Ima li nekog ko mu se ne divi? Na današnji dan ubijen je Če! (FOTO) (VIDEO)
Revolucionar, bankar, ministar, vagabond, robna marka i nepresušna inspiracija za mnoge koji sanjaju pravedniji svet - sve to i još mnogo više predstavlja Ernesto Če Gevara
Objavljeno: 23:13h
Marko Nikolic
Ako bi pobuna imala ime i prezime, sigurno bi se zvala Ernesto Če Gevara. Argentinski gerilac koji je vojevao na nekolicini svetskih frontova, po pravilu učestvujući na strani snaga nacionalne emancipacije,pogubljen je na današnji dan pre 48 godina u La Igeri u Boliviji.
Krv su im popili: 8 najvećih potera za kriminalcima u američkoj vojnoj istoriji! (FOTO)Zanimljivo, čovek koji ga je uhvatio zvao se Andreas Selić, i kao što već možete da primetite, poticao je sa naših, balkanskih prostora.
Kako to već obično biva kada su smaknuća slavnih levičara u pitanju, i u ovo je prste umešala CIA.
No vratimo se na početak - Ernesto Gevara rođen je 1928. u argentinskom Rosariju. Baš tamo se gotovo šest decenija kasnije rodio jedan od revolucionara fudbala.
Ernesto je potekao iz srednjeklasne porodice. Po ocu je imao irske, a po majci baskijske krvi.
Nadimak "Če" dobio je u Meksiku, što u prevodu znači "ortak", "druže" ili "bre", a Argentincima je poštapalica.Još kao malom, doktori su ustanovili da ima hroničnu astmu zbog čega je oslobođen vojne obaveze, a on sam rano je razvioafinitet prema siromašnima.Drugovi su ga zvali El Loco (ludak) i Chancho (svinja) zato što se svima "hvalio" da se kupao samo dva puta godišnje.Možda baš zbog bolesti upisuje medicinu. Završava studije isprekidane putovanjima motorom po okolnim zemljama, u želji da što bolje upozna svet.1953. obreo se u Gvatemali, u kojoj je baš u to vreme počela revolucionarna refleksija hladnoratovskih tenzija. Za Čea nije bilo dileme, svrstao se na stranu levičarskog predsednika Arbensa. Posle propasti revolucije, uspeva da pobegne.
Dve godine kasnije, radi kao lekar u Meksiku gde upoznaje Raula Kastra, Fidelovog brata. Uključuje se u borbu za oslobođenje Kube.
Četiri godine kasnije, braća Kastro i Gevara trijumfalno ulaze u Havanu. Če prvo postaje direktor Centralne banke, a potom i ministar industrije Kube.
Mir ga nije interesovao, već je bio pobornik revolucije koja mora da bude nastavljena.
Posle revolucionarnog govora u skupštini UN krajem 1964. odlučuje da napusti Kubu kako bi rečima i delima promovisao "gerilski internacionalizam".
Nakon svojevrsnog puta oko sveta, priključuje se oslobodilačkoj borbi u Kongu.
Nakon toga, preko Čehoslovačke i Kube, dospeva u Boliviju. Ispostaviće se da mu je to bila poslednja gerilska stanica.
Po njegovom smaknuću počinje njegov drugi "život" - Čeov lik postaje najpoznatija robna marka za sve one koji se protive svetu robnih marki.
Osim lika, i njegovo ime našlo je mesto u revolucionarnim pesmama kao simbol bespoštedne borbe i idealističke nepotkupljivosti.
