OSEĆAM DA ĆEMO USKORO DA UMREMO! Ovako izgleda život u IDLIBU, poslednjem uporištu pobunjenika u SIRIJI!

Krvavi sukob u Siriji bliži se paklenom kraju - a to će verovatno biti bitka za Idlib.

CNN je posetio ovo poslednje uporište pobunjenika, koje želi da osvoji vojska Bašara el-Asada.

Posetili su ruševina sela Urem Kubra, gde su zatekli stravičan prizor.

- On ne može da priča. U šoku je - pričaju za CNN meštani, pokazujući na Ibrahima Abu (33).

Ibrahim je stajao na ruševinama koje su nekad bile njegova kuća, pored uredno složene gomilice dečije odeće koju je izvukao iz nereda. Podigao je malu plavu jaknu sa sporskim natpisom i pomirisao je.

- Ovo, ovo je bilo Najefovo. Njega više nema - govori Ibrahim o svom trogodišnjem sinu.

Zatim je izvukao još komada odeće: mali džemper, čarapice i prugastu majicu. Sve je to pripadalo njegovoj deci, četvoro mališana koja su stradala u vazdušnim napadima.

Samo jedno je preživelo.

- Hatis. Hatis je živa i živi sa bakom i dekom. Ima samo ranu na glavi - nastavlja Ibrahim, pokazujući roze džeperčić svoje ćerke.

Kada su počeli napadi na Urem Kubru, selo koje drže pobunjenici, većina žena je spremala večeru svojoj deci kod kuća. Avioni su zujali iznad njih 10 minuta pre nego što su sasuli bombe. Više od 40 ljudi je ubijeno za 30 minuta, od toga većinom žene i deca.

Po seoskom trgu luta Ibrahim Derviš, desetogodišnji dečak koji stoji na mestu gde se nekada igrao sa drugarima koji su poginuli.

- Nedostaju mi Muhamed Hasan, Mejs i Omar. Svi su ubijeni u napadima - priča dečak.

Nekada je na trgu dolazio u radnju sa sladoledima, a sada je i ona srušena.

- Tužan sam što nemam radnju sa sladoledima, i što su moji prijatelji mrtvi - priča mališan.

Njegova priča česta je u Siriji, koja je zahvaćena ratom već 7 godina. Iako su Rusija, Turska i Iran dogovorili da Ibrahimovo selo bude zona bez sukoba, ono je ipak višestruko bombardovano. Asad želi da uništi svaku bolnicu, utvrđenje i naselje pobunjenika.

Sirijska vojska porazila je brojna uporišta pobunjenika protekle godine. Mnogi od njih su transportovani u Idlib u sklopu dogovora vlade i opozicije. Zbog toga se populacija ovog mesta od početka rata udvostručila, i postala novi bastion pobunjenika.

Međutim, kako je Idlib njihovo poslednje uporište, oni više nemaju gde da odu.

Idlib je takođe u središtu brojnih internacionalnih interesa. Turska ima dosta vojnika u toj regiji, i insistira da brani područje od vladinih snaga. Međutim, vojska Sirije podržana Rusijom čvrsto namerava da slomi pobunjenike u Idlibu. Teško je predvideti kakva će biti konačna sudbina ovog mesta.

Ujedinjene nacije procenjuju da ovde živi 3 miliona ljudi. Većina ih živi u izbegličkim kampovima uz granicu sa Turskom, koji su primili čak 3.5 miliona sirijskih izbeglica od početka rata.

Međutim, sada je Turska granica definitivno zatvorena, a Ankara sprečava novi priliv izbeglica tako što su izgradili zid uz granicu, i tako što šalju pomoć u Idlib.

- Šaljemo dosta humanitarne pomoći, napravili smo vojne osmatračnice i diplomatskim potezima se trudimo da održimo ovo područje - kaže jedan turski zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan.

Prošlog meseca, sirijska vojska je avionima bacala letke u Jisr Al Šugur, grad u Idlibu.

- Vaša saradnja sa Sirijsko arapskom vojskom će vas zaštiti od terorista među vama i obezbediće vaše porodice - pisalo je na njima.

Za one koji su već bežali iz pobunjeničkih uporišta, ovo je loš znak. Jedan aktivista koji je u Idlib izbegao iz Istočne Gute kaže da su slični letci ispuštani iz vazduha pre nego što su Asadovi vojnici sa Rusima pregazili tu regiju.

Ljudi znaju da im se nasilje i smrt približavaju, ali ne vide šta bi bio izlaz.

Napad na Idlib odneće dosta žrtava - jer je regija gusto naseljena. Baš kao i izbeglički kampovi duž granice sa Turskom, u kojima su šatore već zamenile skromne građevine od betona i cementa. Pojavile su se i radnje, restorani i apoteke.U vazduhu se oseća nekakva nestabilna smirenost.

Hišan Hadar, jedan od iseljenih pobunjenika, izbegao iz oblasti Hama, kaže da ostaju tu jer napad sirijske vojske ne ostavlja buno izbora:

- Ne preostaje nam ništa drugo do odbrana. Nemamo izbora nego da časno poginemo - kaže on, koji živi u Idlibu već pet godina.

I drugi su sve više pomireni sa sudbinom, poput Sare Šanan, majke petoro dece koja je sedam godina u Idlibu. Njen najstariji sin planira uskoro da se oženi.

- Nema više nade. On će se možda oženiti ovde... možda će deca ovde da odrasti.. Ali imam osećaj da ćemo uskoro svi umreti - priča ona.

Hasan Ali (38) je kuvar koji ima ali restoran na ulici, i takođe ne veruje da će ponovo videti rodnu Hanu. On ne zna šta čeka njega i njegovu porodicu:

- Bol. To je ono što osećamo. Napustili smo naš dom. Šta možemo da osećamo osim bola? - pita se on.

Njegovu tugu deli i Vaciha Turki-Al Omar, majka osmoro dece, koja je u ratu već izgubila dosta članova porodice i prijatelja. Pokazujući na svoj šator, ona govori:

- Otišli smo zbog vazdušnih napada. Naš dom je nestao, uništen je. Ovo mesto je naša poslednja nada.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/CNN.com)