STRAŠNO UPOZORENJE: Stiže nam EKONOMSKA KRIZA kakvu svet još NIJE VIDEO!

Večno pitanje na koje ekonomisti pokušavaju da nađu odgovor, glasi: Umire li ekonomska ekspanzija zbog starosti ili ih ubijaju veliki događaji ili pak loše politike? Ekonomska ekspanzija počela je još u junu 2009. Ono što je poznato jeste da se sve ekspanzije završavaju. Bog upozorava civilizaciju da prebrzo vozi. Kad on ili nešto drugo odluči da se ovakva ekspanzija koja traje već 111 meseci i uskoro će za dvostruko nadmašiti trajanje najdužeg ekonomskog rasta koji je trajao 58 meseci nakon završetka Drugog svetskog rata?, piše Vašington Post.

Prošlo je već jako puno vremena i vrlo je verovatno da će početi pad s godišnjim deficitom od oko 1 bilion dolara.

Predsednička kancelarija za upravljanje i proračun predvidela je je da će deficit za fiskalnu 2019. godinu, biti 1.085 biliona dolara. Robert J. Šiler sa Univerziteta Jejl pišući u Njujork Tajmsu, nije optimističam. Napominje kako je rast američkog BDP-a od 1947. zabeležio rast od 4,1 posto u 101 kvartalu, koliko je bio i ove godine u drugom kvartalu. Najbrži rast od 13,4 posto bio je 1950. u poslednjem kvartalu i to verovatno zbog loših vesti - hladni rat, korejski rat strah od atomskog oružja i nagli rast kupovanja proizvoda koji bi bili potrebni u slučaju rata. I danas izgleda, kako piše Šiler, da će porasti potražnja za sojom, čelikom i drugim proizvodima zbog straha od intervencije vlade i trgovinskog rata, kao i zbog straha od rasta kamata.

Još jedna dugogodišnja ekonomska rasprava odnosi se na tačku u kojoj će odnos duga prema BDP-u potisnuti rast. Dobra vest - jer će zadovoljiti intelektualnu znatiželju - jeste da ćemo saznati gde je ta tačka: U roku od deset godina nacionalni dug verovatno će biti 100 posto BDP-a, pa i veći. Irvin M. Štelcer iz Hadson Instituta kaže, "Kad bi neograničeno zaduživanje, finansirano štampanjem novca, bio put ka prosperitetu, tada bi Venecuela i Zimbabve bili na vrhu tablice rasta". Džeromi H. Pavel, predsednik Saveznih rezervi kaže da je fiskalna politika na "neodrživom putu", ali takva upozorenja su zvučna pozadina - nitko ih ne primećuje. Reč "neodrživ" u fiskalnoj retorici slična je "neprihvatljivom" u diplomatskom govoru, i obično se odnosi na situaciju koja će se uskoro dogoditi.

Nedavna analiza Međunarodnog monetarnog fonda napomenula je da među naprednim ekonomijama samo Sjedinjene Države očekuju povećanje udela duga u BDP-u u narednih pet godina. Američki klub samozadovoljnih će sigurno odgovoriti: No, među tim ekonomijama, naša deluje posebno dobro. Šta, međutim, ako je to učinak eksplozije duga? Javni dug američke vlade u deset godina se utrostručio.

Uprkos današnjem upornom neslaganju između stranaka, politička klasa više je udružena klasičnim interesom nego što je podeljena ideologijom. S leva na desno, ova klasa ima stalnu potrebu za proizvodnjom ogromnih deficita - kroz poreze, namete biračima koji su mnogo veći od državnih dobara i usluga koje isti ti birači konzumiraju, a istovremeno opteretiti buduće birače dugovima i troškovima koje će plaćati dugo godina nakon što ove političke garniture ne bude na vlasti.

Ovakav pristup proizlazi iz političke filozofije u mjuziklu "Annie":"Sutra je daleko, do sutra uvek ima vremena još jedan dan". Ali za normalne ljude, to sutra upravo stiže. BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)