SUSRET KOJI JE TITO IMAO U KUMROVECU sa čovekom koji je poznavao MLADOG JOSIPA BROZA otkrio je PRAVU ISTINU O PREDSEDNIKU SFRJ!

Josip Broz Tito je 60-tih godina prošlog veka posetio rodni Kumrovec, i tada se odigralo par susreta koji su veoma bitni za one koji istražuju lik i delo bivšeg vladara Jugoslavije.

Reporter hrvatskog Večernjeg lista je bio u Kumrovcu, i pričao sa onima koji evociraju uspomene na tu posetu:

Svi su pričali o događaju kad je on stojao u gužvi sa školarcima iz Kumroveca i potpisivao autograme. Guraju klinci papiriće. On niže autograme, one sa značke. Jedan mališan pokupio taj autogram-trofej pa se opet progurao ispred Tita i gurnuo mu još jedan papir pod nos.

- Mali, pa potpisao sam ti se već, što se guraš? – kaže klincu Tito. Zapamtio ga pa želi da ga upozori na red, solidarnost, jedinstvo. Svakom jedan autogram.

- Znam... Ali, druže Tito, meni trebaju dva vaša autograma da bih ih zamenio za jedan autogram Vladimira Beare (najbolji jugoslovenski golman svih vremena) - odgovori mu mali.

Prepričava se taj štos tu na terasi "Kod Starog", preko puta kuće Brozovih.

- Taj komšija, eto, bio je jedan od retkih koji je iskoristio situaciju. Mi ostali bili smo toliko skromni da ga nismo ništa tražili. Mogli smo da budemo Las Vegas! Dobili bi šta su hteli u njegovo doba, ali nismo nikad ništa pitali... Eto, i tako je ostalo - kaže društvo Kumrovčana.

Što im je ostalo? Dva filmska projektora, škola i kapelica. I “Dan mladosti i radosti” koji tu na obalu Sutle tek jednom godišnje baci svetla medijske pozornice. Čujemo za Kumrovec ovih dana krajem maja. Pojavi se ime mesta u novinama i nestane sve do dogodine.

Neki od teoretičara zavere tvrde da je Tito zapravo imao - dvojnika. Da čovek iz Kumrovca nije ista osoba kao i predsednik bivše države. Zagovaraju priču da se Tito koga istorija poznaje nije rodio tu preko puta birtije u kući u Kumrovcu, nego da se rodio u Beču. I da je tamo naučio da svira klavir. Adut im je - ko bi u mestu, tada, koje je dobilo ime po blatu (Kumer-blato) zbog čestog izlevanja potoka Škrnik, imao klavir.

U rodnoj kući, ovdje, klavira zaista nema. Neki su tvrdili da je Tito bio Rus, čak i Poljak, ko će sve znati...

- Hahaha, nema šanse! – smeje se čovek koji je godinama ovde radio kao profesor muzičkog, a bio je generacijama direktor osnovne škole u Kumrovcu. Znaju ga svi kao Rudicu, ime mu je Rudolf Tramišak (78).

- Sto posto je to bio pravi Tito. Govorio je tvrdi zagorski. Klavir je naučio da svira kad je radio kao vozač u Češkoj, a naučila ga je ćerka porodice u kojoj je tada živeo.

- Eto ti, došao jednom 60-ih i kaže jednome tu u mestu, koji je stajao u gužvi: “Ti si Štefan, poznam te po nosu, nekad smo skupa dolje na paši bili”. Ili bi došao u posetu kod Lojzeka, tu u komšiluku, družili se celi dan. Pa nema šanse da se njih dvojica vršnjaka ne bi prepoznali. Sve mi je to njegov rođak Vilček Broz pričao. Pa tu se, jednom, kad se došao odmoriti na nekoliko dana od državničkih poslova, pre šest ujutro iskrao svojoj porodici, kuca im na vrata, a svi spavaju. Kad su se probudili, on im kaže: “Pa kakvi ste vi to Brozovi?! Šest ujutro pa spavate, pa kak’ ćete imat kaj? Mi Brozovi dižemo se u četiri, dok još sunca nema...”

Išao je on tu po mestu, razgovarao sa komšijama, rođacima, želeo da čuje šta zaista narod o njemu misli, a da nije iz novina ili ono što su mu prenosili iz političkih krugova – kaže Rudica, koji se družio s Titom, a svirao Franji Tuđmanu.

- Došao Tito u školu, imali smo jedinstvenu priliku da se s njime podružimo. Gledamo sliku na zidu pa razmišljamo, je l’ će to zaista doći k nama onaj Tito, onaj sa Sutjeske? I čekamo mi, ali u strahu smo što ako nas pita gde su ona dva projektora koja nam je davno poslao. A oni, 35 milimetarski su bili, na tavanu škole. I veli jedan moj iz zbornice: “Ajde, ne tresite se, kao da on zna šta nam je kad poklonio, pa ja ne znam što sam ženi poklonio pre par dana...”

I došao Tito pa prvo što je pitao: “Di su oni projektori?” Objasnili smo mu da nemamo tako veliku prostoriju u kojoj bismo mogli prikazivati filmove. Za nekoliko dana poslao je inženjere, već mjesec dana kasnije preuredili oni jedan podrum u školi, a mi gledali predstave. Želio je da pomogne Kumrovčanima, ali ne tako da nam da novac, već da sagradi nešto što će ostati - kaže Rudica.

Drugi za stolom priča drugu anegdotu:

- Ispričao je Tito, jednom kad je ovde bio, da bi želeo da ga ovde pokopaju. U Kumrovcu. Družio se tu s Antunom Augustinčićem, a i on je želeo da ga pokopaju u Klancu. A onda je Tito stao, zamislio se pa dodao: “Teško, neće ovi moji na tu ideju pristati”.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji list)