DOK MU JE SUPRUGA UMIRALA OD RAKA, OŽENIO JE SEKRETARICU: Mugabe je prema svom narodu često bio JOŠ GORI

Bivši zimbabveanski predsednik Robert Mugabe umro je u petak u dobi od 95 godina, objavio je predsednik te zemlje Emerson Mnangagva na svom službenom profilu na Tviteru.

Mugabe je umro u Singapuru, gde je zadnjih godina često bio na lečenju, rekao je za Reuters izvor upoznat sa situacijom.

- S najvećom tugom objavljujem da je preminuo osnivač Zimbabvea i bivši predsednik Robert Mugabe - napisao je Mnangagva.

On je izjavio u studenome da Mugabe, koji je tada bio primljen u bolnicu u Singapuru, više ne može da hoda, ali nije rekao kakvom je lečenju podvrgnut.

Zvaničnici su često govorili da ima mrenu na oku, demantujući medijske izveštaje da boluje od raka prostate.

Mugabe, koji je vladao tom južnom afričkom državom gotovo četiri decenije od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1980. godine, bio je prisiljen da podnese ostavku u novembru 2017. nakon vojnog prevrata.

Heroj afričkog oslobođenja kako su ga nazivali kada je ukinuo gotovo stogodišnju vladavinu belačke manjine, predsednik Mugabe preobrazio se u karikaturu afričkog despota koji se 37 godina grčevito držao vlasti ne prežući ni pred čime dok je zemlja tonula u haos, sve do trenutka kad je pre nešto manje od dve godine morao da odstupi s mesta predsednika.

Ključ za razumevanje osobe Roberta Mugabea leži u gerilskom ratu 70-ih godina kada se proslavio. U to je doba bio revolucionarni junak koji se bori protiv manjinske belačke vlasti za slobodu svoga naroda. Iz tog razloga mnogi afrički državnici izbegavali su da ga kritikuju čak i kada je vodio zemlju u ekonomsku provaliju.

Otkako je Zimbabve stekao nezavisnost 1980., većina sveta odmaknula se od tadašnje retorike i okrenula drugim temama, ali ne i Mugabe. Njegovi neprijatelji su i dalje bili isti - zao kapitalizam i kolonijalizam. Svi koji su ga kritikovali bili su "izdajnici i prodane duše".

Za ekonomske probleme svoje zemlje uporno je krivio zaveru zapadnih zemalja, na čelu s Velikom Britanijom, bivšim kolonijalnim gospodarom. Svi ostali za te probleme krivili su njega, jer uopšte nije razumio kako funkcioniše moderna ekonomija i jer se fokusirao na to kako da raspodeli nacionalno bogatstvo, umesto da se potrudi da ga uveća.

Mugabe se jednom "proslavio" izjavom da država ne može da bankrotira, a izgleda da je tu teoriju odlučio da isproba baš na vlastitoj državi koja je 2008. imala godišnju inflaciju od 231 milion posto.

Kad je 2000. bio prvi put suočen sa snažnom opozicijom, uništio je nekada najraznovrsniju afričku ekonomiju samo kako bi zadržao političku kontrolu. Tad je konfiskovao belačke farme koje su bile kičma ekonomije i rasterao investitore, no u političkom smislu Mugabe je pobedio svoje neprijatelje – ostao je na vlasti i primenio taktiku gerilskog ratovanja.

Nakon što je te godine na referendumu prvi put doživeo izborni poraz, pustio je s lanca svoju ličnu paravojsku sastavljenu od ratnih veterana koji su imali podršku snaga sigurnosti, pa je izborna strategija bila smesa nasilja i ubistva.

Slični obrazac sledio je i osam godina posle, kad je Mugabe izgubio prvi krug predsedničkih izbora. Kad je to bilo potrebno, u korist vladajuće stranke Zanu-PF korišteni su sve državni nivoi, od sigurnosnih snaga, do javnog aparata i državnih medija.

Lider koji se nekad borio za pravilo jedan čovek – jedan glas tako je uveo uslov da glasači moraju dokazati svoje boravište prilažući račune za komunalije koje mladi, nezaposleni pripadnici opozicije većinom nisu imali.

S druge strane, jedno od neospornih postignuća tog bivšeg učitelja koji je decenijama bio na vlasti svakako je bolje obrazovanje. Zimbabve je nedavno imao najveću pismenost stanovništva u Africi od 90 posto. Pokojni politolog Masipula Sithole jednom je rekao da poboljšanjem obrazovanja predsednik "sam sebi kopa grob". Dobitnici tih reformi postali su sposobni sami da analiziraju probleme svoje države, a većina ih je za slabu zaposlenost i sve veće cene okrivila vladinu korupciju i loše upravljanje.

Mugabe je tvrdio da se bori za siromašno selo, no većina zemlje koju je konfiskovao završila je u rukama njegovih saradnika.

Nadbiskup Desmond Tutu jednom je rekao da je dugovjčni predsednik Zimbabvea postao arhetip afričkog diktatora iz crtanih filmova.

Mugabe je tokom predsedničke kampanje 2002. počeo nositi košulje svetlih boja s otisnutom vlastitom fotografijom, što je stil afričkih autoritarnih vođa.

Mnogi stanovnici Zimbabvea pitali su se zašto se njihov predsednik nije jednostavno povukao i preostale godine proveo sa svojom mladom porodicom. Njegova 40 godina mlađa supruga Grejs otkrila je da joj se muž budi svakog dana u 4 ujutro kako bi obavio svoje vežbanje.

Mugabe je imao 73 godine kad je treći put postao otac. Sebe je prikazivao kao predanog katolika, a kad bi se poneku nedelju pojavio u katoličkoj katedrali u Harareu celu bi crkvu preplavili njegovi stražari.

Religioznost ga nije spričila da s tadašnjom sekretaricom Grejs dobije dvoje dece dok mu je popularna prva supruga, Sali iz Gane, umirala od raka.

Iako je Mugabe nadživeo mnoge prognoze o padu, sve veći pritisak poslednjih godina bio je vidljiv na njemu, delovao je umorno. U diplomatskoj depeši koju je 2011. objavio Wikileaks tvrdilo se da boluje od raka prostate.

Mugabe je uvek bio čovek ekstremnog ponosa. Često je govorio da će odstupiti s vlasti kad njegova "revolucija" bude dovršena. To je značilo redistribuciju belačke zemlje, ali i ličan odabir naslednika koji bi, naravno, trebao doći iz redova njegove stranke Zanu-PF.

Više se puta predviđalo da će se Zanu-PF ili netko od Zimbabveovih suseda napokon suprotstaviti Mugabeu, no oni su mu tokom svih tih godina ostali verni.

Didimus Mutasa, nekada najbliži Mugabeov saradnik, rekao je za BBC 2017. da su u kulturi Zimbabvea kraljevi zamenjeni tek kad umru, a da je "Mugabe njihov kralj".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index)