ratno čudovište
HITLEROV MONSTRUM GUSTAV: Ovo je najveći top ikad napravljen, protiv njega NIJE BILO ODBRANE!
Hitler je imao najmoćnije oružje, a za ovaj projekt angažirao je najveće stručnjake iz Kruppa, tadašnje moćne tvornice čelika iz Esena
Godine 1934. jedina stvar koja je sprečila Hitlera da napadne Francusku bila je linija Maginot.
Zaista to je bila jedina prepreka koja je Hitleru bila na putu prema osvajanju zapadne Evrope. Sastav tvrđave sezao je uzduž istočne granice Francuske od Švajcarske do Belgije, a sagrađena je između dva svetska rata. Ime je dobila po Andreu Maginotu, francuskom ministru obrane i činila se neprobojnom jer je bila sazdana od kamenih i betonskih blokova, bunkera i ugrađenih železničkih šina i na mestima je imala i po nekoliko spratova.
Glasne o njenoj neprobojnosti došle su i do Hitlera, koji je bio uveren da ju neće probiti ni njegove trupe. Stoga je nemački OKH - Vrhovno zapovedništvo Vojske - angažovao inženjere iz Kruppa, tadašnje moćne čeličane iz Esena, da dizajniraju dovoljno jako oružje koje bi moglo uništiti francusku fortifikaciju. Tražili su čudovište, čije bi granate imale snagu da razore armirani beton i probiti ga do dubine od gotovo 75 cm i barem tri metra debelog čelika.
Da bi mogli ispuniti taj zadatak, Kruppov inženjer Erih Miler izračunao je da oružje mora biti daleko veće i puno moćnije od bilo kog topa kojeg je do tad svet video. Konačno, Miler je napravio nacrt i predstavio ga komandirima. Nazvali su ga Schwerer Gustav (Teški Gustav). S kalibrom od 780 mm, mogao je da ispali projektil težak 10 tona na udaljenost od oko 55 km. Schwerer Gustav bio je zaista impozantan. Cev je bila dugačka 30-ak metara, duža od bilo koje topovske cevi ikad. Telo je bilo takođe glomazno, zapravo je više bio sličan omanjoj zgradi nego topu. Od postolja do vrha bio je visine četverospratnice, koja je zajedno s cevima bila dugačka oko 45 metara i ukupno teška oko 1.300 tona.
Za primer, današnji spejs šatl teži oko 2.000 tona. Same granate koje su bile konstruisane samo s jednom mišlju - da razore svaki cilj - bile su duže od 3,5 metara i teške oko devet tona. Da bi ju je postavilo u cev, trebalo je desetak vojnika. Da bi se mogao pokretati Schwerer Gustav je bio postavljen na dva seta šina. Komandant je naručilo dva primerka - jedan je trebao biti Schwerer Gustav, a drugi nešto manji model nazvan 'Dora'. Naravno, tako veliki projekt nije mogao biti dovršen u onom roku koji je Hitler želeo, a njemu se žurilo da što pre napadne Francusku. Nije više bio zabrinut jer je znao da je nemačka vojska znatno brojnija od francuske. Iako je lako osvojio Francusku, Hitler je i dalje želeo da ima u arsenalu i ovo razorno oružje. Stoga je napad na Sevastopolj bio odlična prilika da isproba top. Na postavljanju čeličnog diva angažovali su 4.000 vojnika. U pet dana, između 5. i 17. ljuna 1941. Schwerer Gustav ispalio je 48 projektila što je značilo oko 30.000 tona municije. Cev topa, koja je tokom testiranja ispalila oko 250 projektila, jednostavno se prenapregnula, a slično se dogodilo i s vojnicima koji su ga opsluživali.
Nakon bitke, top je ponovno vraćen u Krupp da bi zamenili rezervne delove i pripremili Gustava za napad na Lenjingrad. Dovukli su ga do Lenjingrada i upotrebili ga samo jednom. Nemci su zaključili da je ovako glomazno oružje vrlo nepraktično. Pre svega, bila je potrebna prevelika posada da bi se ispalio samo jedan set municije.
Tokom bitke, bilo je preveliki luksuz trošiti toliko ljudi da obavlja samo jedan zadatak. Osim toga, trebalo je angažovati cele trupe po nekoliko dana da bi se divovski top pomaknuo s mesta, pa je takvu akciju bilo nemoguće izvesti u tajnosti. Takođe, bilo ga je nemoguće kamuflirati i sakriti od avionskih napada. Takođe, mogao se kretati samo po posebno konstruiranim šinama, pa mu je bilo nemoguće kretanje po zahtevnijim terenima. Takođe, šine su se morale unapred postavljati, pa su Saveznici mogli jednostavno saznati što Hitler smera i kuda će krenuti s trupama, te mu tako pomutiti planove. Konačno i cena streljiva bila je previsoka u odnosu na municiju za manje i pokretljivije tenkove. Konačno, Nemci su odlučili da penzionišu Schwerer Gustava, a da bi bili sigurni kako se njihovi neprijatelji neće domoći tog oružja i upotrebiti ga protiv njih, rastavili su ga. Ni danas se ne zna gde su završili delovi.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/express.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!