neverovatno
UPOZORILI SU NAS PRE DVE GODINE: Prete nam virusi gori od ebole!
Tako je moguće da bi narednu svetsku dramu moglo prouzrokovati nešto na šta danas uopšte ne obraćamo pažnju ili čak još nismo ni otkrili
Kralja Ričarda III 1485. godine u bici na Bosvortu ipak nije ubio njegov nećak Edmund, kao što serija "Crna guja tvrdi da je neslavno poznati mlađi sin Ričarda IV slučajno za glavu skratio svog strica. Ričard III je tog dana zaista izgubio bitku protiv Henrika VII Tudora, čoveka koji je time praktično zacrtao svoju pobedu u Ratovima ruža dve godine posle. I kada je Henrik VII već mislio da sad sve može ići samo nabolje, poveo je nakon bitke svoje izmučene trupe iz Lesisteršira u London, da bi samo nedelju i po nakon bitke ispalo da je s vojskom u glavni grad Engleske na izmaku Srednjeg veka doneo i do danas nepoznatu misterioznu epidemiju.
Groznicu je kod obolelih nagoveštao sveopšti osećaj nemira, nakon čega je sledila groznica, bolovi, glavobolja, a na kraju i snažno znojenje.
BBC-ova Zarija Gorvet opisuje da su oboleli bili doslovno okupani znojem, zbog čega su trpeli neutaživu žeđ i na kraju padali u delirijum. Na kraju su potpuno iscrpljeni padali u čvrsti san. Istorijski izvori navode da se smrtnost penjala sve do 50 odsto. Bolest je na kraju dobila ime "bolest znojenja", što je naknadno prelazilo u varijante naziva "engleska bolest znojenja" i "engleski znoj". Tokom šest nedelja haranja Londonom, bolest je pobila 15.000 ljudi, a potom se proširila i posetila i Evropu, ostavljajući iza sebe opustošene gradove, ucveljene i prestravljene preživele, zvona koja su sumornim ritmom ispraćala mrtve. I nije to bio kraj. Umesto da uživaju plodove pobede grba s crvenom ružom Kuće Lankastera nad odvratnom belom ružom Kuće Jorka, narednih šest generacija Tjudora doživelo je ukupno četiri talasa epidemije i iste misteriozne bolesti tokom jednog stoleća od prve epidemije. Sin Henrika VII, Henrik VIII – da, baš onaj Henrik VIII, tokom jedne takve epidemije bio je preneražen od straha. Svake noći je spavao u drugom krevetu, računajući da bi na taj način mogao zavarati bolest koja je vrebala. Lako je danas rugati mu se, ali u vremenu u kojem nisu imali, otprilike, blagog pojma o pojavi kakve prirode je reč, epidemija je stvarno bila užasna.
Činilo se da se pojavljuje niotkuda, u nekim slučajevima ljudi su umirali u roku od samo nekoliko sati. Pisalo se da je bilo moguće venčati se oko dobrog ručka, a umreti u doba večere.
Što se tiče Henrika VIII, činilo se da je bolesti posebno drago da udari po plemstvu. Epidemije su nemali broj ljudi pobile po sudovima, pa je tako 1528., došavši do Ane Bolejn, umalo ubila njegovu prvu u nizu večnih ljubavi do kraja života. On se, istina, držao mnogo kilometara podalje od nje dok je bolovala, ali joj je viteški poslao svog doktora. Ni danas nije jasno šta je uzrokovovalo engleski znoj. Ali, uopšteno se smatra da to nije mogao biti ni grip ni ebola, pa ni bilo šta od pošasti koje su nam deo sveta i danas. Najbolji kandidat, kako se smatra, jeste nekakav soj hantavirusa, retke grupe virusa koja je tipična za glodare.
Ovu istorijsku epizodu BBC je iskoristio kako bi objasnio da su istorijske pandemije uzrokovale i danas nepoznati ili netipični uzročnici. Tako je moguće da bi narednu svetsku dramu moglo prouzrokovati nešto na šta danas uopšte ne obraćamo pažnju ili čak još nismo ni otkrili.
"Smatram da su šanse da u sledećoj pandemiji izbije sasvim novi virus vrlo dobre", komentarisao je Kevin Olival, ekolog za bolesti iz EcoHealth Alliance, američke organizacije koja proučava vezu između zdravlja ljudi i zdravlja u okoline. "Ako pogledate SARS, prvu pandemiju u 21. veku, i to je bio do tada nepoznat virus koji je ušao u ljudsku populaciju i proširio se svetom. Puno je, mnoštvo virusa oko nas iz ove porodice zbog kojih smo zabrinuti." Ove godine i Bil Gejts je upozorio da bi sledeća pandemija mogla biti nešto što još nikada nismo videli i predložio da se pripremimo za takvo izvanredno stanje isto kao što bismo i za rat.
Svetska zdravstvena organizacija je, međutim, prilično uverena da ima listu potencijalnih uzročnika koji bi mogli dovesti do pomora, pa tako i do nekih do sada nezableženih bolesti.
Ove godine naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins objavili su izveštaj koji upozorava na praksu po kojoj naučnici analiziraju samo one uzročnike koji imaju potencijal dovesti do nove pandemije samo zato što su užasni.
