NAPOKON SE RAZOTKRIVA TAJNA MISTIČNOG ČUDOVIŠTA: Tim naučnika uzeo uzorke iz jezera Loh Nes i upravo čeka rezultate

Loh Nes, jezero u Škotskoj, poznato je širom sveta po legendi da u njemu živi čudovište Nesi. Ta legenda u Škotskoj visoravni, gde se nalazi Loh Nes, privlači brojne turiste koji lokalnoj privredi donose 25 miliona funti godišnje.

Nakon brojnih naučnika koji su istraživali jezero i u njemu, dakako, nisu našli nikakvo čudovište, prošle je godine međunarodni tim nuačnika pod vodstvom prof. Neila Gemela sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu na više mesta uzeo uzorke vode iz jezera. Primenom metode environmental ili eDNA (DNK izolovana iz okoline) naičlnici će razjasniti misterij u jezera Loh Nes. Njihovi se rezultati očekuju uskoro, a u ZOOM-u vas upoznajemo s istorijom legende o Nesi i metodom eDNA.

Kad je nastala legenda o Nesi?

Legenda o čudovištu iz jezera koje je ubijalo ljude potiče iz 7. veka iz biografije svetog Kolumbana iz Ione. U njoj se opisuje kako je svetac proterao čudovište koje je upravo bilo ubilo nekog čoveka. Nadalje, u 16. veku škotski istpričar i filozof Hektor Boece u svojoj “Istoroji Škotske” piše kako je neman izjurila iz jezera, srušila okolno drveće, ubila trojicu ljudi i vratila se u jezero. O nemani se pisalo i tokom 18. i 19. veka.

Moderna priča o Nesi počela je u maju 1933. godine kad je direktor hotela na obali jezera navodno u vodi opazio čudno stvorenje. U sledećim se nedeljama pojavilo više svedoka koji su tvrdili da u njemu živi neka vrsta praistrijskog bića. Većina očevidaca opisala je Nesi kao veliku životinju s dve ili tri grbe koje vire iz vode.

Izumrli plesiosaur

Zatim se 1934. godine pojavila fotografija koju je snimio londonski lekar Robert Kenet Wilson, a koja prikazuje stvorenje nalik dinosauru kako izranja iz vode. No, 1994. godine se pokazalo da je ta fotografija bila prevara. Kako se legenda razvijala, mnogi kriptozoolozi promovisali su teoriju da je Nesi zapravo preživeli plesiosaur, divovski gmizavac dugog vrata koji je plivao u vodi. Smatra se da je plesiosaur izumro pre 65 miliona godina. Još od 1970-ih nučnici temeljito istražuju dno Loh Nesa u potrazi za kostima plesiosaura, ali ih još niko nije pronašao.

U knjizi “Abominable Science!” američki znanstvenici Donald Prothero i Daniel Loxton razbijaju mit o plesiosauru u Loč Nesu s nekoliko jednostavnih argumenata. Primera radi, navode kako je jezero Loh Nes jednostavno premaleno za održavanje na životu plesiosaura ili neke druge životinje slične veličine. Naučnici kažu da u Loh Nesu ima samo oko 22 tone ribe, što za takvu životinju nije dovoljno.

Jedan od najuvjerljivijih argumenata protiv postojanja čudovišta u Loh Nesu je taj da bi se ono moralo preseliti u jezero relativno nedavno. Naime, jezero Loh Nes bilo je u potpunosti prekriveno ledom sve do pre 18.000 godina.

“Tu nije postojalo jezero, jezera su mlada pojava ovde, a ako nije bilo jezera, ta životinja nije imala gde da bude”, utvrdio je Prothero.

Postoje li druga objašnjenja za Nesi?

Neki nučnici smatraju da bi čudovište iz Loh Nesa mogla biti divovska jegulja, deset puta duža od najdužih primeraka svoje vrste. Neki, pak, smatraju da je reč o jesetri, ribi koja živi na severnoj hemisferi po velikim rekama i jezerima, a može narasti i do sedam metara dužine. Telo joj je prekriveno koštanim pločama, a kostur je od hrskavice. Životni vek im je vrlo dug, i po nekoliko decenija. Neki biolozi smatraju da su čudovište zapravo velike količine mrtvih biljaka koje su isplivale na površinu.

Kako se Loh Nes nalazi u sklopu raseda Glen More, neki naučnici smatraju da su možda manja podrhtavanja u dubini tla ispod jezera odgovorna za neobične pojave na njegovoj površini kao što su valovi neobična oblika i mehurići koji kod posmatrača stvaraju dojam prisutnosti nekog čudovišta.

Projekt Neila Gemela

Novozelandski naučnik Neil Gemel prošle je godine sa svojim timom boravio na Loh Nesu kako bi prikupili oko 300 uzoraka vode iz različitih delova jezera i s raznih dubina. Uzorci su filtrirani kako bi se dobio DNK koji će se potom uporediti ​​s podacima o poznatim vrstama. Rezultati bi trebali biti poznati uskoro.

“Iz nekoliko litara vode možemo detektirati hiljade različitih vrsta, a svi veliki organizmi ostavljaju za sobom trag ćelija dok se kreću okolinom u kojoj žive. Nova tehnologija genoma je dovoljno detaljna da otkrije DNK koji bismo mogli uporediti s onim kod većine živih organizama”, objasnio je Gemel koji je Loh Nes posetio turistički pre dva decenije , a na zamisao o DNK analizi došao prie nekoliko godina.

“Ne verujem da postoji bilo kakvo čudovište, a proučavanjem DNK dobićemo uistinu bogat uzorak bioraznolikosti jezera”, istaknuo je Gemel. Njegov je projekt komentarisao je molekularni biolog Kristian Vlahoviček.

“Ako u ukupnom DNK koji ste prikupili u nekoj okolini uočite i DNK iz nekog nepoznatog organizma, a za koji ste utvrdili da ne pripada bakteriji, u teoriji možete takve pokuse koristiti i za pronalaženje i identifikaciju novih životinjskih vrsta, kao što se pretpostavlja da je i Nesi. No, pitanje je koliko su u uzorcima okolišnog DNK zastupljeni takvi tragovi i hoće li ovo uroditi plodom”, rekao je Vlahoviček, profesor na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/jutarnji.hr)