MARIJA JE SA TROJE DECE EMIGRIRALA JER NIJE IMALA ŠTA DA JEDE: Sa posla su me odveli u zatvor iako sam DOJILA

Kako je to dojiti i biti migrantkinja? Ili kako je to biti dete koje je majka ostavila jer je morala da beži preko granice? Upravo o ovim teškim temama koje se dešavaju u ovom trenutku govori projekat "Amamantar y migrat". Projekat su sastavile migrantkinje latino porekla koje su trenutno ilegalno u Americi, jer su želele da podele iskustva miliona migrantkinja koje se sa ovim bore svakog dana, potpuno neprimećeno.

- Nadam se samo da će ljudi, kada čuju moju i priču drugih migrantkinja, moći da nas napokon vide kao ljude koji takođe imaju svoje moralne vrednosti, snove, nade, poteškoće, ciljeve - kaže Anaberta Alvarado Martinez, učesnica u ovom projektu.

MINERVINA PRIČA

Moja mama je odlučila da pobegne u Ameriku jer u Meksiku nije bilo posla za nju. Imala je još nekih problema u Meksiku, ali nikada mi nije rekla kakvih. U to vreme, bili smo mali da shvatamo šta se dešava i da nas mama napušta.

Sa sobom je povela našu najmlađu sestru koja je još bila beba jer se plašila da beba neće preživeti bez nje. Nas dve koje smo ostale, samo smo se probudile sa tragom njenog karmina na obrazima. Tek kasnije smo saznale da je mama otišla.

Nismo dugo bili bez nje, već za devet meseci našla je način da i nas prebaci u Ameriku, ali kada ste deca, devet meseci je večnost.

Baka je uspela da nas dovede to Tihuane, gde nas je ostavila nekim svojim rođacima. Tamo smo ostale par dana i onda smo shvatile da ćemo uskoro ići za Ameriku, i da će nas oni prebaciti. Kasnije smo saznale da oni uopšte nisu bili bakini rođaci, to nam je rekla da bi nas umirila. Bili su to krijumčari kojima je baka dala pare.

Plan krijumčara je bio da nas prebace u svom malom starom kombiju. Međutim, kad su videli da smo veće i starije nego što su očekivali, ispostavilo se da ne mogu da nas prevezu obe. Zato su prevezli prvo jednu, onda drugu. Sećam se da su mi rekli: "Sad ćuti, da nisi reč rekla". Bila sam sakrivena među zadnjim sedištima. Baš na samom prelazu, jedva sam se suzdržala da ne kinem. Da sam kinula, ko zna gde bih danas bila.

[Mnogo godina kasnije:] Osam dana pred očekivani porođaj, osetila sam kontrakcije. Pojma nisam imala šta su kontrakcije. Međutim, rešila sam da pozovem kliniku. Rekli su mi da još ne dolazim. Međutim, znala sam da se nešto dešava, pa sam pozvala mamu i sestru. Došle su tako moje sestre, moji nećaci i moja mama, kao i moj muž. Lekar je bio sjajan, ljubazan i pažljiv, a ja nisam osetila veću magiju od dojenja.

PRIČA MARIJE ELENE

Mama nas je sve dojila i govorila nam je da je to najbolje za nas. Pričala mi je kako joj je tata stalno donosio mnogo mleka jer, ako ona pije više mleka, imaće mnogo mleka za bebu. Mama i tata nisu živeli zajedno, ali on je brinuo o njoj.

Ja sam upoznala svog muža i venčali smo se, a onda je on počeo da se menja. Stalno je izlazio, nije imao posao a ja sam bila trudna i već smo imali jedno dete. Nismo imali ni dinara. Kad sam se porodila, nismo imali para ni za bolnicu.

On je došao ovde, u Ameriku, a ja sam ostala u Meksiku. Došla sam u Ameriku kada mi je ćerka napunila tri meseca, i to zato što nam on nije slao novac. Nisam imala ni da kupim mleko. Probala sam da dojim, ali pošto nisam imala šta da jedem, nisam imala ni mleka. Tako, stigli smo u Ameriku, rodila sam treću ćerku i devet meseci nakon što se rodila, na poslu mi se pojavio službenik iz imigracionog. U to vreme sam i dalje dojila ćerku. Ostavljala sam je sa dadiljom, izmlazala mleko i išla na posao. Tog dana, priveli su me. Tog jutra, izmlazala sam mleko, ostavila bebu sa dadiljom, dve devojčice odvela u školu i došla na posao. Agent mi je rekao da sam uhapšena.

- Mi smo iz Imigracionog. Uhapšeni ste.

- Zašto, šta sam uradila? - pitala sam.

- Reći ćemo vam kasnije.

Rasplakala sam se, a službenik me je pitao zašto plačem.

- Imam troje dece, od čega jednu bebu.

- Ko sad brine o njoj?

- Ma, ne razumete. I dalje je dojim.

- Stvarno?

- Da. Ne pije adaptirano mleko i slabo jede čvrstu hranu.

- Ne brinite, ima ovde dobrih lekara. Pobrinuće se za nju.

Tako su me odveli u zatvor. U toku noći, kako nisam ni podojila bebu niti se izmlazala, grudi su mi postale ogromne. Molila sam ih da mi pomognu. Umesto toga, samo su mi davali stvari da se obučem, da ne gledaju moje nabrekle grudi. Na kraju su mi dali jastučnice da ih stavim na grudi. Bila sam stalno mokra. Molila sam ih da mi makar daju pilulu da zaustavim mleko, grudi su me stravično bolele. Bila sam stalno u groznici.

Tako su počeli da mi daju pilule, nikad mi nisu rekli koje. Jednu ujutro i jednu uveče. Toliko je majki prestalo da doji kada su odlučile da neće više. A neke od nas moraju da prestanu jer nas nateraju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Žena.Blic.rs)