"Ljudi samo dodaju nove tačke na popise potencijalnih opasnosti koje su otkrili drugi ljudi. Zašto je grip na vrhu liste? Zašto o virusu zika nismo razmišljali pre 2016.? Zašto u SAD nismo pomišljali na virus zapadnog Nila?", kazao je voditelj istraživača s Džona Hopkinsa Ameš Adalja. Njegovo istraživanje počiva na ideji da su virusi koji su uzrokovali pandemije, suštinski vrlo čudni, neobični, zapravo retki od miliona sojeva virusa na planeti koji ne rade nikakve ili barem nikakve bitne nevolje čovečanstvu. Adalja je s kolegama tražio te neke neobične kombinacije, neke pravilnosti pri pandemijama.
Prvo, to je očigledno, pandemije skoro uvek izazivaju virusi. To je uveliko posledica što su svuda oko nas, što ih ima tako puno, što napadaju sve organizme. Mogu preskočiti kontinente, u trilijunima se obrušavati svakog dana s neba...
Računa se da na metru kvadratnom naše planete prosečno ima 800 milijuna virusa. Ako se takvi brojevi kombinuju s neverovatnom brzinom kojom su u stanju kopirati sami sebe, počinje se shvatati kako im uspeva povremeno prevariti naš imunološki sistem, zašto je tako teško pronaći vakcine koja deluju i antivirusne lekove. Bakterije uglavnom možemo ubijati antibioticima, za viruse nemamo ništa niti izbliza tako delotvorno.
A tek ako je reč o RNK virusima, koji genom imaju sačinjen od RNK, a ne od DNK, stvari postaju ekstremne. Takvi virusi kad se kopiraju nemaju sistem provere grešaka, kao kod DNK, pa su mutacije vrlo česte, što znači i nove sojeve. Baš u tu kategoriju spadaju grip, HIV, SARS, MERS, zika, ebola, polio i rinovirus, uobičajeni uzročnik obične prehlade. Lako za one koje dobro poznajemo, tu se nalaze i vrlo slabo poznati mali gadovi kao enterovirus 68, retki srodnik polija, koji osobito voli napadati bebe, decu i tinejdžere. Ovaj virus otkriven je 1962. u Kaliforniji, tokom epidemije upale pluća. Niko ne tvrdi da će baš on biti taj koji će biti "nova crna smrt", ali zadovoljava sve kriterijume.
"Od tih virusa je mnogo teže zaštititi se jer je disanje suštinski deo života i teško je ljude zaustaviti da dišu jedan prema drugome, to je sasvim drugačije od prenosa krvlju ili telesnim tečnostima", objasnio je Adalja.
Enterovirus 68, nakon deset godina mirovanja, poslednjih je godina u porastu. Pripisuje mu se još neobjašnjeni poremećaj sličan dečjoj paralizi koji je na Srednjem zapadu SAD 2014. pobio četvero, između ostalih i 10-godišnju curicu. Početkom meseca obolelo je još nekoliko dece koje je pretrpelo naglu paralizu jednog ili više udova. Zasad ih je 12 pozitivno na ovaj virus. Osim za polio, za enteroviruse ne postoje vakcine, Adalja tvrdi da je ova skupina jako podcenjena. Najzagonetnije su ipak zoonoze, čiji uzročnici potiču od životinja. Ovi uzročnici drže sve poznate brendove: od HIV-a do nipaha. Čak i epidemija gripa iz 1918., koja je pokosila do 100 miliona ljudi, počela je prelaskom virusa s ptica na ljude. Isto kao ptičji grip nedavno. Olival kaže da su, putujući svetom po posebnom programu američke vlade, pronašli na hiljade novih virusa. Šta misle koliko ih objektivno ima opasnih u smislu pandemije?
"O, procenjujemo da bi ih moglo biti na milione koji napadaju druge sisavce i imaju potencijal da zaraze i čoveka", kazao je.
To je deo problema. No, postoje i takvi planovi da se identificikuju takvi geni kod virusa koji bi značili da je taj patogen kadar prijeći na čovjeka. Jedna od stvari kojima se Olivalova ekipa bavila 2017. godine bilo je i gde je najverovatnije da se skrivaju opasni virusi. Niko nema pojma zašto, ali ispalo je da su to šišmiši. Oni su odranije poznati kao daleko najpopularniji domaćini najvećem broju gadnih virusa koji ciljaju sisavce, pa i onih koji su uzrokovali mnoge pandemije: SARS, ebola... Virus se može analizirati i po rasponu različitih životinja koje su kadri zaraziti. Tu se šampioni kriju u slabo poznatoj skupini "bunyavirusa", od kukaca do biljaka. Jasno je da je tu negde onda i čovek.
I na tom mestu dolazi se do istorijskog uvoda.
Uzročnik "bolesti znojenja" na kojeg se sumnja, hantavirus, spada upravo u ovu grupu. Problem je u tome što za tu grupu virusa malo ko da je čuo osim stručnjaka, pa kada negde izbije ebola, iako je svetski poznata, ispada da se na primer 2014. epidemiju u Zapadnoj Africi moglo sprečiti. A ona je uspela prodreti čak u gradove. Šta tek očekivati od onih za koje "niko nije čuo"?
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Express.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
