Zemlja čiji je pomorski kanal žila kucavica globalne ekonomije proglasila VANREDNO STANJE! Ostaje na snazi do JUNA!

U avgustu je Panama proglasila vanredno stanje – koje će ostati na snazi do juna 2027. godine – usled katastrofalne suše i prirodnog fenomena „El Ninjo”, što direktno ugrožava Panamski kanal i celokupno snabdevanje vodom u ovoj centralnoameričkoj državi. Zvanične vladine prognoze predviđaju da će manjak padavina u pojedinim regionima do decembra premašiti 50 procenata; usled toga, Uprava Panamskog kanala bila je prinuđena da u septembru u dva navrata uvede restrikcije, smanjujući broj dnevnih prolazaka plovila, kako prenosi „Gardijan”.

Panamski kanal predstavlja vitalnu arteriju nacionalne ekonomije, čineći čak 7,7 odsto ukupnog BDP-a, dok kroz ovaj plovni put dug 80 kilometara prolazi približno pet odsto ukupne svetske pomorske trgovine. Pored toga što omogućava plovidbu, ovaj sistem – koji uključuje slatkovodna jezera Gatun i Alahuela – obezbeđuje pijaću vodu za oko dva miliona ljudi, što čini polovinu stanovništva Paname. Štaviše, značajan deo proizvodnje hidroelektrične energije u zemlji takođe zavisi od ovog sliva.

Panamski ministar životne sredine, Huan Navaro, upozorio je da bi ovaj fenomen El Ninjo mogao biti najgori u istoriji. Napomenuo je da su se, iako su se takvi poremećaji u prošlosti javljali svakih 10 do 20 godina, oni usled klimatskih promena postali učestaliji i intenzivniji; takođe je istakao da je El Ninjo iz 2023. godine prouzrokovao gubitak prihoda za kanal u iznosu od skoro milijardu dolara.

Kako bi ublažila posledice krize, vlada usmerava 80 miliona dolara u hitne mere za jačanje otpornosti; međutim, njen glavni dugoročni projekat podrazumeva izgradnju akumulacije na reci Indio, vredne 1,5 milijardi dolara. Cilj ovog projekta je snabdevanje jezera Gatun i obezbeđivanje stabilnog vodosnabdevanja za narednih pet decenija. Ipak, pregrađivanje reke dovešće do potapanja zemljišta i domova 550 porodica u 38 ruralnih zajednica, što će direktno pogoditi oko 2.500 stanovnika. Projekat zahteva potpuno uklanjanje kuća, škola i crkava, plavljenje poljoprivrednog zemljišta, kao i izmeštanje lokalnih groblja. Kao odgovor na to, lokalno stanovništvo je organizovalo proteste, blokade i pravne postupke.

Florentino Čiru, potpredsednik Seljačkog koordinacionog odbora „Za život, protiv akumulacija”, upozorio je da ovaj projekat podrazumeva odricanje od istorije čitavih generacija i ostavlja stanovnike bez njihovog jedinog izvora egzistencije. Uprkos ovom otporu, vlasti su najavile da će projekat biti završen u roku od dve do tri godine; Uprava kanala obećala je finansijsku nadoknadu za pogođene stanovnike, kao i mogućnost kolektivnog preseljenja kako bi se očuvale društvene veze.

Trenutna suša takođe je razotkrila duboke strukturne slabosti u upravljanju vodnim resursima. Iako je Panama jedna od zemalja sa najviše padavina na svetu, istraživanja pokazuju da oko 240.000 stanovnika nema redovan pristup pijaćoj vodi – pri čemu su čak i zajednice koje se nalaze unutar samog sliva Kanala prinuđene da se oslanjaju na kišnicu i cisterne. Zbog zastarele vodovodne mreže, gubi se čak 50 odsto prerađene vode.

Ministar Navaro je priznao da zemlja ima tri ključna problema: loše upravljanje slivovima, nedovoljne kapacitete postrojenja za prečišćavanje i ogromne gubitke u mreži usled višegodišnjeg zanemarivanja.

Kriza je naročito ozbiljna u poljoprivrednom regionu Arko Seko i oblasti Azuero, gde je izostala ključna kišna sezona — koja obično traje od maja do decembra — što je dovelo do presušivanja reka i nestanka pašnjaka.

Poljoprivrednik Robert Delgado ističe da je proizvodnja mleka prepolovljena, te da su stočari primorani da masovno prodaju ili kolju vredna priplodna grla kako bi sprečili da životinje uginu od žeđi i gladi. Delgado upozorava da će biti potrebne godine za oporavak i obnavljanje stočnih stada.

Iako je vlada odobrila paket hitne pomoći u vrednosti od 8,2 miliona dolara za nabavku stočne hrane i opreme za navodnjavanje, poljoprivrednici u Azueru i uzgajivači pirinča u regionu Kokle upozoravaju da im dugoročna ulaganja ne pomažu da prebrode trenutnu krizu, te da poljoprivrednom sektoru preti opasnost od potpunog nestanka.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji list/ Prenela: T.M.)