncu posle 4 meseca od infekcije i pruža zaštitu u sledeće dve do tri godine. Kako je Priti Malani, profesor medicine na Univerzitetu Mičigen, rekla u intervjuu, ovaj period predstavlja "prilično dobru vremensku distancu, kad je reč o razmišljanju o vakcinama i lekovima" za Covid-19.

Čak i ako se antitela zadrže u telu, međutim, još uvek nije sigurno da li će ona sprečiti buduću infekciju. Ono što mi želimo, kaža Baudiš, su "neutralizirajuća antitela". Ovo su proteini koji smanjuju i sprečavaju infekciju vezujući se za delove virusa koji se spaja i "otvara" ćelije domaćina. Ona se relativno lako detektuju, i njih stručnjaci koji prave vakcine razvijaju mnogo lakše nego alternativu - T-limfocite imunog sistema. Nasuprot ovome, ne-neutralizirajuća antitela takođe prepoznaju delove patogena, ali ne vezuju se efikasno za njega i ne sprečavaju ga da izvrši invaziju na ćelije.

"Ako ljudi prirodno prave neutralizirajuća antitela protiv SARS-CoV-2 virusa, onda sve što mi treba da uradimo je da utvrdimo na kom mestu se ona vezuju za virus i da targetiramo taj jedan delić proteina, i to je naš magični metak", kaže Baudiš. Za SARS-CoV-2, ti mesto je najverovatnije na takozvanom domenu za vezivanje receptora njegovog "udarnog" glikoproteina - proteina vezanog za šećer koji virus koristi kako bi ušao u ćeliju. Ali, Baudiš kaže, ovo mesto može biti problematično, jer ljudski imuni sistemi nisu baš efikasni kad je reč o stvaranju antitela protiv supstanci koje su obložene šećerima.

Ipak, nekoliko manjih istraživanja ćelija u laboratorijama ukazuje na mogućnost da infakcija sa SARS-CoV-2 ipak pokreće stvaranja neutralizirajućih antitela. A ispitivanja na životinjama indikuju da takva antitela sprečavaju ponovnu infekciju, makar na nekoliko nedelja. Dalje, pošto neka antitela izgleda prepoznaju i reaguju na "udarne" proteina raznih koronavirusa (uključujući SARS-CoV i MERS-CoV (virus koji izaziva srednjeistočni respiratorni sindrom, ili MERS), naučnici mogu da baziraju istraživanja na osnovu prethodnih epidemija.

Istraživanja stvarnog imuniteta na SARS-CoV-2 je u početnoj fazi, i postoje mnoge nejasnoće. Jedna studija nije pronašla vezu između upada virusa i stvaranja antitela, što je navela autore da dovedu u pitanje pravu ulogu antitela u čišćenju virusa kod ljudi. Dodatno, istraživanje o SARS-CoV i studije o SARS-CoV-2 pokazuju da bi neka ne-neutralizirajuća antitela na koronavirus mogla da pokrenu štetan odgovor imunog sistema prilikom ponovne infekcije tim patogenima ili omoguće zajedničku infekciju sa više koronavirusa. Stoga, i pored toga što mnogo skorih istraživanja obećava, Baudiš poziva na oprez, kad je reč o testiranju na antitela i merama koje se preduzumaju, sve dok naučnici ne budu znali koliki procenat osoba inficiranim Covid-19 proizvodi neutralizirajuća antitela.

U idealnom svetu, SARS-CoV-2 imunitet bi podsećao na onaj koji dobijaju deca koja preleže ovčije boginje. Rana istraživanja pokazuju da smo ipak u mnogo kompleksnijem scenariju, ali u scenariju koji bi globalna saradnja bez presedana mogla da savlada. Na kraju bi testovi na antitela mogli biti ključ za vraćanje u normalnu naših života i ekonomija. Za sada, ona mogu da daju stručnjacima, zvaničnicima i građanima jasniju sliku pandemije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Scientific American)