REKLI SU MI DA UBIJEM MAJKU, NISAM IMAO IZBORA: Ispovest ovog dečaka zaprepastila je ceo svet!

Rekli su mi da je ubijem, moju majku. Nisam imao izbora. Nakon što su mene oteli ona je došla u vojni logor i molila da me puste, a oni su mi dali pušku i rekli ili ja ili ona. Zamolio sam Boga da mi oprosti - rekao je 17-ogodišnji Kristian, jedan od trista dece vojnika koji su pre dva dana predali oružje u Južnom Sudanu.

Međunarodna zajednica i UN zajedno rade na tome da u zemlji u kojoj besni rat kroz sledećih mjesec dana 'izvuku' barem 900 dece koji će onda dobiti hranu i tromesečnu terapiju kako bi se oporavili od užasa koje su doživeli. Više od 19.000 dece nasilno je regrutovano u sukobu koji traje već pet godina u jednoj od najmlađih država na svetu - Južni Sudan odvojio se od (severnog) Sudana 2011., grad Juba je postao glavni grad, a stanovnika ima 12 miliona, dok Sudan ima gotovo četrdeset miliona.

Iako Kristian na kraju nije ubio majku - zatrokirala mu je puška s kojom nije znao da barata, pa je ona uspela da pobegne - deca njegove dobi, a i mlađa, bili su prisiljeni da rade i mnogo gore stvari.

UNICEF-ove statistike pokazuju da se 300.000 dece na svetu bori u vojskama, a 120.000 u Africi. Najpogođenije su Siera Leone, Južni Sudan, Kongo i Srednjoafrička Republika. Deset posto dece vojnika u Africi je mlađe od 13 godina.

U Južnom Sudanu odvija se građanski rat koji je po pola raskolio i vojsku. U zemlji bogatoj naftom 2013. je predsednik Kiir, iz većinskog naroda Dinka, proterao svoju desnu ruku, Rijek Mačara, koji pripada drugom najvećem narodu u Južnim Sudanu, narodu Nuer.

Pripadnika naroda Dinka, koji se tradicionalno bave uzgojem žitarica i stoke, u Južnom Sudanu ima 1,5 miliona, a po veri pripadaju i katoličanstvu, i islamu kao i tradicionalnim afričkim religijama. Tačan broj pripadnika naroda Nuer se ne zna jer je reč o putujućem narodu, koji sa svojom stokom ponekad i prelazi državne granice.

Pretpostavlja se da ih je gotovo milion u Južnom Sudanu, a po veri su katolici. Neki antropolozi tvrde da su Nuer i Dinka zapravo isti narod koji je podelio odnos prema britanskim kolonizatorima, kao i razlika u sedelačkom i nomadskom načinu života. Ostali narodi i plemena u Južnom Sudanu, poput Bari, Azande i Šilluk su ili kolateralne žrtve ili su se zavisno o regijama odlučili da podrže jednu od sukobljenih strana.

Predsednik Kiir je pre pet godina optužio Mačara da je pripremao državni udar, a vojska se u tom trenutku podelila na dva dela, ponajviše prema etnicitetu. Borbama su se pridružili i ratnici, ali i profiteri od kojih mnogi za svoje poluprivatne garnizone otimaju decu. Borbe su sporadične i zbog njih je više od tri miliona Sudanaca raseljeno. Neki su ostali unutar granica, dok drugi pune izbegličke kampove u Keniji, Sudanu i Ugandi.

Južni Sudan je jedna od najsiromašnijih i najnerazvijenijih zemalja na svetu, sa tek nekoliko stotina kilometara asfaltirane ulice u zemlji čija je površina veća od Španije i Portugala zajedno, a samo 14 posto građana poseduje mobilni telefon.

Mirovni pregovori započeli su ove nedelje u Etiopiji, na pritisak regionalnog bloka država. UN i radnici na terenu su optimistični, ali znaju da će svako novo nasilje poterati decu nazad u naoružane skupine.

- Ako se ne održi mir i deca opet odu u buš, mi ih sigurno gubimo - kaže UNICEF-ovka Ane Hadjixros koja kaže da iako Južni Sudan deklarativno radi protiv regrutovanja dece, u stvarnosti to znači vrlo malo.

Na ceremoniji polaganja oružja govor je održao potpredsednik Taban Deng Gai koji je rekao da je oslobađanje dece 'jasan znak nadolazećeg mira'. Ljutito se osvrnuo na kritike i embargo na oružje sa strane SAD-a.

- Oni u staklenim kućama neka ne bacaju kamenje. Amerika mora učiti iz svojih grešaka, kao što mora i Južni Sudan - rekao je potpredsednik Deng Gai pre upoznavanja s dečacima i devojčicama koji će uskoro biti vraćeni svojim roditeljima i školama i poslati na terapije koje osigurava UN.

- Meni je moja porodica oprostila - rekao je Kristian tiho gledajući u zemljani pod na koji je odložio svoju pušku i rđavu mačetu.

BONUS VIDEO: ESPRESO TVITER: Snežana Dakić

(Espreso.co.rs/Express.hr)