POSLEDNJI VLADAR SA PRINCIPIMA: Zašto je politika NELSONA MANDELE zauvek izgubljena u današnjem svetu?

Nelson Mandela, prvi čovek tamne kože koji je postao predsednik Južne Afrike, danas bi napunio 100 godina.

Južnoafrikanci ovaj dan proslavljaju kao "Mandelin dan" a to se nastavilo i nakon smrti velikog lidera.

U zemlji je ovaj dan veoma značajan, o čemu govori činjenica i da je Barak Obama danas održao govor, prvi nakon što se povukao iz javnih nastupa posle svog mandata.

Mandela je bio veliki borac za pravdu, i konačno je dao moć potlačenom narodu Afrike koji je stradao pod dominacijom belaca. Za svoju političku aktivnost podneo je veliku žrtvu.

Bio je aktivan u političkom pokretu za ostvarenje prava crne većine u Južnoj Africi. Godine 1961. bio je jedan od osnivača vojnog krila Afričkog nacionalnog kongresa koje je organizovalo sabotaže. Zbog ove aktivnosti, bio je optužen za terorizam, zbog čega je proveo 27 godina u zatvoru (1963—1990).

Nakon izlaska iz zatvora, njegov glas je čuo čitav svet - a šta je sa njegovom zaostavštinom danas?

Nesumnjivo da mu mnogi odaju počast - bedževima, majicama, objavama na društvenim mrežama. Ali, da li je to dovoljno?

Južna Afrika nakon Mandele nije doživela procvat - vladavina Jakoba Zume, koji je dao ostavku u februaru ove godine, zemlji je donela mnoštvo skandala, korupcije i zlouptrebe vlasti. Ali nije jedina zemlja koja je otišla u problematičnom pravcu.

Današnji svet obeležavaju autokratski lider - Tramp, Putin, Erdogan, Orban. Na svim stranama sveta populizam i okretanje desnici je u porastu. To je u suštoj suprotnosti sa svim vrednostima koje je ovaj čovek hrabro zastupao.

Zalagao se za pomirenje, opraštanje i verovao je da nekada zavađena društva mogu ponovo da uspostave mir i saradnju.

Kako bi se Mandela "obračunao" sa današnjim liderima?

Kako piše CNN, Mandela je uvek koristio svoj šarm - i sa prijateljima i sa neprijateljima. Mandela nije imao problem da laska onima koji mu se ne dopadaju. Dočekivao bi najgore zločince aparhejda sa osemhom na licu, sastajao se sa kontraverznim bogatašima, ali sve je to bila njegova jasna strategija. Uspeo je da pregovara sa njima bez ugrožavanja svojih jasnih principa.

Dok je bio u zatvoru, pomno je proučavao istoriju Afrike i sve svoje protivnike. Sa tim znanjem, umeo je da ih nagovori na kompromise za koje nisu ni znali da mogu da postignu.

Da je danas živ, Mandela bi verovatno proveo dosta vremena sa Trampom, pokušavajući da shvati šta njega motiviše. Jedan potez Emanuela Makrona neodoljivo podeća na Mandelu - prilikom susreta sa američkim predsednikom, Makron ga je potpašao po ramenu i nazvao ga "njegovim prijateljem Donaldom".

Mandela se nikada nije razbesneo, niti je ponižavao svoje protivnike. Bio je veoma promišljen i pragmatičan.

Umeo je da izabere pažljive reči da pokaže svoje protivljenje nečemu. Tako je bilo i sa ratom i Iraku, za vreme vladavine Buša, koji je osudio na sledeći način:

- Veoma nas brine da bilo koja zemlja, bilo da je ona super-sila ili mala zemlja, preduzima akcije van Ujedinjenih nacija i napada suverene zemlje. To izazava haos u međunarodnoj zajednici i to oštro osuđujemo. Nijedna zemlja ne sme uzeti pravo u svoje ruke!

Predsednika Buša nazvao je "čovek koji nema viziju, i koji ne zna pravilno da razmišlja".

Nema sumnje da bi Mandela ošto osudio povlačenje SAD iz Pariškog sporazuma o klimatskim promenama, kao i iz Iranskog nuklaernog sporazuma.

Mandela se strašno plašio zloupotrebe političke moći, jer je sam živeo u brutalnom, rasističkom sistemu. Verovao je da politička moć treba da bude "alat za postizanje ciljeva, a ne čekić za udaranje".

Mnogi su mu se divili zbog toga što je bio snažan, odlučan, ali i uvek osetljiv i fleksibilan vladar. Voleo je sličnosti više od razlika. Obećao je mir umesto nasilnog i nepredvidivog afričkog tribalizma. I nikada nije želeo da ugrozi ljudska prava zarad nacionalne sigurnosti.

Međutim, vrednosti za koje je Mandela zalagao danas deluju izgubljeno - dijalog, kompromis, pomirenje.

Pitanje je kako bi se on snašao u današnjem svetu političke igre koja je "na sve ili ništa", i koju igraju lideri koji su do pozicije došli manipulacijom, koji svoju politiku baziraju na razlici prema drugima, i koji svoju moć koriste ne za dobrobit društva, već za nova huškanja i sukobe koji će samo prolongirati njihov opstanak na vlasti.

Politika koja se vodi na Balkanu je tek daleko od vizije politike koju je Mandela zamišljao. Teško da bilo ko ovde ima jasan politički program i opredeljenje, a kamoli idealističke ciljeve koje bi želeo da postigne.

Mandela je uspeo da ujedini i osnaži jednu zemlju dubokih, dubokih podela - mnogo dubljih nego što su one na Balkanu, gde svi govorimo sličnim jezikom i delimo istu boju kože.

Ostaje nada da će neko sa ovih prostora možda jednom sesti i proučiti rad ovog velikog lidera, i dovoljno verovati da su čuda moguća, ukoliko se borimo za prave vrednosti, koje na kraju svima donesu dobrobit.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)